Ljeto je doba koje u ostatku godine nestrpljivo iščekujemo, a za koje pripreme počinju i mjesecima ranije. Međutim, dok sanjarimo o ljetnoj idili, često zaboravljamo da visoke temperature i intenzivno sunce mogu predstavljati pravi izazov za naš organizam. O pravilnoj zaštiti od sunca aktivno se govori već neko vrijeme, ali često ostajemo sa više znakova pitanja nego samih odgovora. U neznanju se dugo iščekivana idila lako može pretvoriti u noćnu moru. Ipak, uživati se može i na potpuno siguran način, a ljeto je idealan period za početak male netoksične revolucije u našoj svakodnevici. Tim povodom sam razgovarala sa osobom koja je pojam netoksične revolucije donijela u naše domove i koja svoje znanje već godinama nesebično dijeli putem svog bloga @ttj.pure.world. Priča Tatjane Tasić Jovanović uveliko je poznata, a blog koji je iz nje nastao danas je jedna od rijetkih sigurnih oaza na društvenim mrežama. U ovom intervjuu Tatjana će biti naš vodič kroz pripreme za ljetnu sezonu oslobođenu od toksina i brojnih drugih uzurpatora našeg organizma. A ako ste i dalje skeptični oko poduhvata pronalaženja bezbjednijih alternativa, ponovićemo Tatjanino dobro poznato pitanje – a šta nam teško?
Intervju: Zvjezdana Gvozdenović
Uveliko je poznato da se @ttj.pure.world priča izrodila iz vaše lične borbe sa toksinima. Od tada ste započeli netoksičnu revoluciju koja je mnoge podstakla da se uhvate u koštac sa toksinima koji su nam svakodnevno servirani, a koje nesvjesno prihvatamo i unosimo. Iako je borba sa megalomanskim industrijama neprestana, vi i vaš blog ste primjer da nije uzaludna. Kako se osjećate kada se osvrnete na napredak koji ste postigli (i lični i kolektivni)?
Zahvalna sam. Prvo svom organizmu koji me je, iznenada buknuvši, osvestio i upozorio da mu je dosta toksina kojim sam ga decenijama pre toga nesvesno zatrpavala, te naveo da krenem potpuno drugim putem. A potom i svim ljudima koji su se okupili u toj našoj Instagramskoj zajednici, a koji su prepoznali da smo ušli u 6. brzinu sa količinom „otrova” koje danas unosimo u sebe iz najrazličitijih izvora i koji su krenuli sa mnom u dizanje potrošačke svesti i kako vi kažete, a i sama volim tako da je zovem, u netoksičnu revoluciju i ovde, na ovim našim prostorima. Jer u zemljama EU pa i u SAD i Kanadi ta revolucija već uveliko traje. A verujte, može se i bez aditiva, spornih hemikalija, endokrinih disruptora, plastike, bisfenola, teflona, memo pene. I ja često umem da kažem ljudima da polako krenu u taj netoksični pravac života, ali svojim tempom, bez presije. Da kako šta potroše, pređu na zdravu/zdraviju varijantu, jer našli smo za skoro sve što nam treba u frižiderima, ostavama i domaćinstvima bezbedne alternative, čistih sastava.
Ceo taj netoksični pokret u Srbiji unazad sad već skoro punih pet godina, uticao je ne samo da ljudi shvate da je u rešavanju zdravstvenih tegoba, često karika koju previdimo svi, i mi, pacijenti, a i lekari upravo ta: smanjiti toksični tovar u organizmu, i na taj način povratiti mu snagu i imunitet i omogućiti da se lakše izbori sa nekom mukom koja ga je zadesila. Jer organizmi su nam savršenstva, samo ih mi bespotrebno mučimo i zatrpavamo svakodnevno ,,otrovima” iz svega i svačega, prvenstveno iz hrane, a potom redom. I onda mi je puno srce kad mi se jave ljudi koji su se na primer borili godinama sa sterilitetom, a koji su, učinivši pored svih terapija i taj poslednji korak, očistivši od toksina masu toga što su do tada koristili od hrane, vode, preko kozmetike, menstrualnih uložaka, kućne hemije pa sve do posuđa, dušeka i slično, postali roditelji. Kad mi tako nešto jave, to mi bude najmilije od svega. Za ovih skoro pet godina mog blogovanja, rodilo se, umem da se našalim devet TTJ beba, bar ono što znam da su mi ljudi javili…
Upravo te industrije kao da su nas navikle na „100u1” proizvode, brza rješenja za svaku boljku i još brže rezultate. Možemo reći da na taj način učestvuju u stvaranju samih boljki onamo gdje ih nije ni bilo. Koliko je zapravo organizmu potrebno da se oslobodi nagomilanih toksina, fizičkih i psihičkih, a podjednako kobnih?
