Međunarodni dan borbe prtiv HIV/AIDS je prošao i obeležili smo ga razgovorom sa asocijacijom Duga koja pruža besplatno i anonimno testiranje na HIV kao i savetovalište. Međutim, mi želimo da iskoristimo još nekoliko dana u decembru kako bismo pričali o virusu koji je preplašio savremenog čoveka i obeležio decenije za nama.
Odakle je došao HIV?
Naučnici smatraju da se virus humano imunodeficijencije po prvi put pojavio kod čoveka još dvadesetih godina prošlog veka, u jednoj afričkoj državi. Ali kako? Srodan virus mu je zapravo SIV koji se javlja kod šimpanzi. Lovci su na neki način, bilo unošenjem mesa u organizam ove životinje ili nekim drugim putem, u sebe uneli ovaj virus, koji se zatim proširio na ljude. Put od Afrike, preko Haitija pa do Amerike potrajao je nekoliko decenija, ali je u Americi sav naučni svet ustao na noge.
Naukom protiv stigmatizacije
Prvi američki doktor koji se pobrinuo za pacijenta koji je imao AIDS bio je dr Majkl Gotlieb (Michel Gottlieb) nakon čega je objavio članak u novinama o simptomima i informacijama do kojih je tada došao. Osamdesetih godina Dr Gorlieb je oformio američku fondaciju za istraživanje o AIDS i učestvovao u mnogim protestima koji su se održali u Americi za vreme epidemije.
Američka lekarka koja je duboko u traumu epidemije HIV-a ostavila svoj otisak je Linda Laubenstain. Posvetila se istraživanju relacije između Kaposi sarkoma i HIV/AIDS-a o čemu je napisala knjigu, i ko-oformila neprofitnu organizaciju „Multitasking” koja je, izmeđuostalog, zapošljavala ljude pozitivne na HIV virus. Žena koja je svojim radom i aktivizmom inspirisala kolega i ljude u svim redovima protesta, ali i ministarstvo zdravlja države Njujork. Posle njene smrti ustanovljena je nagrada koja nosi lekarkino ime i daje se HIV/AIDS doktorima.
Kako se nije znalo mnogo o transmisiji ove bolesti ljudi su u strahu prilazili svojim voljenima. Naučnici su posle mnogo istraživanja utvrdili da je virus nemoguće preneti dodirom, vazduhom, ali i poljupcem. Fernando Aitui, italijanski imunolog, dokazao je svoju tvrdnju o nemogućnosti prenošenja virusa oralnim putem poljubivši ženu koja je bila HIV pozitivna.
Kontroverznost oko Nobelove nagrade za dostignuće na polju medicine nastala je nekoliko godine nakon otkrivanja da je virus HIV zaslužen za prouzrokovanje bolesti AIDS. Dva su tima istovremeno radila na ovom otkriću, jedan je bio u Francuskoj drugi u Americi. Do zbrke dolazi kada je jedan vođa tima dobio ovu prestižnu nagradu, a drugi nije. Bilo kako bilo, Luk Montagner je, uz svoj tim, podelio nagradu sa Haraldom zur Hausenom koji je bio zaslužen za dostignuće na polju otkrivanja da je HPV virus glavni uzročnik raka grlića materice.
HIV/AIDS aktivizam
Danas smo u mogućnosti da slobodno razgovaramo o ovoj temi zahvaljujući mnogim ljudima koji su se borili za tu mogućnost. Situacija nije sjajna, nerazvijene države još uvek se jako teško nose sa ovom bolešću, i dalje previše ljudi umire od AIDS-a, ali je borba na svetskom planu promenila artiljeriju, sada se protiv stigmatizacije i diskriminacije ljudi obolelih od virusa HIV-a bitka drugačije bije – znanjem i razumevanjem, pružanjem podrške i pomoći.
Nepotrebno je podsetiti na užasnu činjenicu da je američka vlada, pred sam početak razbuktavanja epidemije, ignorisala ozbiljnost pacijenata u bolnicama isključivo zbog njihove seksualnosti. Kao podrška LGBT komuni nekoliko Njujorčana oformilo je „liniju pomoći”, odnosno volontersku službu telefonske pomoći. Te, 1982. godine, aktivista Majkl Kalen i Ričard Berkovic napisali su knjigu o tome kako biti seksualno aktivan tokom epidemije, kao neku vrstu priručnika, navodeći odgovarajuće načine zaštite i savetovanja vezana za smanjivanje rizika od zaraze HIV virusom.
Dajana Feinsten, gradonačelnica San Franciska, pokrenula je „Nedelju svesti o AIDS-u” iskoristivši sve dotadašnje resurse kako bi edukovala omladinu. Aktivista Kleve Džons zaslužen je za organizovanje NAMES memorijalnog projekta. Mnogi ljudi koji su preminuli od posledica AIDS-a nisu bili sahranjeni na prikladan način. Upravo zbog ove tragične socijalne diskriminacije volonteri su napravili „The Quilt”, odnosno jorgan, na kome su ispisali imena preminulih ljudi. Po prvi put jorgan je prostrt 11. oktobra 1987. godine na dugačkoj travnatoj površini, Nacionalnoj aleji, u Vašingtonu kao deo marša za gej prava.
foto: Shayna Brennan/Associated Press
Svet se menja, društvo evoluira, ali se ljudske priče, porazi i pobede, moraju s vremena na vreme pomenuti, kako se značaj ne bi izgubio, jer uvek treba biti zahvalan na nasledstvu.
