Vodič za prepoznavanje, čuvanje i upotrebu lokalnog bilja u pripremi čaja
Ako me pitate koji je to napitak koji bez obzira na mesec i godišnje doba svakodnevno konzumiram, odgovor je jednostavan i jasan – to je čaj. Od malih nogu, sve do dana današnjeg, taj običaj sam usvojila od svojih ukućana i postao je za mene pravi mali ritual. Moji prvi sentimenti vezani za ostanke kod bake i deke obojeni su zvonkim zvukom čajnika i osvežavajućim mirisom mente koji se razlegao prostorijama, zajedno sa prvim jutarnjim zracima sunca. Takođe, još uvek osećam damare sreće koji su potkrepljeni slikama mog planinskog odrastanja.
Scenario je sledeći: napolju je bela i neumoljiva kraljica zima, mi ulećemo u kuću sve sa kapama, šalovima i rukavicama. Moja sestra i ja, kao i nekolicina naših drugara iz komšiluka. Ulazimo da se okrepimo od snežnih aktivnosti, a na peći nas čekaju raznobojne šolje toplog čaja iznad kojih se nežno naziru pramičci vodene pare. Kuhinja miriše na matičnjak, med i limun. Na stolu su domaće vanilice. Ti mali rituali i danas žive. Okupimo se često u predvečerje oko stola da podelimo po šolju toplog čaja, parče domaće pite sa jabukama i orasima, ali i ono što je još bitnije – male razgovore, emocije, životne brige i razbibrige. Sve stane u šolju čaja.
Ovaj biljni napitak melem je za promrzle dlanove i obraze, ali i za dušu i srce. Nekad je i razlog da zastanemo, nekad da se okupimo, a nekad je to samo topli zagrljaj opuštajuće tekućine u sred napornog i tmurnog dana. Zahvaljujući odrastanju na planini i sa planinom imala sam priliku da dosta toga naučim o ovim magičnim biljkama. Koja se od njih kad bere, kako se suši, koji deo biljke se upotrebljava i na koji način, šta popiti kad zaboli stomak, čime tretirati poderana kolena, kako umiriti crveno grlo ili izlečiti upaljene sinuse. Lista biljnih čarolija je podugačka. Pozivam vas da u narednim redovima zajedno uronimo u ovu čajnu avanturu kako bismo spoznali koje nam to dobrobiti nudi priroda koja nas okružuje i koji su to načini da ih prigrlimo.
Čajevi u kesicama za ili protiv?
Filter kesice se vekovima koriste u industriji čaja. Prvobitne su nastale još u 8. veku u vreme dinastije Tang. Bile su napravljene od papira koji se savijao i ručno zašivao u četvrtaste kesice. Papir je korišćen za očuvanje ukusa i arome čaja. Na zapadnoj hemisferi, kesice čaja su prvi put ušle u upotrebu početkom 1900. godine. Dve žene – Roberta C. Lavson i Mari Molaren, napravile su prvi patent, tzv. „držač za listove čaja“. Koristile su prošivenu mrežastu tkaninu kako bi omogućile da listovi čaja što efikasnije prošire svoju aromu, a upotreba bude što praktičnija. Još jedan od proizvođača bio je i Thomas Sullivan koji je u početku koristio svilu u izradi, a zatim je prešao na gazu, ističući njenu efikasnost u pripremi. Prva kompanija koja je mašinski proizvodila kesice čaja bila je Teekanne, stacionirana u Nemačkoj. Međutim, tek 1944. godine je izmišljena pravougaona vrećica čaja.