To je zapravo individualno i zavisi od naših dotadašnjih životnih navika. Odnosno, koliko toga treba da promenimo u svojoj svakodnevici. Lično sam boljitak u smirivanju svoje alergije, nakon što sam prvo izbacila aditive, rafinisani šećer i transmasti iz hrane, videla već posle mesec dana, a za potpuno jačanje imuniteta i stavljanje pod kontrolu svog organizma trebalo mi je oko šest meseci. A odmah je i psiha bolje… U zdravom telu, zdrav duh, znate već.
Između ostalog, trebalo je vremena za te prve rezultate i iz razloga što tada ništa nisam znala od ovoga što sada znam. Kad sam kretala na svoj novi životni put, nisam znala gde se sve kriju te sintetičke industrijske izmišljotine u onome što sam do tada koristila u domaćinstvu…Tako da, kako sam šta saznavala čitajući studije, kopajući za pravim informacijama, te menjala u zdrave alternative ukoliko bih uspevala da ih nađem kod nas na tržištu, tako je situacija bila sve bolja kod mene. Sad verujem da je mnogo lakše onome ko želi da krene tim putem, jer na mom Instagram profilu ima već sijaset zdravih alternativa svega, kao i objašnjenja i informacija kako šta treba da biramo u moru proizvoda koje nam se nude na rafovima.
Na taj način se trudim da olakšam ljudima, da ne tragaju poput mene onomad… Ali s obzirom da istovremeno mogu slobodno reći, i učim ljude kako to da rade sami, neretko se dešava da oni meni otkriju neki prehrambeni, kozmetički ili predmet opšte upotrebe predivnog sastava i na taj način se pomažemo u toj našoj virtuelnoj potrošačkoj zajednici (smeh).
Tržište nam se polako puni zdravim i zdravijim verzijama svega. Nije još idealna situacija, ali navešću jedan primer: u Srbiji na tržištu sad već imamo nekoliko brendova uložaka i pelena od zdravih netoksičnih materijala, poput organskog pamuka ili bambusa. Eto, samo kad na to pomislim, toplo mi je oko srca. Jer do pre 2-3 godine, nismo imali nijedan jedini takav brend na tržištu. Malo je to i dalje u odnosu na sve one sintetičke i plastične, namirisane ko zna kakvim ftalatima i prepune endokrinih disruptora, ali bar smo se pokrenuli sa mrtve tačke.
Često govorite kako svojim kupovnim odlukama imamo moć uticati na proizvodnju i samo tržište. Da li se na balkanskom tržištu može evidentirati ikakav progres?
Mi kao potrošači imamo ogromnu moć. Zapravo glasamo svojim novcem šta će se proizvoditi, a šta neće. Svaki put kad kupimo prehrambeni proizvod prepun aditiva, fruktozno-glukoznih sirupa, transmasti, opasnih konzervanasa, pa kozmetiku sa spornom sintetikom, pa teflonski tiganj, pa toksičnu kućnu hemiju mi zapravo glasamo za njihovu dalju proizvodnju, glasamo da i dalje budu na polici, šaljemo poruku proizvođaču da nam je njegov proizvod dobar, sa sve toksinima, potencijalno kancerogenim hemikalijama i onim koje nam se „petljaju” u hormone. Poručujemo im da nema potrebe da menjaju svoje formule u one sa bezbednijim hemikalijama, supstancama koje ne izazivaju zabrinutost (kako ih naziva evropska regulativa). Ako pak, lagano menjamo sve u svom domaćinstvu za ono zdravo/zdravije, i držimo se toga, em svom imunitetu i zdravlju činimo blagodet, em skrećemo pažnju, palimo lampicu proizvođačima da čim je potražnja za nekim proizvodom opala, treba da vide o čemu se tu radi i šta treba da se menja da bi opet zarađivao od tog proizvoda. Dakle, naš novac određuje šta će se nalaziti na policama: da li ono što odgovara nama ili proizvođačima.
