Naošima i Tešima Ostrva umetnosti
JAPAN JE JEDNA OD ONIH ZEMALJA KOJE NIKADA NE MOGU DA VAM DOSADE. I KOLIKO GOD PUTA DA ODETE NIKADA NEĆE PRESTATI DA VAS IZNENAĐUJE. ČAK I KADA ŽIVITE TAMO. JER JAPAN JE PLANETA ZA SEBE. HOLISTIČKO DRUŠTVO. POŠTOVANJE ČOVEKA PREMA DRUGOM ČOVEKU. POŠTOVANJE PRIRODE I UMETNOSTI. AKO ŽELITE SVE TO DA OSETITE NA JEDNOM MESTU PREDLAŽEM ODLAZAK NA OSTRVA NAOŠIMA I TEŠIMA KOJA NA SRED MORA U SVOJOJ PRELEPOJ PRIRODI KRIJU NAJVREDNIJE PRIMERKE SAVREMENE UMETNOSTI OVE ZEMLJE I TIŠINU KAO NAJBOLJEG UČITELJA.
Ostrva Naošima i Tešima su godinama bila mirna ribarska mesta. A onda su se setili kako da ih ožive i naprave od njih destinacije koje će turisti, ali i Japanci rado posećivati. I kako da u sve to još uključe i lokalno stanovništvo. Projekat je započet početkom devedesetih i do sada su ova ostrva postala svetski poznata po svojim muzejima, skulpturama, instalacijama, kolekcijama savremene umetnosti okruženim brdima i morem. U pitanju je jedinstveno mesto na svetu gde priroda, umetnost i arhitektura dopunjuju jedni druge. I taj proces nije završen, jer još uvek nastaju nova umetnička dela.
Priroda, arhitektura i umetnost čine harmoničnu celinu, korespondiraju jedno sa drugim, dopunjuju se, plešu neki divan ples koji će vas zavesti samo ako umete da se upustite u tu igru slušanja vetra i gledanja u nebo.
Letim od Tokija do grada Takamatsu. Odatle brodom do ostrva Naošima koje se prostire na 8.13km² i na njemu živi oko 3000 ljudi. Ostrvo je moguće prepešačiti, obići ga biciklom ili iznajmljenim autom. Divno mesto na planeti gde možete uživati u prirodi, umetnosti, bez šljaštećih atrakcija, skupih restorana, šoping molova. Sve je svedeno, čak su i malobrojni lokalni restorani mali umetnički projekti, svaki jedinstven i poseban na svoj način.
Sve na ostrvu inspiriše. Možete jasno osetiti prirodu umetnosti i umetnost prirode. Ono što je karakteristično jeste da su sve muzeje radili u kooperaciji jedan odabran umetnik i arhitekta. I da je sve besprekorno uklopljeno u ambijent u kome se nalazi. Sva umetnička dela su u savršenom skladu sa prirodom. Ne menjaju je, samo je oplemenjuju. Zato je doživljaj svakog objekta drugačiji u različitim godišnjim dobima i u različitim delovima dana. Kada padne kiša ili sneg, kada nebo promeni boju svako umetničko delo dobija novu dimenziju.
Na ostrvu Naošima postoje brojni muzeji i umetnički prostori, skulpture i instalacije, i ja sam obišla neke od njih. Najpoznatija pop art umetnica Jajoi Kusama jedinstvenog stila i planetarno poznata po tufnama i umetničkim delima, napravila je dve tufnaste bundeve 1994. godine. Žuta je najslikanija i oko nje se najviše može čuti kawai uzvika oduševljenih posetilaca. Postala je simbol ostrva Naošima i najčešći motiv na suvenirima. Nalazi se izdvojena ispred Benesse hotela i muzeja. Crvena bundeva u koju je moguće i ući nalazi se na drugoj strani ostrva. I ništa nije manje bajkovita i atraktivna za slikanje. U tom delu nalaze se i druge figure poput geometrijske strukture koju je napravio arhitekta Sou Fudžimoto u koju može da se uđe, i koja noću postaje posebno zanimljiva usled specijalnog osvetljenja. Ono što je lepo jeste da osim muzeja koji imaju radno vreme, sami možete lagano da šetate ostrvom i da nesmetano istražujete muzeje na otvorenom i uživate u prirodi, umetnosti i tišini.