Kupovni čaj u kesicama je praktičniji za upotrebu – najjednostavnije je fino usitnjeno lišće potopiti u kipuću vodu i dobiti željeni napitak. Takođe, ceo postupak je toliko jednostavan da nam na radnim površinama ne ostaju mrvice i biljni ostaci koje kasnije moramo da čistimo. Još jedan benefit je taj što je ovaj kupovni čaj uglavnom jeftiniji od čajeva u rinfuzi ali je i čaj u filter kesicama uglavnom lošijeg kvaliteta i znatno slabiji od čajeva koje kupujemo u rinfuzi. Njihova aroma u većini slučajeva odudara od prirodnog ukusa i mirisa biljke koje proizvođači često maskiraju dodavanjem veštačkih aroma. Iz tog razloga na rafovima često srećemo u širokoj ponudi čajeve raznoraznih ukusa. Takođe, materijali od kojih se danas proizvode filter kesice i njihov kvalitet mogu biti upitni. Ukoliko ne potiču od prirodnih sirovina i sadrže najlon i druge supstance u sebi, u kontaktu sa vrućom vodom oni mogu oslobađati neželjene i štetne hemikalije. Ovako pakovan čaj podložan je razvoju gljiva, naročito u vlažnim uslovima i tokom hladnijeg dela godine. Preporučljivo je izbegavati zeleni i crni čaj u kesicama zato što se u njih pakuje ono što se u industriji čaja naziva „čajna prašina“. Čak i kad se koriste celi listovi biljaka, oni mlevenjem u industrijskim mašinama gube svoj kvalitet, kao i pri sušenju biljnog materijala u termičkim komorama i sušarama. Takođe, neke kesice čaja mogu da ostave milijarde mikroskopskih plastičnih čestica u vašoj šoljici. Kanadski naučnici su otkrili da potapanje plastične kesice čaja na temperaturi od 95C° otpušta oko 11.6 milijardi komadića mikroplastike u samo jednu šoljicu čaja. U poređenju sa količinom mikroplastike u drugoj hrani, ta koncentracija je hiljadama puta veća. Studije u Nemačkoj su pokazale da je 60% proizvođača čajeva koristilo filter kesice koje su premazane epihlorhidrinom, supstancom koja u vreloj vodi postaje kancerogena. Takođe, analizom sastava čaja u vrećici pronađeni su ostaci preko 1200 vrsta beskičmenjaka, kao i više od 400 tragova različitih insekata. Upotreba čaja u filter kesicama nije ekološki opravdana, a njihov negativan ekološki otisak možemo ublažiti ponovnom upotrebom u različite namene. One svoju sekundarnu primenu pronalaze u kuhinji, bašti ili čak u kozmetičke svrhe. Neki od mojih predloga su sledeći:
- korišćene kesice čaja možete zakopati u zemlju biljaka koje vole kiselu sredinu (zimzelene biljke, hortenzija, origano). Čaj će uticati na pH nivo zemljišta i pospešiti rast biljaka;
- opuštanje u kadi će biti delotvornije i učinkovitije ukoliko u kupku dodate kesice čaja od lavande, nane ili kamilice na taj način ćete je načiniti mirisnom, vaša koža će biti meka i negovana, a upalni procesi smireni zahvaljujući prisustvu antioksidanasa;
- čaj veoma negujuće i stimulativno deluje na rast kose i njen sjaj, tako da je preporučljivo da nakon pranja, vlasište isperete prohlađenim biljnim čajem,
- iskorišćene vlažne vrećice čaja možete prohladiti u frižideru, a onda ih staviti na očne kapke u trajanju od oko petnaest minuta – kofein iz čaja će umanjiti natečenost i crne krugove u očnoj regiji, ali i poboljšati mikrocirkulaciju;
- korišćene kesice čaja, naročito zelenog ili crnog, možete staviti preko opekotine, bubuljice ili ujeda insekata kako biste umanjili iritaciju;
- čaj je odličan saveznik u održavanju staklenih površina – efikasno uklanja otiske prstiju, masnoću i prljavštinu sa stakla. Dovoljno je poprskati površine čajem/istrajati kesicom, a zatim ispolirati;
- masnoća sa zaprljanog posuđa se lako uklanja ukoliko ga napunite vodom i u nju uronite nekoliko kesica čaja i ostavite da tako odstoji – taninske materije su odgovorne za stvaranje ove magije;
- mariniranjen mesa pre pečenja u crnom čaju dobićete znatno mekše i sočnije specijalitete;
- ako korišćenu vrećicu čaja otvorite i prosušite, možete je postaviti u frižider ili u blizini kante za smeće, kako biste neutralisali neprijatne mirise;
Čaj koji kupujete u rinfuzi može imati nešto višu cenu, zahteva više vremena za pripremu i malo više pažnje – ali, kako je samo ispijanje čaja ritual, treba uživati u njemu i svakom momentu koji ovo iskustvo nosi sa sobom.
Čaj koji nije u kesicama ima znatno intenzivniji ukus i aromu koji potiču isključivo od biljke. Mnogo je jači i potrebne su manje količine kako bismo dobili napitak zadovoljavajućeg ukusa. Takođe, ne rizikujemo da ugrozimo njegov kvalitet dodavanjem različitih pojačivača ili pakovanjem u kesice spornog kvaliteta.
Dobra strana je i što možemo da vidimo kako izgleda biljni materijal koji konzumiramo. Ovako direktan kontakt sa različitim vrstama čaja nam pruža priliku i da naučimo kako koja vrsta u prirodi izgleda. U svakodnevnom životu preporučljiviji su za upotrebu čajevi u rinfuzi. Za filter kesice čaja se opredelite ukoliko ste na putovanju ili u žurbi.
