Vetar, niske temperature i atmosferski pritisak su karakteristični za ovo godišnje doba, a upravo oni dovode do smanjene hidratacije kože i njenog sušenja. Tada koža postaje krta i ispucala i počinje da se ljuspa. Duži boravak u prostorijama sa suvim i vrućim vazduhom takođe dovodi do povećanog gubitka vlage kože. Veliki broj osoba ima suvu i dehidriranu kožu. Takva koža je veoma tanka, bez prirodne vlage i podložna stvaranju sitnih bora. Potrebno je obnoviti i očuvati njen hidrolipidni zaštitni sloj, a to znači nadoknaditi joj ono što joj nedostaje: masnoća i voda.
Karakteristike suve kože su hrapavost i zatezanje, često perutanje i ljuštenje, nedostatak prirodnog sjaja, smanjena elastičnost, pojava svraba, upala sa pojavom crvenila, plikova i pustula. Ova koža je izuzetno osetljiva na toplotu i hladnoću.
Uzroci pojave suve kože su različiti, a delimo ih na spoljašnje i unutrašnje. Najčešći spoljašnji uzrok je često kupanje (pranje) sa sapunima koji pomeraju slabo kiseli pH vrednost kože ka baznom. To dovodi do gubljenja masnih komponenata zaštitnog sloja kože i otvaranja prostora za prodor stranih čestica iz spoljašnje sredine i pojavu infekcija. Loša ishrana (nedostatak esencijalnih amino kiselina i vitamina) i sredina (suv vazduh, vetar, hladnoća) takođe dovode do isušivanja kože. Unutrašnji uzroci su nasledni faktori, alergijske bolesti (astma, polenska kijavica), bolesti jetre i bubrega, hormonski disbalans, dijabetes, neurodermatitis, ali i samo biološko starenje kože koje vremenom slabi njen hidrolipidni zaštitni sloj.
Osnovno stanje suve kože je nedostatak lipida ili loš kvalitet lipida (najčešće nasledni faktor) hidrolipidnog zaštitnog sloja kože. Oštećen zaštitni sloj dovodi do smanjenja barijerne funkcije kože i povećanja transepidermalnog gubitka vode (TEGV). Nedostatak prirodnog faktora vlaženja (NMF – Natural Moisturizing Factor) koji se nalazi u epidermu kože, prouzrokuje smanjenu sposobnost kože da vezuje vodu ili pak da je u većoj meri otpušta. Posledica toga je dehidrirana, suva koža.
Suva koža je tip kože, dok dehidrirana koža (isušena koža) je stanje kože koje se može javiti kod svih tipova kože (masne, aknozne, mešovite). Uzroci dehidrirane kože su isti kao i oni koji dovode do pojave suve kože, a to su niska vlažnost vazduha, vetar, hladnoća, sunce, često pranje i korišćenje baznih sapuna ili abrazovnih supstanci, upotreba neadekvatnih preparata za negu, nepravilna ishrana… i td.
Postoji i termin osetljiva koža (nezavisno od tipa kože). Osetljiva koža je koža koja reaguje vrlo burno, a prema stepenu osetljivosti može biti osetljiva koža, netolerantna koža i koža sklona alergijama. Osetljiva koža je ona koja pecka, zateže, osetljiva je na vetar i hladnoću, na uobičajene kozmetičke proizvode za negu, na tvrdu vodu. Netolerantna koža je crvena, zategnuta, pecka, ljušti se, ne smiruje se pri upotrebi uobičajenih kozmetičkih proizvoda za negu. Koža sklona alergijama je sklona alergijskim reakcijama koje se javljaju zbog korišćenja neadekvatnih kozmetičkih preparata, a posledica su ekcem i urtikarija.
Oko 100 miliona ljudi ima problem osetljive kože. Svaka treća osoba tvrdi da ima osetljivu kožu. 66% onih koji tvrde da imaju osetljivu kožu pati i od neke kožne bolesti. Ova pojava pogađa i muškarce. To su podaci koje je iznela grupa za epidemiološka istraživanja Pierr Fabre (Laboratoires dermatologiques Avéne, Paris) na populaciji od 285 miliona ljudi.
Postoji više tipova suve kože. To su osetljiva i isušena koža (osećaj zategnutosti, na suncu srveni), suva i vrlo suva koža (osećaj žarenja, ispucala koža), netolerantna suva koža (pojava ekcema, rosacea), nadražena koža i suva koža sa osećajem svraba (atopijska koža) (crvenilo, svrab, osip).
Nega suve kože se sastoji u korišćenju preparata koji treba da nadoknade izgubljene lipide oštećenog hidrolipidnog zaštitnog sloja i izgubljenu vodu zbog nedostatka faktora vlaženja u ćelijama epiderma.
Postoje dve vrste lipida koje treba nadoknaditi i poboljšati kvalitet hidrolipidnog sloja, a to su okluzivni lipidi i penetrirajući (upijajući) lipidi. Prvi imaju zadatak da na površini kože stvore okluzivni (nepropustljiv) film i spreče dalje gubljenje vode iz ćelija epiderma. Oni se obično nalaze u preparatima za noćnu negu kože i tu spadaju: zasićene masne kiseline (stearinska, palmitinska, miristinska), zasićeni masni alkoholi, lanolin, lanolinski alkohol, prirodni voskovi (pčelinji, karnauba, kandelila), sintetski voskovi, steroli. Polusintetski estri (decil alkohol, izopropilmirista, izopropilpalmitat i dr.) i silikonska ulja (dimetikon, ciklometikon) stvaraju neokluzivan film koji mnogo bolje prija koži i čini je mekanom i elastičnom.
Druga grupa lipida su oni koji penetriraju kroz kožu i smanjuju osećaj zategnutosti, svojstven suvoj koži. Oni obično ulaze u sastav preparata za dnevnu negu, a tu spadaju biljna ulja koja sadrže veći procenat nezasićene masne kiseline kao što je oleinska kiselina. To je ulje jojobe, avokada, koštica kajsije, ulje slatkog badema, kikirikijevo ulje, maslinovo ulje, ulja semena grožđa, čileanske maline, burutija, ploda divlje ruže, lešnika. Izuzetno su dobra ulja žutog noćurka i boraga koja sadrže visoki procenat γ-linolne kiseline koja ulazi u sastav ceramida, a one poboljšavaju barijernu funkciju kože i smanjuju transepidermalnu gubitak vode.
Ostatak teksta o nezi suve kože možete pročitati u 3. broju Plezir magazina na stranici br. 30.
