Kolekcija srećnih momenata
Ako si rođeni putnik avanturista onda je Flores prava bajka za koju ti nisu potrebni filteri na instagramu, fotošop, bombastični naslovi i izmišljene avanture kojima ćeš zadiviti ljude.
Zato što je na ostrvu koje reklamiraju sloganom Istražite neobično, sasvim normalno da prvu jutarnju kafu popiješ na vrhu vulkana, da izbliza gledaš tradicionalnu borbu bičevima i odeš u goste strašnim komodo zmajevima.
Pre odlaska dobro je znati: Flores je jedno od približno 18.000 ostrva u Indoneziji. Nalazi se u jugoistočnom delu, u pokrajini Istočna Nusa Tengara (East Nusa Tenggara). Pored njega su popularne destinacije Bali i Lombok, ali ga još uvek nije zahvatio talas masovnog turizma. Svojevremeno je bio portugalska kolonija, a od nekadašnjih kolonizatora su nasledili katoličanstvo, melodična imena kao i samo ime ostrva koje u prevodu znači cveće.
Leži na vatrenom prstenu, oblasti u Pacifiku koja je dom za više od tri četvrtine aktivnih ili neaktivnih vulkana na svetu. Na Floresu koji je dužine oko 450 km i ima oblik zmije, postoji 14 vulkana koji su sjajna scenografija za prave avanture.
Flores je ostrvo različitih kultura, koju čini pet etničkih grupa i 12 etničkih podgrupa. Ovde su otkriveni i ostaci praistorijskog čoveka visokog jedan metar (homo floresiensis) u pećini Liang Bua, koje popularno nazivaju hobitima. Na ostrvu možete uživati u vodama kristalno bistrih jezera i vodopada, u spektakularnim lokacijama za ronjenje, misterioznim pećinama, tradicionalnim selima i zanimljivim običajima lokalnog stanovništva. Bilo da idete sami ili sa vodičem, turu treba organizovati tako da u svakom mestu provedete po nekoliko dana kako biste videli i sakupili pravu kolekciju neobičnih doživljaja u ovom čudesnom i jedinstvenom kutku sveta.
Skrivene plaže i čuda prirode
Do ostrva se može doći avionom ili brodom. I mi iz Denpasara na Baliju iz drugog pokušaja polećemo za Maumere. Ovde nije ništa neobično da avioni kasne ili da let bude otkazan. Indonezija ima svoj ritam, svoj tempo, svoj sat. I tome se još samo turisti čude. Maumere je glavni grad Sika distrikta gde se nalazi jedan od tri aerodroma, kao i najveća luka gde pristaju brodovi iz cele zemlje. Okružen je sa puno prirodnih čuda i znamenitosti, zabačenih sela i plaža pa je odlična početna stanica za dalje putešestvije.
Motorom obilazimo okolinu i dolazimo do Koka plaže, po mišljenju mnogih, najlepše na ostrvu. Čisto more, beli pesak, hladno pivo, kokosi, tek ulovljena riba na tanjiru i bez gužve. Savršenstvo!
Priroda je podelila plažu na dva dela. Jedna je sa talasima dobra za surfovanje, druga je stvorena za kupanje i lenčarenje na toplom pesku. Pravo blago, kojem želim od srca da tako i ostane. Skriveno i prelepo.
Jezera gde odlaze duše mrtvih
Odlazimo dalje u mesto Moni i kako nismo rezervisali na vreme, jedva pronalazimo smeštaj. Avgust je inače sezona kada ima najviše gostiju iz celog sveta, a smeštaja po Floresu baš i nema mnogo. Moni, samo po sebi, osim nekoliko restorana ne nudi ništa spektakularno, i svi smo tu samo zbog čuda prirode, vulkana Kelimutu i njegova tri neobična jezera. Popularnost ove destinacije u Aziji je ogromna i turistički forumi je svrstavaju u top 20 svetskih atrakcija. Kelimutu jezera su u trci za ulazak u „7 čuda prirode” i upravo će na taj način, prema prognozama, privući pažnju globalnog turističkog tržišta. Vulkan Kelimutu nalazi se u sklopu istoimenog nacionalnog parka, na nadmorskoj visini od 1.639 metara, a poslednji put je eruptirao 1968. godine. Danas je miran i dopušta geolozima, fotografima i turistima da ga svakodnevno posećuju, proučavaju i dive se njegovoj lepoti.