Autohtone vrste čaja
Ako želite najbolje od šolje čaja kako za sebe, tako i za svoje bližnje, moja preporuka je da vreme koje provodite u prirodi iskoristite tako što ćete svoju pažnju pokloniti sticanju znanja o lekovitim biljnim vrstama. Dobrobit ovih mirisnih lepotica nalazi se samo na korak od nas, zašto to ne iskoristiti? Pa da krenemo u avanturu skupljanja čajeva!
Bokvica (Plantago L.)
Sa prvim prolećem priroda nam donosi svoje raznolike zelene darove, a među njima i bokvicu. Možete je naći gotovo svuda – na livadama, pašnjacima, u dvorištima i baštama. I nemojte se zbuniti zbog raznolikog izgleda ove veoma lekovite biljčice – postoje muška i ženska bokvica. Ženska bokvica (Plantago major) prepoznatljiva je po svojim širokim listovima, dok je muška bokvica
(Plantago lanceolata) karakterističnog izgleda sa svojim uskim, trakastim listovima. Obe su podjednako lekovite i veoma moćne isceljujućim darovima. Od nje se prave obloge, sirupi, tinkture, melemi, čajevi. Čaj od bokvice je naročito učinkovit protiv kašlja, a kako smo trenutno u sezoni gripa, podelićemo sa vama jednu učinkovitu i mešavinu koja krepi duh i telo.
Potrebno vam je: 30g listova bokvice, 30g iglica smreke, 20g listova podbela, 20g biljke dan-noć. Dve kašičice čajne mešavine prelijte sa 250ml vruće vode i ostavite da stoji desetak minuta. Zatim procedite čaj, dodajte u njega med ili čak malo sirupa od zove ili višanja. Uživajte!
Borovnica (Vaccinium myrtillus L.)
Ovu biljku, čije sveže plodove leti rado konzumiramo van sezone možemo koristiti za spravljanje čajeva. U ove svrhe se koriste sušeni listovi i plodovi. Čaj od borovnice je odličan za podizanje imuniteta, jak je antioksidans, pozitivno utiče na krvnu sliku i reguliše nivo šećera u krvi. Sadrži veliki broj vitamina i minerala.
Čaj se sprema tako što jednu kašiku sušenog lista/ploda borovnice prelijete sa 2dl ključale vode i ostavite da odstoji 30 minuta. Nakon toga čaj procediti i piti nezaslađen pre jela.
Glog (Crataegus monogyna L./Crataegus oxyacantha L.)
Kelti su verovali da je glog bio čarobnjakovo drvo, a kasnije je ono postalo biljka demona i veštica. Brojni mitovi se vezuju za njega, a po verovanjima i predanjima našeg naroda ovo je biljka koja štiti od svakog zla – njime se kiti kuća, dobro ga je jesti, a važno mesto zauzima i u religijskim obredima. Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka na svetu, a naročito je delotvoran kod kardiovaskularnih oboljenja, lečenju srčanog mišića, umora, anksioznosti i nesanice. Glog pripada porodici ruža.
Kod nas je najpoznatiji recept koji se pravi od lista i cveta gloga i delotvoran je za mnoga srčana oboljenja. Prema receptu uzme se jedna kašičica lista i cveta ili izmrvljenog ploda. Prelijemo ih sa 150ml ključale vode i ostavimo da kratko odstoji. Ovako pripremljen čaj pijemo tri puta dnevno. Međutim, sa konzumiranjem ovog napitka treba biti veoma obazriv. Preporuka je da čaj pijete najduže tri meseca i da ga nikako e kombinujete sa lekovima za snižavanje krvnog pritiska, zato što pojačava njihovo dejstvo. Ako pravite čaj od celih plodova gloga, obavezno ih ostavite da odstoje potopljene u vodi.
Hajdučka trava (Achillea millefolium L.)
Hajdučka trava naseljava ceo Evropski kontinent. Možemo je pronaći na osunčanim livadama i pašnjacima nadmorske visine do 2500 metara. Karakteristična je po širokim prizemnim listovima složenim u obliku rozete i do 80 cm dugačkoj uspravnoj stabljici po kojoj su raspoređeni sitni perasti listovi. Cvetovi su grupisani u cvasti na vrhu biljke, beličaste do ružičaste boje.
O njenoj upotrebi tokom praistorijskog doba svedoče nalazi njenog polena u neandertalskim grobnicama. Naš narod je koristio za vidanje rana hajducima, po čemu je i dobila naziv. U lekovite svrhe koristi se nadzemni, vršni deo biljke koji sakupljamo u vreme cvetanja.
Ovaj čaj je dobar kod problema sa sistemom organa za varenje, kao i kod ženskih problema. Priprema se tako što jednu kafenu kašičicu čaja hajdučke trave prelijemo šoljom (200ml) ključale vode, ostavimo da stoji 10 minuta, a zatim procedimo. Čaj je potrebno piti 3 puta dnevno po jednu šolju, pre obroka.