Birajući pametno, osim što investiramo u naše zdravlje, činimo i veliki pomak ka ozdravljenju planete i ulažemo u manje toksičnu budućnost naše dece. I zato uvek kažem šta nam teško da iskoristimo svoju potrošačku moć. E sad, za to naravno moramo da budemo osvešćeni potrošači i da imamo znanje kako da pročitamo tu deklaraciju samog proizvoda, te koji od silnih ponuđenih proizvoda na rafovima da izaberemo itd.
Kako je meni tako nešto nedostajalo na samom početku, i kad sam videla koliko ljudi je zapravo zainteresovano za ovu tematiku, napisala sam i svoj prvi priručnik za kupovinu hrane „Deklaracija, moja najbolja prijateljica”, trudeći se da sve te teške i nerazumljive reči sa deklaracije spustim na naš, potrošački nivo i svima omogućim da nauče kako se bira hrana na osnovu deklaracije…
Ljeto je tu, a sa njim ruku pod ruku i njegove blagodjeti i boljke. Visoke temperature nekako nas same pozivaju na usporavanje, pojednostavljivanje svakodnevnih rutina, laganiju ishranu i brigu o našoj nutrini. Da li bi se isti principi mogli primijeniti i kada je u pitanju njega našeg najvećeg organa-kože? Da li je manje zapravo više ili je nužno osloniti se na sijaset različitih proizvoda?
Uvek je manje više kad je kozmetika u pitanju. Bespotrebno zatrpavamo naš najveći organ gomilom kozmetičkih preparata jer nam tako serviraju da treba… Mi, žene, smo tu posebno pogodno tlo za zaradu kozmetičkih giganata, pa smo tako počele da kupujemo za svaki delić tela posebnu kremu i losion. I ja sam celog svog života bila upravo takav neosvešćeni potrošač i konzument svega i svačega od kozmetike i šminke, često silne novce bacajući na preskupe brendove, vodeći se logikom što je skuplje mora da je učinkovitije, zdravije i slično. Sada znam da to nema veze sa istinom. Koža i kosa mi sad u pedesetim godinama izgledaju blistavije i lepše nego kad sam imala četrdeset (smeh).
Priroda čuda čini. Samo svako sebi treba da pronađe odgovarajuće prirodne sastojke za svoj tip kože, kose… i milina. Ostaje da gleda kako mu se organizam vrlo brzo zahvaljuje u vidu blistavosti kože, zdravog sjaja kose, bez trunke silikona npr.
U letnjoj nezi rekla bih važne su dve stvari: zaštita kože prilikom sunčanja (dobar SPF sa mineralnom UV zaštitom, nikako sintetičkom) i dobra i obilna hidratacija kože nekim aftersun proizvodom (naravno ne treba da zaboravimo da se koža hidrira i iznutra, vodom). Postoji još jedan proizvod koji mnogo volim, posebno leti, a to su hidrolati, biljne vodice, još ako su od neprskanog bilja – idealno. Nosim ih često leti u torbi i kad god mi je vruće poprskam po licu, rukama, vratu i uživam…
Volim leti i dobru kremu za lice, laganije teksture, u čijem sastavu prednjači aloe vera. Aloe vera je blagodetna biljka i u ishrani i u kozmetici, ali recimo i u saksiji u stanu jer odlično učestvuje u čišćenju vazduha od štetnih čestica. A malo ko to zna. Takođe, leti kako imam suvu ka normalnoj koži, umem da nanesem ulje od maline, ono ima i mali prirodni SP factor, tako da taman dupli učinak.
Iako sam rekla da kada pričamo o kozmetici manje je više, ipak postoji jedno odstupanje od pravila, a to su SPF kreme. One se moraju naneti u dovoljnoj količini kako bi nas zaštitile od štetnih UV zraka, što mi ne radimo uvek i često ih nanesemo premalo na kožu. Takođe moraju se i obnavljati na otprilike svakih dva sata, a obavezno nakon izlaska iz vode.
