Ako bismo morali da „spakujemo“ putovanja u jedan kofer, to bi definitivno bio Tolkinov stih „Nisu svi koji lutaju izgubljeni“ (Not all those who wander are lost). Istina je da putujući otkrivamo ne samo nove životne staze, već i učimo da slušamo sopstveno srce u nekom drugačijem ritmu.
Daleko od svakodnevnih mehanički uvežbanih rutina, u nepoznatim prostranstvima mi se prepuštamo veličini sveta u kom živimo. No još značajnije – na putovanjima upoznajemo sebe i one kosmose koji čuče u nama. U moru ne uvek tako inspirativnih saveta na Internetu kako da unapredimo svoj život, kao jedan od najistaknutijih izdvaja se onaj – da budemo najbolja verzija sebe.
Nigde kao na putovanjima ne postaje očigledno da je čovek rođen da doživljava spektakularne stvari i da postane čudesan, onoliko koliko to samo ljudsko biće može biti. Zbog toga što nam otkrivaju ovu fenomenalnu istinu, putovanja su lekovita za dušu.
Pustolovinom pobeđujemo strahove
Sećate li se kada ste skočili sa litice na Lefkadi i leteli paraglajderom iznad mora? Ili onog omamljujućeg osećaja kada se na skijama spuštate sa Pančićevog vrha? Da, svaki put kad ste iskusili nešto novo i uzbudljivo, imali ste poznate simptome pustolovine u venama – leptiri u stomaku, ubrzano lupanje srca i neizrecivo snažno osećanje da ste živi. Nije važno da li ste otišli na drugi kraj sveta ili izabrali da Vlasinsko jezero ili planina Kopaonik budu vaše mesto za odmor, činjenica je da je ovo sjajan početak za otkrivanje sebe kroz putovanja.
Da bismo maksimalno uživali u destinaciji koju smo odabrali, neophodno je da sve svoje sumnje i strahove ostavimo po strani. Čuli ste već za izlazak iz zone komfora? Zimovanja su pravi primer za ovu „praksu“. Odlazak u neki planinski centar ili skijalište je dobar način da isprobate svoje granice, savladate neku novu veštinu ili jednostavno odmorite na planini, na svežem vazduhu upijajući energiju.
Sa druge strane, kao što je važno da se snađemo na nekom nepoznatom mestu, podjednako je bitno da se toga pridržavamo i kod kuće. Svakodnevnim pomeranjem sopstvenih granica, sve smo bliži tome da postanemo osoba kakva želimo da budemo.
Putovanja nas uče da cenimo svoj život
Vremenom svako od nas zapadne u nevolju života u modernom društvu – lako izgubimo iz vida dragocenosti koje imamo. Kada zaglavimo žonglirajući između posla, kućnih obaveza, seminara i raznoraznih poslovnih i društvenih očekivanja, sve manje vidimo ono što je zaista posebno u našem domu i životu.
Istraživanje drugog mesta pruža nam drugačiju perspektivu i jedan potpuno nov osećaj zahvalnosti za grad i zemlju u kojoj živimo, ali i za naš „stvarni život“ i svakodnevicu. To je onaj neponovljiv osećaj sreće kada se vratimo u svoj grad, jer zaista „nema mesta kao što je dom“, što bi rekla Doroti iz „Čarobnjaka iz Oza“.
Putovanja nas uče da prihvatimo različitosti
Upoznati sebe i otvoriti svoje srce i um ljudima i čitavom svetu, to je jedna od najvažnijih stvari koje putovanja čine za svakog od nas. Kada se susrećemo za različitim kulturama, ljudima, otkrivamo istoriju i tradiciju drugih naroda, pomeramo svoje granice, menjaju nam se pogledi na svet i na različitosti od kojih je satkan.
To nam pomaže da bolje shvatimo sopstvenu kulturu i sva ona nacionalna blaga i predanja koja su sastavni deo našeg individualnog i kolektivnog identiteta. Kako Turci pazare, kako Nemci uživaju u pivu, Italijani pevaju na trgovima, kako Islanđani cene svoja prirodna bogatstva – naučimo da cenimo sve te izvanredne načine na koje drugi ljudi širom planete žive.
Putovanja nas osnažuju
Zahvaljujući putovanjima postajemo sigurniji u donošenju odluka i snažniji kao ličnosti. Gde god da nas put navede, bićemo suočeni sa različitim dilemama i moraćemo se opredeliti: hoćemo li krenuti na izlet, da li ćemo isprobati neko jelo, vredi li okušati se u ronjenju? Kao na putovanjima, tako i u životu odluke koje donosimo biće rezultat naših misli i postupaka. Odlučivati za sebe i težiti najboljim mogućim izborima, to su male životne lekcije sa putovanja koje nas osnažuju i daju nam moć da sledimo svoje srce i oslušnemo sebe i u svakoj drugoj prilici.
Putovanje kao lekcija – staviti dušu izvan okvira
Da li ste se ikad zapitali zbog čega se na putovanjima osećate tako oslobođeno? Kada nam je glavna destinacija sreća, lako nam se otvaraju sve staze i počinjemo da razmišljamo „van okvira“ u koje se često stavljamo. Na drugačiji način rešavamo probleme, otkrivamo neke drugačije težnje i želje i jednostavno sagledavamo sebe u potpuno novoj perspektivi.
Kada putujemo nailazimo na nove mogućnosti za učenje. Upravo kroz ta saznanja smo nagrađeni prosvetljenjem da nam svet pruža mnogo više mogućnosti no što smo u stanju to da vidimo, ali i da naše biće ima nebrojeno mnogo prilika za rast i sazrevanje.
Život ne mora da se živi „po redu“
Ako ste pustolov u srcu i ume vam biti tesno u sopstvenoj koži od nametnutih društvenih šablona, putovanja će posebno isceliteljski delovati na vas. Nigde kao na privatnim ekskurzijama i emotivnim ekspedicijama ne postaje tako jasno da se život ne mora živeti po redu. Linearan napredak u životu koji počinje diplomiranjem, nastavlja zaposlenjem i uspešnom karijerom, udajom/ženidbom, podizanjem dece, a onda završava penzijom i smrću deluje kao dobra humoristička priča jednom kada se nađete na vrhu planine, obali nekog jezera ili u gustoj mreži podzemne železnice nekog evropskog velegrada.
Iako su svi ovi životni događaji i te kako pozitivni i poželjni, ne postoji pravilo koje kaže da se oni moraju odvijati baš tim redosledom. Kao što ne postoji garancija da bi isti taj redosled usrećio svaku osobu na planeti.
Opipavanje sopstvenih granica i želja mnogo je lakše na putovanjima. Svaka pustolovina u kojoj se nađete bez brige o tome gde se nalazite u životu i čija očekivanja ispunjavate je znak da ste upravo tamo gde treba. Na putu do sebe.