Međutim, najzanimljivija činjenica da je čaj namenjen junacima najdelotvorniji u dovođenju u ravnotežu ženskog reproduktivnog sistema – on uspešno balansira hormone, smanjuje odlive, uspešno reguliše ciklus i delotvoran je u borbi protiv sindroma policističnih jajnika.
Kamilica (Matricaria chamomilla L.)
Ovo je čaj koji je mnogima poznat još od najranijih dana. Bilo da je u pitanju kašalj, bol u stomaku ili iritacije kože, ova moćna biljčica vam može pomoći. Kamilica je jedna od najpoznatijih i najšire korišćenih biljaka u svetu, kako u prirodnoj tako i u modernoj medicini. Ona ima antivirusno, antibakterijsko i antiseptično dejstvo. To je jednogodišnja biljka sa stabljikom visine 20 do 50 centimetara. Listovi su joj sitni, a cvetovi, koji se nalaze na vrhovima grančice, u sredini su žuti, oivičeni belim jezičastim laticama. Cvetovi kamilice imaju izuzetno prijatan miris.
Biljku (cvetove i listove) je potrebno pažljivo sušiti, najbolje na belom papiru, na otvorenom prostoru, negde u senci. Proces traje 10-12 dana. Kada je cvet krt na dodir, to je znak da je kamilica dobro osušena. Tada je treba staviti u provetrene platnene vrećice da bi mogla da diše. Zanimljivo je da je kod nas sve do 1901. godine kamilica smatrana korovom, i da su nam nemački trgovci razotkrili moćna svojstva ove biljke. Stručnjaci tvrde da najlepša kamilica raste blizu žitnih polja.
Najčešća greška u pripremi ovog čaja je ta što se u procesu ne upotrebljava dovoljna količina cvetova. Druga greška je ako čaj kuvate predugo – tako uništavate njegova lekovita dejstva, a etarska ulja isparavaju. Pravilno pripremanje čaja od kamilice sastoji se u sledećem: u šolju staviti 2 pune kašike cveta kamilice. Preliti ih šoljom ključale vode, promešati, pa poklopiti. Ostaviti čaj da odstoji pola sata do ceo sat, zatim ga procediti i piti.
Kantarion (Hypericum perforatum L.)
Kantarion je trenutno jedna od najtraženijih i najviše istraživanih lekovitih biljaka u Evropi. U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka, samonikla, ona raste u hrastovim i borovim šumama, na proplancima, livadama i pašnjacima, kao i na zapuštenim terenima. Stabljika kantariona je čvrsta i može porasti i više od 100 cm. Listovi su jajasti, izduženi i dugi 3 do 4 cm. Žlezde na listovima izgledaju kao sitne tačke i, gledajući prema osvetljenju, izgledaju kao perforacije. Po toj osobini je biljka i dobila latinsko ime – perforatum. Koren je razgranat. Cvetovi su žuti, veličine 2 do 3 cm. Cvetanje traje od jula do avgusta.
Kantarion se tradicionalno koristi kao antiseptik za ublažavanje tegoba kod rana i ogrebotina, a u te svrhe se najviše koristi čuveno kantarionovo ulje. Ona ima umirujuće delovanje, smiruje sistem organa za varenje, pomaže kod gastritisa i čira na želucu.
Čaj se sprema tako što se u 2 dl vrele vode stavi 1 kašika usitnjenog suvog cveta kantariona, pomeri se sa vatre i poklopljen ostavi da odstoji 10-15 minuta. Proceđen se pije tri puta dnevno.
Posebnu pažnju treba obratiti na vreme prikupljanja kantariona – to ne treba činiti kad precveta, zato što njegove nedozrele bobice kriju u sebi otrovne materije. Takođe, hipericin izaziva fotosenzitivnost, pa dugotrajna upotreba kantarionovog čaja i ulja može da izazove veliku osetljivost na sunčeve zrake, uz pojavu oteklina i opekotina. Budite oprezni!
Kopriva (Urtica dioica L.)
Koprivu velika većina nas upozna još u ranom detinjstvu, najčešće preko bezazlenih ali dosadnih plikova na rukama i nogama koji nastaju u dodiru sa ovom biljkom koja u sebi sadrži, verovali ili ne, mravlju kiselinu. Ono što će vam svaki poznavalac bilja reći jeste da je zdravije i efikasnije ubrati par listova ove biljčice i od njih spremiti čaj, nego kupiti najskuplji čaj pakovan u filter kesice.
