Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka u gostima nam je Marija Beljkaš, fotografkinja i autorka vege food bloga @marija.beljkas. Za #mojeekonavike razgovarali smo o zero waste pripremi hrane, zdravoj hrani i podršci malim proizvođačima, organizaciji i čuvanju namirnica kako ne bi došlo do njihovog propadanja, kompostiranju i svim onim jednostavnim, svakodnevnim navikama koje zbirno prave veliku razliku i čine naš život zelenijim.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Prvo što mi padne na pamet jeste „čist” način razmišljanja, odnosno svest i želja da ni na koji način ne zagađuješ sebe, druge i sve oko nas. Kada razmišljaš čisto, eko navike dođu spontano, prirodno, i ostaju zauvek.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Svakodnevno pripremam (vege)hranu, ne praktikujem velike nabavke, one često rezultiraju skladištenjem, zaboravljanjem pa i bacanjem namirnica. Kupujem i pripremam sezonsko, lokalno i sveže. Sve ljuske (npr. od krompira, luka, šargarepe..), peteljke (paprike, voća..), ubacujem u posudu sa poklopcem, dodajem vodu i malo šećera i nakon dve nedelje procedim tečnost i tako uvek imam đubrivo za moje sobne biljke. Takođe nijedna kora od banane niti ljuska od jaja ne završi u kanti, nego u savršenom biljnom đubrivu. U sezoni jagoda, od njenih peteljki pravimo ukusan čaj, višak hrane se obavezno pakuje i dostavlja prijateljima, a sirće nam održava kuhinju čistom. Kao velika ljubiteljka Plezir magazina i ove rubrike, o cegerima, plastičnim i stiropor jednokratnim ambalažama, kupovini odeće u sacond hand radnjama neću pričati, jer vidim da nam je to već svima duboko urezano i to me jako raduje.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Velika sam zagovornica kupovine namirnica na pijaci, srazmerno tome, velika protivnica lanaca supermarketa koji su kod nas trenutno veoma popularni. Ima toliko razloga zbog kojih zaobilazim te zgrade u širokom luku, da ne dužim, neke od najbitnijih su: sva roba je iz uvoza pa se mnogo zagađuje tokom transporta, kvalitet namirnica je loš a cene niske, niske cene u supermarketima spuštaju cene prodavcima na pijaci. Kada pomislim na L*** vidim samo planinu plastike, folije, svih tih sjajnih pakovanja, gmo-a i tužno nasmejanih lica. Eto, ko želi zeleniji dan, nek prvo svrati do pijace i kupi sočnu jabuku od proizvođača koji će se iskreno zahvaliti, nasmejati, razmeniti koju reč, dodati u kesu još nešto sa tezge – na lepe oči.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Život u velikom gradu (ja trenutno živim u Novom Sadu) je sam po sebi eko-izazov. Nedovoljno mesta za odlaganje/razvrstavanje otpada ili komšija koji baca smeće direktno sa terase, konstantni beton, brz način života, zagađen vazduh… su samo neki od izazova zbog kojih prekršiš svoja uverenja, ali ne treba osuđivati ni sebe ni druge zbog toga, već edukovati.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Moja najveća želja je da proizvodim svoju hranu. Ideja je bašta sa organski gajenim voćem, povrćem i začinima. Volela bih da svu hranu i potrebne namirnice kupujemo “bez pakovanja”, da živim u takvom okruženju gde kod komše mogu kupiti teglu meda – a staru teglu mu vratiti, kupiti par klipova kukuruza jer nemam u svojoj bašti, a u zamenu za moj paradajz dobiti nekoliko jaja. Za zdrav način života i razmišljanja potrebna je zajednica, svest o ekologiji i eko navikama treba širiti gde god se našli, zato hvala puno Pleziru na ovoj rubrici ❤️