Kelimutu potiče od reči „keli” što znači planina i „mutu” što znači zajedno. Za stanovnike Floresa ovo je sveta planina, mesto predaka, jer veruju da duše mrtvih odlaze u jedno od tri jezera u zavisnosti od toga kako su se ponašali u toku života. Shodno tome, jezera se zovu – Tiwi Ata Mbupu (Jezero starih ljudi) i ono se nalazi 1,5 km zapadno od druga dva. Karakteristično je po najvišoj temperaturi vode kao i po beloj peni usled pojačanih termalnih aktivnosti. Druga dva jezera su jedno pored drugog i zovu se Tiwu Nua Muri Kooh Tai (Jezero mladića i devojaka – gde odlaze duše onih koji su mladi umrli) i Tiwu Ati Polo (Jezero zlih duhova ili začarano jezero koje nastanjuju zle duše). Iako su deo istog grebana i nalaze se na istoj planini, od istog vulkana sa istim sastavom tla, jezera često menjaju boje koje variraju od crvene, braon, crne, tirkizne, zelene i plave, nezavisno jedan od drugog.
Varijacije boja je nemoguće predvideti. Nauka kaže da nema ništa natprirodno niti mistično u ovim jezerima. Ona menjaju boje prema hemijskim reakcijama koje proizlaze iz minerala sadržanih u jezeru, podstaknutih aktivnošću vulkanskog plina.
Kada smo stigli bio je još uvek mrak. Staza do vrha je dobro obeležena, čak postoji i izbetoniran deo. Uspon nije previše zahtevan. Čekanje izlaska sunca na vrhu vulkana je jedno od onih osećaja zbog kojih zaboraviš umor, to što ti je hladno, neudobne krevete i hranu koja ti nije uvek po volji i kažeš glasno vredelo je! I srce ti je puno jer za te momente se živi i putuje. Posle slikanja isključiš aparat ili telefon i samo duboko dišeš i upijaš magiju prirode. Grupa biciklista koje smo sreli je pevala himnu Indonezije što je dodatno doprinelo lepoti trenutka. A popila sam i jednu od boljih kafa na čitavom putovanju, najsličniju našoj domaćoj, gorku i jaku od koje ti srce zalupa jače.
Tradicionalna sela
Iz ovog mesta krenuli smo ka mestu Badžava (Bajawa) u čijoj okolini se nalaze tradicionalna sela. Bena selo u podnožju planine Inerie, najpoznatije je i najposećenije u Ngada okrugu. Sa svojim impresivnim kamenim figurama i drevnim svetinjama, kao i tradicionalnim kućama, ono je najbolji primer Ngada kulture.
Sastoji se od dva paralelna reda tradicionalnih, visokih kuća sa krovovima od slame. U centru sela su dve svetinje Ngadhu i Bhaga, po jedan za svaki klan iz sela. Ngadhu je otelotvorenje muškog pretka klana i simbolizuje snagu i potenciju. Bhaga, ženski simbol je mala koliba koji podseća na minijaturu tradicionalne kuće. Ona simbolizuje utočište i žensko telo.
Velike kamene ploče u centru sela služe za komuniciranje sa precima kao i često žrtvovanje životinja. Kuće su ukrašene lobanjama i rogovima bivola i svinjskim čeljustima koje su žrtvovane u različitim ceremonijama.
Danas se ipak živi malo modernije. Prodaju se ulaznice za posetu sela i vidno je da je turistička organizacija poradila na njihovom imidžu i popularizaciji. U kućama smo zatekli uglavnom starije žene koje su prodavale svoje tkanje, pletene korpe i ukrase od kokosa. Ogromni zvučnici, posteri fudbalskog tima, žene sa crvenim ustima od opojnog lišća koje žvaću, ali i prostorija u kojoj živi kućni duh u koju nije moguće ući, pokazuju mešavinu modernosti i tradicije.
Svaka kuća je mala prodavnica i sve te starice koje su tu sedele su pokazivale prstima da traže pare. I deca su trčala oko nas i vikala: „pare, pare…“ što je obojilo moj doživljaj ovog mesta. Posle posete selima sa sličnom arhitekturom Tololela i Gurusina, otišli smo na kupanje na tople izvore Malanage, za koje se veruje da imaju lekovita svojstva.
Ono što je zanimljivo i čini ove izvore jedinstvenim je to što sa jedne strane teče vruća voda, a sa druge je hladan izvor, pa se tako kupaš u mlakoj vodi u prirodnom bazenu. Naravno i ovde se plaćaju ulaznice pod nazivom donacije.
Ritualna borba bičevima
Odlazimo dalje ka mestu Velenga (Waelengga) na plažu Mbalata sa svega četiri bungalova, dugačkom peščanom plažom, vulkanom u pozadini i nama kao jedinim gostima, bila prava oaza za odmor i predah. Domaćin Francisko nam je predložio da idemo da gledamo tradicionalnu borbu bičevima koju su izvodili u čast proslave dana nezavisnosti Indonezije. I to mi je bio najbolji doživljaj jer nije bilo nešto što je uvežbano za turiste. Oni su se veselili, pili i pevali za svoju dušu, ne obraćajući posebnu pažnju na nas. Bili smo jedini stranci koji su posmatrali ovaj mali spektakl pun simbolike, glavni element Mangarai (Manggarai) kulturnog identiteta koji se naziva caci – ritualna borba bičem.