Kopriva je zeljasta biljka koja raste kao korov, najčešće kraj ograda i puteva, u tamnim šumama i zapuštenim prostorima. Ima uspravnu stabljiku visine do 1.5m, a listovi su srcasti i zašiljeni na kratkim peteljkama. Od koprive se koristi list, koren i seme. Koren je najbolje sakupljati u proleće i jesen, mlade vršne listove najbolje je brati u rano proleće i sušiti, dok se seme sakuplja u avgustu. Ova biljka sadrži veliku količinu gvožđa i zbog toga je odlična u borbi protiv anemije – naročito na početku proleća kad su naši organizmi ispraznili svoje depoe i vape za svežim unosom minerala i vitamina.
Ona se može konzumirati na različite načine – kao čaj, sok, čorba, u pitama i drugim specijalitetima. Zbog svojih osobina nikad se ne konzumira sveža, već samo termički obrađena. Spisak benefita koje ima je prilično dugačak. Kopriva pospešuje proces detoksikacije organizma i pomaže u izlučivanju viška vode bez gubitka vitalnosti i energije. Podaci o nutritivnoj vrednosti čaja od koprive pokazuju da je bogat magnezijumom, važnim mineralom koji pomaže u brojnim telesnim funkcijama.
Čaj se priprema tako što stavimo vodu (200ml) da provri, a zatim nekoliko svežih ili osušenih listova prelijemo istom i ostavimo da odstoje do 10 minuta. Zatim mešavinu procedimo i uživamo u ovom čaju punom blagodeti. Bitno je da znamo da pri spravljanju ovog napitka treba izbegavati korišćenje metalnih posuda.
Lipa (Tilia L.)
Ovo je biljka koja za mnoge od nas sa sobom nosi sentimente vezane za proleće i detinjstvo. Bilo da je u pitanju rana ili kasna lipa, njen miris će nas uvek ispuniti osećajem topline i uživanja.
Ona je važila za sveto drvo starih Slovena, koji su je sadili blizu kuće, verujući da ih štiti od zla i uroka. Prema legendi zraci sunca su „uhvaćeni” u cvetu lipe i kad neko popije čaj od ove biljke, toplota ulazi u njegov organizam i izaziva znojenje, oslobađajući telo od groznice i štetnih materija. Za pripremu čaja koristi se cvet sa pripercima. Treba je brati čim počne da cveta kada ima najviše lekovitog etarskog ulja, po sunčanom vremenu i to oko podneva.
Zahvaljujući etarskom ulju, taninima, sluzima i flavonoidima tradicionalno se koristi kod prehlade i gripa. Na jugu Francuske lipu u kombinaciji sa lavandom i matičnjakom kao lek za nesanicu, a pomešana sa nanom, hajdučicom i imelom za ublažavanje napada migrene.
U svakodnevnoj upotrebi supenu kašiku lipovog cveta preliti šoljom (200ml) ključale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 10 minuta, zatim čaj procediti i zasladiti po želji. Piti 2-3 šolje čaja dnevno. Uživajte!
Majčina dušica (Thymus serpyllum L.)
Majčina dušica je u narodu poznata i kao timijan, bakina dušica, bukovica, divlji bosiljak, materka, tamjanika. Rasprostranjena je širom Evrope i Azije, od brdskih do visokoplaninskih predela.
Kod nas je uglavnom samonikla, ali se i gaji, uglavnom u Vojvodini i istočnoj Srbiji. Legenda kaže da je ime dobila po Bogorodici koja se na njoj odmarala za vreme bega u Egipat. Egipćani su je koristili u procesu balzamovanja, a Stari Grci u svojim kupatilima i palili je kao tamjan u hramovima. Verovalo se da je ona izvor hrabrosti i zato su je neretko trljali po grudima.
Pripisivane su joj i mnoge druge magijske sposobnosti. Zahvaljujući Rimljanima majčina dušica se raširila po Evropi. Oni su je koristili da pročiste svoje sobe, dodavali u kadu sa vodom kako bi pospešili dobru energiju i kadili njom kuću. U Evropi u srednjem veku ona bi obično svoje mesto našla ispod jastuka, kako bi donela što mirniji san.
Za vreme velikih epidemija vekovima se čaj od majčine dušice pio umesto vode. U upotrebu se vratio na velika vrata za vreme aktuelne pandemije. Majčina dušica je višegodišnja zeljasta biljka sa jednogodišnjim stablom. U pitanju je razgranati, polegli žbun, visine do 30cm. Stablo je okruglo i prekriveno dlačicama. Bočne grančice su tanke i uspravne, sa cvetovima koji su grupisani na vrhu. Cvetovi grupisani na vrhu grančica ili u pazuhu listova koncentrisani su u okruglaste, klasaste cvasti i različitih su nijansi ružičaste boje. Listovi su sitni, izduženo lancetasti, prekriveni mekim dlačicama, ispunjeni etarskim uljem.