Koje su to stavke u sastavu ili tipovi proizvoda na koje bi trebali obratiti pažnju prilikom kupovine, a koje bi trebali izbjegavati u širokom krugu?
SPF kreme sam mesecima te godine svog osvešćivanja istraživala pre odlaska na more i odluke koju da kupim i baš mi je bila komplikovana tema i odluka, sećam se… Pogotovo u moru preporuka i proizvoda koji nam se serviraju na policama, u reklamama, časopisima… A vrlo je ozbiljna tema i za ne poverovati one tako raširene alergije na sunce zapravo često su upravo alergije na sintetičke UV filtere u tim kremama za sunčanje. Onog leta kad sam prešla na mineralne UV filtere, pri čemu je i ostatak u SPF kremi bio od „sunčane prirode” kako je ja zovem, od alergije ni traga. I kako vidim nisam jedina, jer mnogo ljudi mi upravo isto piše svih ovih godina, nakon dolaska sa letovanja. Dakle, potrudiću se ovde da nabrojim UV filtere koji bi trebalo da se izbegnu, a pronaćićete ih u sastavu na deklaracijama SPF krema: Benzophenone-3, Octynosate/Ethylhexyl methoxycinnamate, Homosalate, Octocrylene, Octisalate, Avobenzone. Naravno osim UV filtera i ostatak sastava u SPF kremi treba da bude bezbedan, ali to je već preširok spisak hemikalija da bismo ga ovde nabrojali. Recimo da bi još jedan kriterijum za odabir zdrave SPF kreme bio da je krema za sunčanje bez ikakvog mirisa, tj. sastojka „parfum” u sebi.
O SPF-ovima se već neko vrijeme govori i podiže svijest, ali javnost često ostaje zbunjena kada se u priču uvedu termini poput UV filtera i njihove podjele. Šta su filteri, koji su to „dobri” i „loši” filteri i zbog čega na njih moramo obratiti posebnu pažnju?
Postoje dve vrste UV filtera: sintetički i mineralni. Bilo bi dobro da izbegavamo sintetičke UV filtere što više možemo, a posebno sporne poput onih koje sam pobrojala gore. Pronađeno je da neki od njih imaju kancerogeni potencijal, neki su endokrini disruptori, što znači da ometaju pravilan rad našeg hormonalnog sistema, a neki su okidači alergija. Neke od njih su pronašli u preko 90% testiranih uzoraka mokraće, pa u majčinom mleku, a neki se povezuju sa dermatitisom. Neke polako ukidaju u pojedinim državama, neke ograničavaju dodatno u procentima koji smeju da se koriste u SPF kremama, a mi koji smo u ovome svemu postali pravi mali znalci, znamo još bolje – treba ih izbeći potpuno. Skoro svi od njih su takođe vrlo toksični za vodeni svet, pa su neki već zabranjeni, na Havajima recimo. Kako ćemo ih potpuno izbeći? Tako što ćemo birati mineralne UV filtere. Cink oksid i titanijum dioksid su dva mineralna UV filtera koji postoje. Cink oksid najbolje štiti od svih UV zraka nakon košulje (redak filter koji štiti i od kratkih i dugih UVA i od UVB zraka). Jedino je važno daga ima u dovoljnom postotku u kremi, te da su oba ova mineralna UV fitera u non-nano obliku, jer time zasigurno ostaju na koži, a ne upijaju. Dakle, važno je da budu u česticama većim od 100nm, time ne ulaze u našu kožu i neštete morskom svetu, jer nano oblici takođe nisu dobri za morsku floru i faunu. Takođe, kako je titanijum dioksid proglašen pre dve godine genotoksičnim i izbačen iz prehrambenih proizvoda u EU (kod nas nažalost još uvek nije, a ima ga i dalje u gomili suplemenata, pazite kad birate), trebalo bi ga izbegavati i u SPF sprejevima koji ga sadrže, da ga ne bismo udahnuli i kao što već naglasih, obavezno da bude unon-nano obliku, da bi nam ostao na koži i tako nas zaštitio od štetnih UV zraka. A kako da znamo da li je nano ili non-nano oblik UV filtera u kremi? EU regulativa kaže da mora da se napiše reč /NANO/ iza UV filtera na deklaraciji SPF kreme, ukoliko je u tom obliku u njoj. Stoga, uvek okrenite i pročitajte deklaraciju i sastav kreme za sunčanje, pa ako vidite reč /NANO/, vratite je na policu i tražite sledeću.