Benesse House muzej
Benesse House muzej je napravljen 1992. godine kao jedinstveni koncept muzeja i hotela baziran na ideji, kao uostalom i sve na ostrvima, koegzistencije prirode, umetnosti i arhitekture. Dizajnirao ga je čuveni arhitekta Tadao Ando. Ceo kompleks se nalazi na vrhu brda odakle se pruža pogled na more. Radovi, slike, skulpture i instalacije se nalaze unutar zgrade dostupne samo gostima hotela, ali i po parku i duž obale. Tako da tokom šetnje možete videti koloritne skulpture francuske umetnice Niki de Sen Fal, holandskog skulptora i slikara Karel Apela.
Chi chu muzej
Chi chu muzej je sagrađen 2004. godine kao mesto za redefinisanje odnosa između prirode i čoveka. Muzej je izgrađen uglavnom pod zemljom kako bi se izbeglo da na bilo koji način poremeti i zakloni prirodni krajolik i pogled na Seto Inland more. Pre ulaska u muzej, inspirisana Moneovim slikama, napravljena je bašta sa lokvanjima i cvećem, poput predvorja svega što se može videti i doživeti u muzeju. Zabranjeno je dodirivanje zidova i eksponata, fotografisanje, snimanje ili crtanje u muzeju. Strogo je zabranjeno i korišćenje mastila i flomastera. Naravno u vremenu instagrama, veoma je teško obuzdati i kontrolisati sve posetioce koji krišom ipak fotografišu.
Dela umetnika Kloda Monea, Džejmsa Tirela, Valtera De Marije su u stalnoj postavci u ovoj građevini iz delova koju je dizajnirao arhitekta Tadao Ando. Uprkos tome što je, pre svega podzemna građevina, muzej propušta obilje prirodne svetlosti koja menja izgled delima i kako vreme u toku dana prolazi.
Siv beton, plavo nebo, zeleno rastinje i otvoren prostor odakle prodire prirodno svetlo čine ovaj muzej jednim velikim i uvek drugačijim umetničkim delom.
U muzeju se nalazi pet čuvenih slika Lokvanja impresioniste Klod Monea koje je radio do pred kraj života. Smeštajući ih u mozaik svetlosti, vešto i suptilno slika hvata i prikazuje na stotine različitih nijansi boja. Uglovi iz kojih dopire prirodno svetlo, materijal od kojeg je izgrađen prostor galerije brižno su odabrani. Obavezno je izuvanje i oblačenje belih plišanih papuča koje upotpunjuju osećaj i doživljaj Moneove slikarske vizije, dubine i finoće. Spojem svih čulnih doživljaja ispred ovih velikih formata gotovo možemo da opipamo tu slikarevu poetičnost. Kažu da je Mone da bi ostao mlad i svež lokvanje slikao do kraja života. Interesantno je da je jedna japanska umetnica istraživala šta je Mone voleo da jede i kuva budući da je on tokom života skupljao recepte. Ona tvrdi da ukoliko upoznamo navike umetnika, i znamo više o njegovom svakodnevnom životu, bolje ćemo razumeti njegov rad. Ona često drži predavanja o Moneu i njegovim delima, a potom posetioci u kafeu muzeja mogu da probaju kolače pravljene po umetnikovom receptu.
U drugom prostoru sa brojnim stepenicama nalazi se delo umetnika Valtera De Marije. Prostor sadrži kuglu od 2,2 m u prečniku i 27 geometrijskih oblika. Prirodna svetlost dolazi sa plafona i proizvodi dramatične promene u zavisnosti od toga koliko je sati i gde se nalazi sunce. Mogući su i noćni obilasci muzeja i tada je doživljaj svega potpuno drugačiji.
Chi chu je jedan od muzeja za koji mnogi ljudi koji su ga posetili tvrde da je nešto najlepše što su ikada videli. Teško je prepričati doživljaj.
Lee Ufan muzej
Lee Ufan muzej je nastao iz saradnje korejskog umetnika minimalizma i filozofa Li Ufana veoma cenjenog u Japanu i Evropi, i arhitekte Tadao Andoa. Njihov rad daje osećaj mira ali i dinamike. Korišćenje betona, čeličnih ploča i kamenja gde je intervencija umetnika svedena na minimum, ostavljaju prostor za naš doživljaj gde i sami postajemo deo neobične instalacije.