Biljka cveta od maja do prvih mrazeva. Intenzivnog je mirisa koji je veoma ugodan. Možemo je pronaći na livadama, pašnjacima, kamenjarima, uz puteve i obode šuma. Majčina dušica se bere od maja do kraja avgusta. Pri branju treba pažljivo makazama ili nožem odseći biljku u stablu pazeći da ne zgnječite cvetove. Strogo se savetuje da, s obzirom da raste u grupi, ostavite bar 30% cvetova da se ponovo razmnože. Majčina dušica se suši u mraku i na promaji.
Za pripremu čaja potrebno je jednu punu kašiku čaja preliti sa četvrt litra kipuće vode. Biljke ne treba kuvati kako bismo sačuvali njihovu lekovitost. Čaj od majčine dušice je dobar za ublažavanje kašlja, kod bronhitisa, prehlade, upale grla i nesanice. On ima antiseptično dejstvo na unutrašnje organe, organe za disanje i urogenitalni trakt.
Majčinu dušicu ne bi trebalo da konzumiraju osobe koje imaju probleme sa žuči, čirom na želucu i komplikacije sa jetrom, kao i problem sa štitnom žlezdom. Preparate na bazi ove biljke ne nanositi na lice.
Matičnjak (Melissa officinalis L.)
Matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka prepoznatljiva po prijatnom mirisu koji podseća na limun. Raste i kao samonikla biljka uz ograde, po obodu šuma, uz grmlje, čest je stanovnik domaćih bašti a gaji se i plantažno zbog svojih lekovitih svojstava. Smatra se da potiče iz regiona istočnog Sredozemlja i Turske, odakle se proširila na sve regione sa umerenom klimom. Stabljika matičnjaka je četvorouglasta i razgranata, a biljka može dostići visinu i do 70cm. Listovi su složeni naspramno, pri dnu jajoliki, nazubljeni po obodu i blago maljavi, dok su beličasto-žuti cvetovi smešteni u pazuhu gornjih listova.
Kao lekoviti deo biljke koristi se pre svega list ili čitav nadzemni deo biljke. Čaj od matičnjaka pokazuje protivupalni, antispazmotični i analgetički efekat, a deluje i blago umirujuće na nervni sistem. Preporučuje se kod uznemirenosti, nervoze, nesanice, lupanja srca, kao i kod grčeva, bolova i problema sa varenjem.
Matičnjak se bere pre cvetanja u visini 5-10cm iznad zemlje. Ukoliko se biljka redovno zaliva moguće je do sredine oktobra imati i do četiri berbe. Biljke vežite u snopove i obesite ih naopačke da se suše na mračnom i prozračnom mestu. Kad je proces završen odvojite listove i smestite ih u staklenu teglu ili papirnu kesu, gde ih možete čuvati do godinu dana. Upotrebljava se tako što jednu supenu kašiku lista matičnjaka prelijemo sa 200 ml ključale vode, sud poklopimo i ostavimo da odstoji 10 do 15 minuta. Procediti i piti dve do tri šolje čaja dnevno.
Nana (Mentha piperita L.)
Nana je uz kamilicu verovatno jedna od lekovitih biljaka koje su najčešće u svakodnevnoj upotrebi. Dnevna konzumacija čaja od nane može vam pružiti niz koristi – bogat je antioksidansima koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i očuvanju vašeg imuniteta, u smanjenju grčeva, opuštanju mišića stomaka i protiv nadutosti, u regulisanju rada creva, kod smirenja nervnog sistema i kao savršena zamena za šoljicu kafe – zato što ne sadrži kofein.
Nana može da naraste od 60 do 90 cm visine, ima četvrtastu stabljiku, zašiljene tamnozelene ili ljubičaste ovalne mirisne listove i lila cvetove. Cveta od jula do avgusta. Čaj je najbolje brati po sunčanom danu, oko podneva, pre nego što biljka procveta. Stabla možete vezati u snopove i tako ih sušiti, ali takođe možete od čvrstih stabljika odvojiti listove i samo njih osušiti.
Koristite ga tako što ćete kafenu kašiku lista nane preliti šoljom (200ml) ključale vode, sud poklopite i ostavite da stoji 10 minuta pa procedite. Piti 2-3 puta dnevno po šolju čaja.
Rtanjski čaj (Satureja montana L.)
Prva asocijacija na rtanjski čaj je biljna mešavina sa planine Rtanj u Srbiji, a zapravo je reč o retkoj biljci koja poseduje jedinstvena lekovita svojstva.
