Jedna od najvećih pogodnosti korišćenja društvenih mreža je otkivanje interesantnih ljudi, kreativaca, avanturista, umetnika i istraživača. Moja misija u 2018. godini bila je da ih upoznam i podelim sa drugima njihove priče, i mogu vam reći da je prelep osećaj kada uspeš u tome. U moru raznovrsnog sadržaja, uvek se mogu pronaći oni koji su spremni da motivišu druge da virtuelni svet ostave po strani i slobodno vreme ispune crtanjem, pisanjem i da počnu da koračaju, zapažaju i osećaju ono što ih okružuje. Na jedno takvo otkiće sam izuzetno ponosna. Zove se Mini Eko Zona i čini je petočlana porodica čija je ideologija ekologija. Porodica su koja uči decu da se ne plaše prirode, već da je vole i čuvaju. Vikende provode u otkrivanju Srbije, a često se upute i do Crne Gore i drugih zanimljivih destinacija. Kao strastveni zaljubljenici u prirodu, oni obožavaju hajking, jedrenje, ronjenje i baštovanstvo. Boraveći u prirodi analizraju biljni i životinjski svet, na proplanku puštaju zmajeve, sade drveće, rone, igraju se, broje zvezde i posmatraju ptice…

Pitala sam ih šta je to što im priroda pruža zbog čega nastoje da što više borave u njoj.
U prirodi punimo životne baterije. Tamo nema buke, nervoze, gužve i žurbe. Živimo od realnosti i izoštravamo sva čula, osluškujemo, zapažamo, uživamo u pogledu i mirisima, krećemo se. Ima li zdravije rekreacije od šetnje na otvorenom? Prostranstvo nam pruža osećaj nesputanosti i slobode, kao kad poželite poput deteta da se sjurite niz padinu raširenih ruku. Svaki uspon pa makar i samo na jedan od vrhova Zagajičkih brda uči nas upornosti i istrajnosti dok idemo ka cilju. Na vrhu nas čeka poklon, sa jedne strane pogled koji oduzima dah, a sa druge udah čistog svežeg vazduha. Dok ne ostvarimo san o imanju, na kom ćemo stvoriti našu mini eko zonu, odlazak u prirodu vikendom je način da joj se približimo i da deci ponudimo drugačije aktivnosti i sadržaje od onih koje nudi život u gradu.

Kako se u obrazovnom programu ne pridaje dovoljan značaj ekologiji, odlučili su da pokrenu radionice i predavanja koja će na slikovit i razumljiv način deci približiti važnost prirode i ekologije. Pitala sam ih i kako deca reaguju na ono o čemu im govore na radionicama i da li dovoljno poznaju svet oko sebe.
Osnovci na časovima predmeta „Priroda i društvo“ i „Čuvari prirode“ uče osnovne ekološke pojmove, ali im nedostaje da sve to što su naučili vide „na terenu” i dožive, jer se najbolje uči kroz iskustvo. Radionice su način da kroz male eksperimente i igre imitiramo procese u prirodi, i taj način učenja se deci uglavnom dopada. Iz razgovora sa njima mi se čini da ne znaju šta se sve dešava oko nas i koliko pretrpavamo planetu plastikom. Čak se i učiteljice iznenade kad čuju neke podatke. Uporedni prikaz fotografija uništene i netaknute prirode najviše ih pogodi. Zainteresovani su za akcije, vole da budu odgovorni i uvek pitaju kako oni mogu da pomognu. Zato im uvek naglasim da su oni naša budućnost i „ekoheroji“ koji će popraviti ono što smo mi pokvarili. Ako bar jedno dete koje izađe sa radionice baci ambalažu od užine u kantu ili podseti mamu da ponese ceger u prodavnicu, naša misija je na dobrom putu. Svaki odlazak u prirodu je nova lekcija, kako za decu, tako i za nas odrasle. Radionice su tu da zainteresuju decu, a blog i Instagram da motivišu i inspirišu roditelje.

Znam da je izuzetno teško izdvojiti nekolicinu destinacija koje su vas očarale i kojima se rado vraćate, ali pokušajte zajedničkim snagama da ih izaberete. I ako možete da nam kažete kakve akcije pripremate u narednom periodu?
Destinacije kojima se najčešće vraćamo su, prirodno, tamo gde su nam i koreni. Suprug je poreklom iz Boke Kotorske, pa ćete nas leti videti kako barkom obilazimo uvale, zalive ili beremo vrijesak na planini Orjen. Moja dedovina je u zapadnoj Srbiji, tako da smo vikendima česti gosti valjevskih planina, za koje volim da kažem da su „pitoma divljina“ idealna za porodičnu šetnju. Sva divna mesta u Srbiji koja smo obišli nije moguće u potpunosti otkriti jednim putovanjem, tako da se većini destinacija vratimo barem dva puta. Proletos smo se zaljubili u Deliblatsku peščaru, a jesenas nas je očarala Stara planina. Goliju smo videli tek toliko da nas zaintrigira da je ponovo posetimo. Pored toga, imamo čitav spisak destinacija u Srbiji koje želimo da obiđemo. Gde ćemo se uputiti kad dođe vikend, uglavnom zavisi od slobodnog vremena, trenutnih interesovanja, mogućnosti i vremenske prognoze. U bliskoj budućnosti planiramo da obiđemo rezervate prirode i značajna staništa ptica u Vojvodini, Vršačke planine i Kikindu zbog sova. Avanture koje su u planu za rano proleće, već dugo priželjkujemo, ali nikako da ih realizujemo. To su Toplički i Nišavski okrug u Srbiji i Durmitor u Crnoj Gori. Javićemo vam utiske.

Hajde da nam svima bude zadatak u ovoj 2019. godini da probudimo radoznalost u sebi, spakujemo rančeve i vratimo se malo u detinjstvo. Da hodamo bosi po pesku, da skupljamo šumske plodove, da pijemo izvorsku vodu, da kroz mir u prirodi pronađemo sebe učeći neprocenjive životne lekcije. Učeći od ove ekološki osvešćene porodice bićemo nadahnuti da se krećemo, upoznajemo sa prirodnim bogatstvima i gradimo mini eko zonu u svom okruženju deleći pozitivna iskustva sa drugima.