Alergije u toku ljeta svakodnevnica su mnogih, a često se objašnjavaju jakim suncem. Da li SPF-ovi i njihov sastav takođe igraju ulogu u alergijskim reakcijama i na koji način možemo umanjiti šanse da se alergije jave i bace nas u bedak?
Upravo sam ja većinu letovanja provodila krijući se od sunca već nakon prvog dana izlaganja, jer bi mi izbile male crvene tačkice za koje sam tada verovala, kao i mnogi, da je alergija na sunce. A zapravo, ne da nisam bila alergična na sunce, već na silnu sintetiku iz krema za sunčanje koje sam mazala tada ne znajući za bolje. A sad ne da više nemam alergiju, nego i lepo pocrnim (ranije sam se bela vraćala sa mora) i zdravu boju dobijem zahvaljujući svoj toj „sunčanoj prirodi” kako volim da je zovem: kokosov puter, ši buter, ulje čileanske maline, pa ulje masline, kokosa itd. Tako da svakom ko pati od tzv. Alergije na sunce bih savetovala da pređe na kreme za sunčanje sa mineralnom UV zaštitom i to one bez sastojka „parfum” u sebi.
I pored izvjesnog broja osviješćenih pojedinaca, čini se da se ljudi uglavnom dijele na one koji će se odlučiti za najpovoljnije veliko pakovanje komercijalnog SPF-a kojim će zbrinuti čitavu porodicu i one koji vjeruju u pretjerano sunčanje uz pomoć brojnih slojeva prirodnih ulja ili popularnih marmeladi. Da li se te dvije krajnosti lijepog (ten) i korisnog (zaštita) ipak mogu spojiti na način da ne štete ni organizmu, ni okolini?
Finansijski momenat zdravih SPF krema uopšte nije naivan. Često su preskupe, jer su organski sertifikovane i od skupih organskih sirovina, te nisu tako pristupačne kućnim budžetima. Dodatno, i dalje ih je veoma malo na našem tržištu, pa mogu da stave visoke cene jer nemaju još uvek veliku konkurenciju. Ali možda treba pokušati izbaciti kupovinu nekih drugih bespotrebnih kozmetičkih preparata koji takođe nisu nimalo jeftini, npr. parfema, jedne od preskupih stvari koje danas verujem svako koristi, a ni ne pomišlja koliko potencijalno opasnih hemikalija može biti unutra. I to vešto prikrivenih iza tog sastojka „parfem” jer regulative dozvoljava brendovima da ne deklarišu sastojke mirisa zbog profesionalne tajne. A parfem u sebi može da nosi i po nekoliko stotina hemikalija, od kojih su najsporniji ftalati, posebno po naše reproduktivno zdravlje. I eto umesto skupog parfema, koji nam apsolutno ne treba, kupiti zdravu SPF kremu za celu porodicu.
Oni koji u svojim porodicama imaju i mlađe članove znaju koliko ih je teško uhvatiti kada se nađu pored vode i adekvatno zaštititi od jakog sunca. Kako ipak uspijeti u tome?
Za decu, posebno bebe, najbolje je da ih sklonimo sa najjačeg sunca, u hladovinu i uvek im obezbedimo fizičku zaštitu. Dakle, neka lagana garderobica recimo od lana, šeširić, suncobran ili još bolje prirodna hladovina. Od krema za sunčanje naravno za decu i bebe važi isto kao i za nas odrasle, jer kad je nešto zdravo, zdravo je od 0 plus do kraja života, a kad ima nešto sporno, onda ide ono čuveno: ,,Nije za bebe, decu ispod XYZ godina, trudnice, dojilje…”. Dakle, i za njih je uvek bolje naneti Kreme za sunčanje sa mineralnim UV filterima bez ikakvog parfema ako je moguće. Najlepše je da su još sertifikovano organske, jer onda ne rizikujemo ni ostatke pesticida u biljnim sastojcima, plus organski sertifikati ne dozvoljavaju npr. upotrebu mase spornih konzervanasa, tako da smo i tu odmah sigurni. Sad kod nas ima da se nađe par takvih organskih SPF krema iz EU. Još uvek smo siromašno tržište po tom pitanju, ali lagano se pokreće i to na bolje. Ranije sam ih kupovala u inostranstvu, sad mogu i kod nas da ih nađem. Ima ih.