To je višegodišnja žbunasta biljka visoka 10-40 cm čiji su donji delovi stabla i grana odrveneli, poluuspravni ili uspravni. Listovi su kožasti i sjajni linearnolancelastog oblika, celog oboda pokriveni svetlucavim žlezdama. Cvetovi su sa kruničnim listićima bele, ružičaste ili ljubičaste boje. Čaj koji se pravi od ove biljke podjednako pomaže deci, odraslima i starijim osobama i nema nikakvih neželjenih posledica. Pije se kod oboljenja disajnih organa, srca i krvnih sudova, bešike, bubrega, prostate, kod bronhitisa, kašlja, dijabetesa, i za snižavanje lošeg holesterola.
Rtanjski čaj se pije tako što se biljka kuva zajedno sa vodom sve dok voda ne dobije crvenkastu boju. Danas se posebna pažnja posvećuje očuvanju ove biljke, a masovno branje i sakupljanje je nedavno zabranjeno zbog značajnog proređivanja njene populacije.
Šipak (Rosa canina L.)
Šipak, šipurak ili divlja ruža, od davnina poznat i kao pasja ruža je predivan, ali trnovit grm čiji plodovi imaju 50 puta više vitamina C od limuna. Može se naći gotovo svuda jer je prilagođen različitim prirodnim uslovima – raste na livadama, pri ogradama, pa čak i u baštama kao ukrasni žbun.
Bere se tokom septembra i oktobra, jer je tada dovoljno zreo za obradu i ima najviše hranljivih i lekovitih svojstava. Šipak se bere po lepom i suvom vremenu kako ne bi došlo do kvarenja plodova. Najčešće se plodovi suše, posle čega se stavljaju na čuvanje u pamučne vreće. Naši stari su šipurak uvek sušili prirodnim putem – na suncu, pre čega bi plodovima odstranili peteljke i tvrde krajeve. Ako ipak rešite da taj proces ubrzate i obavite ga u rerni poželjno je da svaki plod presečete preko pola, očistite njegovu unutrašnjost od semenki i dlačica, a zatim ih rasporediti na papir za pečenje i stavite u rernu 3-4 sata na temperaturu od 40 do 50 stepeni. Vitamini i ostali sastojci ploda šipka doprinose opštem zdravlju organizma, posebno povećanju otpornosti tokom zimskih meseci.
Šipak se ceni kao efikasan lek protiv dijareje i grčeva u stomaku, a pomešan s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih bolesti. Što se ostalih lekovitih svojstava tiče, proizvodi od šipka otklanjaju malaksalost, utiču na bolje izlučivanje mokraće i pročišćavaju krvne sudove.
Čaj od šipka se sprema jednostavno – jednu kafenu kašiku suvih plodova pomešajte sa četvrt litra hladne vode. Zatim stavite to na ugrejanu plotnu i kad provri kuvajte još pet minuta – čaj će dobiti lepu narandžastu boju. Ostavite ga da odstoji još desetak minuta. Bitno je pažljivo ga procediti, kako biste sprečili sitne dlačice da dospeju u grlo i nadraže ga. Uživajte u vašoj šoljici zdravlja.
Žalfija (Salvia officinalis L.)
Do otkrića antibiotika, čaj od žalfije je korišćen kod upale grla, ždrela, promuklosti, upala unutrašnjih organa, za vaginalna ispiranja, kod tuberkuloznog znojenja, gljivičnih infekcija.
U medicinskom smislu žalfija je antibiotik širokog spektra. Listovi žalfije su korišćeni za čišćenje zuba i desni, a danas se često ekstrakt žalfije dodaje u paste za zube.
Žalfija deluje antiseptično i antimikrobno. To je aromatičan, razgranat polu-žbun sa uspravnim stabljikama visine do 70cm. Listovi su srebrno sive do sivozelene boje, naspramno raspoređeni, lancetastog oblika, dlakavi, i na naličju imaju izraženu mrežastu nervaturu. Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad ružičasto-beli, dvousnati, sakupljeni u klasaste cvasti. Kao lekovita sirovina koristi se njen osušen list koji sadrži najviše lekovitih svojstava u ono doba kada žalfija počne da cveta, u maju mesecu.
Čaj od žalfije je bogat antioksidansima i ima sposobnost da ojača imuni sistem i oslobodi telo od delovanja štetnih slobodnih radikala.
Priprema se tako što se jedna kafena kašičica žalfije prelije šoljom ključale vode, poklopi i procedi posle 15 minuta. Tako pripremljen napitak možemo konzumirati dva puta dnevno.
Zova (Sambucus nigra L.)