Naoshima Bath
Naoshima Bath je fantastičan objekat koji je zapravo javna kupaonica koju je napravio umetnik Šinro Otake. Ideja je da to bude mesto gde posetioci mogu da se okupaju ali i razmene ideje sa drugim turistima i lokalnim stanovništvom. Postoje muški i ženski deo koji su upotpunjeni brojnim mozaicima, slikama i figurama. Na ovom mestu, tvrde, umetnost možete iskusiti bukvalno celim telom.
Ostrvo Tešima
Na ostrvo Tešima odlazim brodom. Pedantno planiram svaki minut kako bih mogla da obiđem sve što želim i da još stignem na avion za Tokijo. Na sreću, u Japanu svaki minut možete da isplanirate. Ali bukvalno. Iznajmljujem električni bicikl i bez napora stižem prvo do Yokoo House muzeja, a potom i do Tešima art muzeja koji se nalazi u pirinčanim poljima, na vrh brda. Inače na ostrvu koje se prostire na 14.49km² živi oko 900 ljudi. Uglavnom starijih ljudi koji se bave zemljoradnjom.
Teshima Yokoo House
Teshima Yokoo House, nastala je u saradnji umetnika Tadanori Joko i arhitekte Juko Nagajama. Oni su renovirali staru tradicionalnu kuću i zen baštu sa malim bazenom sa koi ribama, ofarbali kamenje efektnim, jarkim bojama i napravili filozofsku zonu koja poziva na razmišljanje o životu i smrti.
U svom radu arhitekta Juko Nagajama koristi crveno staklo. Crvena simbolizuje krv i život, i kada gledamo svet kroz crveno staklo pravimo jasnu granicu između običnog i neobičnog, između života i smrti.
Tešima art muzej
Tešima art muzej ili Matrix kako ga još nazivaju, napravljen je 2010. godine zajedničkim radom i kreativnom vizijom poznate umetnice Rei Naito i arhitekte Rjue Nišizava. Nalazi se na brdu s pogledom na more u delu pirinčane terase koja je obnovljena u saradnji sa lokalnim stanovništvom. Liči na kap vode u trenutku pada. Strukturno, zgrada se sastoji od betonske školjke bez stubova. Prostor je dugačak oko 60m i sa maksimalnom visinom od 4,5 metara. Dva ovalna otvora omogućavaju da se čuje vetar, cvrkut ptica i svi spoljni zvuci kao i da se vidi nebo, oblaci, šuma, ptice i svetlost. U unutrašnjem prostoru, kapljice vode neprekidno izviru iz zemlje i pod određenim uglom se kotrljaju i spajaju poput srebrnih perli. Kada se nakupe barice one se sliju kroz male otvore na podu što s vremena na vreme proizvodi specifičan zvuk. Na plafonu je okačena jedva primetna lelujava providna traka.
Zabranjeno je pričanje i fotografisanje. Na ulazu je obavezno izuvanje. U prostoru možete da ostanete koliko želite, možete da šetate, ležite sedite, meditirate, molite se… Ova postavka, u kojoj su priroda, umetnost i arhitektura u harmoniji, menja se pod uticajem godišnjih doba i protoka vremena. U sve to je uključena i nepredvidiva priroda. Zvuk vetra, kiša, sneg, ptice i insekti koji nesmetano mogu baš kao i vi da budu posetioci, ali i deo postavke. Ovo je nešto najlepše što sam videla i doživela u životu. Nešto poput molitve ili meditacije. Teško je prepričati i opisati osećaj blaženog mira, spokoja, tišine, jedinstva sa prirodom. Raduje i sama pomisao da je neko osmislio nešto ovako lepo i da je nečija mašta postala opipljiva stvarnost u kojoj komotno možeš da šetaš, dišeš duboko, maštaš i budan sanjaš.
Ja sam Jelena Ranković. Volim da putujem, pišem, fotkam i vežbam jogu. U večitoj potrazi za smislom, do sada sam obišla nekoliko krugova oko planete. Moj blog desiderata.co je moja privatna kolekcija divnih momenata, mesta i ljudi koji su mi obojili život i učinili ga lepšim i zanimljivijim. Volela bih da vam posluži kao početna inspiracija za neko putovanje, da dobro pogledate svet oko sebe, dole ka zemlji i visoko ka nebu i da na kraju napišete svoju priču.