Puno se govori o zaštiti kože, ali šta je sa njenom njegom nakon izlaganja sunčevim zracima?
Naravno, naš najveći organ je tu da ga čuvamo i volimo kao što on čuva i voli nas. Ukoliko smo je izlagali celog dana suncu, soli, visokim temperaturama red je da je rashladimo, nahranimo i obilato hidriramo. Lično, najviše mi prijaju after sun losioni koji mi rashlade kožu nakon sunčanja, a to su recimo oni na bazi aloe vere gela. Međutim tih aloe vera gelova ima raznih. Često oni koji se najagresivnije reklamiraju nisu zdravog sastava. Umeju da imaju sporne i potencijalno opasne konzervanse po naše zdravlje. Tako da tu bude često tzv. greenwashinga: na prednjoj strain kreme napišu aloe vera, prirodno i sl. dok pozadi, kad okrenemo kremu i pročitamo sastav, aloa vere tek negde u tragovima pred kraj sastava, a sintetike onoliko…
Da li za kraj možete podijeliti nekoliko savjeta o njezi cjelokupnog organizma u toku ljetnih mjeseci?
Leti je barem lako: svežeg voća i povrća u izobilju i na tome zapravo i treba letnja ishrana da se bazira. Što više jesti svežih salata, začinjenih hladno ceđenim maslinovim uljem, limunom ili jabukovim (organskim) sirćetom, malo morske soli, pa začinskog bilja… Trebalo bi uvek da nam biljke čine ¾ tanjira, a ostatak može pre svega da ode na ribu i morske plodove. Težite uvek ribi koja ima manje žive u sebi, jer nažalost i to smo kao ljudski rod uspeli da zagadimo, a studije pokazuju da su to divlji losos na primer i neke manje ribe poput sardina, koje su niže u lancu ishrane, pa nisu stigle da pokupe toliko žive. Nisam ni protiv mesa, ali onog kvalitetnog, grass-fed ili free-range koka, kako ih danas deklarišu, a to je zapravo ono kao nekad što je bilo, pre ovolike industrijalizacije hrane, a čega je danas takođe sve manje, ali može da se nađe i dalje kod moralnih proizvođača, kako volim da ih zovem. I ne mora svaki dan da se jede meso. Jedemo previše mesa na ovim prostorima. Trudite se da uopšte ne jedete industrijsku hranu ili ako baš ponekad poželite, onda neka to zaista bude ponekad. Važno da 70% svega što dnevno unesemo u i na sebe bude čisto, a ostalo će prečistiti zdrava jetra. Bitno da je ne preopteretimo i da ne digne ruke od svega. Sladoled je sinonim za leto, ali opet nemojte kupovne nego napravite svoj, od bilo kog voća koje volite, zasladite bananama ili prahom od urmi na primer (ima da se kupi sad) ili stevijom ili medom, malo organskog sirovog kakaoa pa u modlice od nerđajućeg čelika i milina za organizam, a preukusna poslastica. Pijte puno vode, ali ne iz plastičnih flaša. Najbolje prečišćenu vodu sipajte u svoju flašicu od nerđajućeg čelika ili ako vam je zgodno da nosite iz staklenih, može i staklo kao zdrav materijal. Plastične flaše i posude za hranu, ma koliko zgodne se činile, izbegavajte što više možete pogotovo leti, na suncu. Spajajte se sa prirodom što više možete, leto je idealan period za to. Hodajte bosi kad god možete, po pesku, travi, kamenčićima… Ali pre svega, radite ono što vam prija i što vas čini srećnim, naročito dok ste na odmoru. Krećite se što više, upražnjavajte onu fizičku aktivnost koju volite.. I smejte se što više, okružite se pozitivnim ljudima koji vam prijaju, bar dok ste na odmoru… Ako nema takvih oko vas, dobra knjiga je idealan drugar. I zaboravite na kompjuter i telefon ako možete bar neko vreme dok ste na odmoru (smeh). Prijaće vam onoliko.