U periodu maj-jun niko ne može ostati ravnodušan pred opojnim mirisom raskošnih cvetova zove. Pored kamilice i žalfije ona se smatra jednom od najstarijih lekovitih biljaka.
I bobice i cvetovi se koriste u narodnoj medicini hiljadama godina. Iako imaju slične efekte u jačanju imuniteta i u borbi protiv infekcija, cvetovi zove imaju i neke dodatne blagodeti. Čaj od zovinog cveta preporučuje kod prehlade, kašlja i bronhitisa, na početku upale pluća i kod tuberkuloze, astme i reumatskih oboljenja, a flavonoidi pokazuju i antioksidantno delovanje.
Tradicionalna upotreba zovinog cveta kao sredstva za sniženje povišene telesne temperature i diuretika potvrđena je i savremenim naučnim istraživanjima. Čaj se priprema na sledeći način: dve kafene kašike cveta zove preliti šoljom (200 ml) ključale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 10 minuta. Procediti i piti po jednu šolju čaja tri puta dnevno. Nezrele ili sveže bobice zove nikada ne treba koristiti jer mogu da imaju kancerogen uticaj.
Procesi sušenja i čuvanja
Ako ste se opredelili da uzgajate čajeve u domaćoj radinosti verovatno se pitate kada je pravi trenutak za branje? To je uglavnom onaj momenat neposredno pre cvetanja biljke. Cvetovi često znaju da odvuku hranjive materije tako da listovi gube na svojoj aromatičnosti.
Naš savet je da biljke ne zalivate neposredno pre sečenja kako bi zadržale visoku koncentraciju esencijalnih ulja. Uglavnom se beru vrhovi biljaka, što predstavlja deo sa cvetom i 3-4 nivoa listova, zavisno od toga kolika je biljka. Trebalo bi izbegavati drvenaste delove, odnosno donje delove grančica, jer su arome u njima nešto slabije.
Ovim postupkom pospešićete rast iz bočnih izdanaka, tako da ćete već nakon desetak dana primetiti mlade grančice.
Sledeći korak je sušenje – ukoliko su stabla deblja i kruta sa njih možete skinuti listove i odvojeno ih osušiti na pamučnoj prostirci, vodeći računa da se na istoj ne preklapaju. Biljni materijal treba smestiti na senovito i prozračno mesto sa blagom cirkulacijom vazduha. Povremeno nežno prstima prođite kroz listiće, kako biste ih razdvojili. Čaj je spreman za pakovanje kad je šuškav i pucketav na dodir.
Osušene biljke treba pakovati u staklene tegle ili platnene vrećice koje ćete držati na tamnom mestu. Možete ih pre pakovanja samleti – na taj način one će lakše oslobađati svoju aromu pri upotrebi. Ukoliko su stabljike čaja nešto nežnije, možete ih vezati u snopove i obesiti naopako da vise na tamnom i promajnom mestu. Bitno je čajeve sačuvati od vlage i obezbediti im neophodnu suvlju atmosferu kako bi biljni materijal sačuvao svoj kvalitet.
Da li imate običaj da šećerite vaš čaj?
Ukoliko ste ljubitelj čaja, verovatno svesno pravite ovaj zdrav izbor izbegavajući različita industrijska pića, koja su puna veštačkih dodataka loših po naše zdravlje. Zašto biste onda dodavali šećer u šoljicu čaja? Ako praktikujete ovu nezdravu naviku zato što ste neizlečivi sladokusac, predlažem vam da šećer zamenite medom. Stavljanje meda u čaj je mnogo zdraviji izbor od upotrebe konvencionalnog šećera, međutim ljudi koji imaju dijagnostikovan problem sa šećerom moraju biti oprezni zbog viskog glikemijskog indeksa koji i prirodan med ima.
Konvencionalni šećer ne sadrži nutritivne vrednosti i često dovodi do povećanja telesne težine, visokog krvnog pritiska i visokog nivoa šećera u krvi. On je jedan od „najpodmuklijih“ sastojaka koji se dodaju u industrijski procesuiranu hranu i grickalice – jer nije naveden kao „rafinisani šećer“. Jedna kašičica šećera dva puta dnevno, u roku od 365 dana, je četiri kilograma za godinu dana. Za 10 godina ta brojka bi mogla da naraste i do 40 kilograma, samo zato što niste želeli da odustanete od jedne kašike šećera u svojoj šoljici čaja.
Eto načina kako male promene mogu izvršiti neverovatan uticaj na život pojedinca. Na tržištu postoje druge zdrave alternative za šećer, kao što su brezin šećer i stevia. Zato sledeći put kad krenete da zasladite svoj omiljeni napitak konvencionalnim šećerom dva puta o tome razmislite. Vaše telo će vam biti zahvalno!
Foto: Pexels