Caci igraju muškarci i uvek su dva protivnika, s tim što je jedan obično iz drugog sela. Gledaoci veoma glasno podržavaju i navijaju za svoje favorite. Caci igrači imaju obaveznu opremu koja se sastoji od biča, štita, maske i štapova. Svaki element poseduje simboliku: bič napadača je napravljen od ratana, sa ručkom pokrivenom kožom i simbolizuje muškarca, falus, oca i nebo. Okrugli štit onoga koji se brani predstavlja ženu, matericu i zemlju. Napravljen je od bambusa, ratana i prekriven je bivoljom kožom. Kad god bič pogodi štit, muški i ženski elementi su ujedinjeni što simbolizuje seksualno jedinstvo i stvaranje novog života.
Igrači da bi se zaštitili pokrivaju glave drvenom ili kožnom maskom i umotavaju se krpom i kozijim krznom. Rogovi na maskama predstavljaju snagu bivola. Na sebi imaju pantalone i tradicionalno tkanje – songket. Oko pojasa i na nogama nose zvona koja proizvode specifičan zvuk. Gornji deo tela ostaje go i otkriven. Posle znaka, duel između biča i štita počinje. Borci svojim plesom podižu tenziju gledalaca.
Napadač pokušava da udari svog protivnika bičem. Međutim, iako je pogođen ne znači automatski da je izgubio utakmicu. Važnije je u koji deo tela je pogođen. Pogodak u glavu i na licu znači izgubljenu utakmicu; pogodak na leđima je pobeda i dobar znak jer je obećava da će naredne godine žetva biti bogata. Veruje se da je krv koja je prolivena ranama izazvanih bičevima dar precima, koji će za uzvrat, osigurati plodnost zemljišta i blagostanje.
Opasni komodo zmajevi
Potom smo se uputili ka mestu Labuan Badžo (Labuan Bajo), ali pre toga smo svratili do jedinstvenog polja pirinča u kružnom obliku nalik paukovoj mreži i plantaže kafe po kojoj je Flores poznat. Zatim brodom na ostvo Rinka (Rinca) koje nastanjuju komodo zmajevi koje i nazivaju pametnim mašinama za ubijanje.
Nedavno su stručnjaci dokazali da nisu bakterije u pljuvački ono što ugriz reptila čini smrtonosnim, nego žlezde u kojima zmajevi proizvode pet različitih vrsta otrova. Sa izgledom poput gigantskog guštera, ova stvorenja lako dostignu dužinu do 3 metra i težinu od oko 90 kg, umeju da plivaju i mogu da se kreću brzinom do 20 kilometara na sat. Komodo zmajevi nisu aktivni lovci pa za svoje žrtve najčešće biraju slabe i povređene životinje. Interesantna je činjenica da ovaj predator prati žrtvu i do par dana nakon ujeda pre nego što ona postane njegov plen.
Komodo zmaj je ugrožena vrsta koju je moguće pronaći samo na ostrvima Komodo i Rinka u nacionalnom parku. Uz ozbiljna upozorenja i pratnju rendžera naoružanog drvenim štapom, prošetali smo ostrvom i videli brojne velike i male zmajeve. Na sreću, site i nezainteresovane za radoznale turiste. Kako Nacionalna geografija tvrdi, ovi kopneni krokodili, kako ih još nazivaju, tokom protekle 41 godine su ubili četvoro ljudi. Ove životinje radije jedu tela preminulih ljudi, zbog čega stanovnici ostrva na kojima oni žive stavljaju kamenje na grobove svojih bližnjih ne bi li zaštiti njihove ostatke.
Potom smo se vratili u Labuan Badžo u kome sam bila pre nekoliko godina, ali gotovo da nisam mogla da ga prepoznam. Sećam se da smo tada čekali da otključaju aerodrom i rasteraju krave sa piste kako bi poleteli. Sada je na istom mestu ultra moderan aerodrom. I verujem da će, kada sledeći put dođem na Flores, sve biti za nijansu drugačije. Zato se iskreno nadam da će Flores uspeti da sačuva svoju jedinstvenost i da neće pokleknuti pred modernim trendovima, jer bi tada ritam mogao da se ubrza, a time i vreme koje ovde nekako prijatno stoji.
Ja sam Jelena Ranković. Volim da putujem, pišem, fotkam i vežbam jogu. U večitoj potrazi za smislom, do sada sam obišla nekoliko krugova oko planete. Moj blog desiderata.co je moja privatna kolekcija divnih momenata, mesta i ljudi koji su mi obojili život i učinili ga lepšim i zanimljivijim. Volela bih da vam posluži kao početna inspiracija za neko putovanje, da dobro pogledate svet oko sebe, dole ka zemlji i visoko ka nebu i da na kraju napišete svoju priču.
fotografije: Jelena Ranković
