Osećaj čežnje, nostalgije i sećanja na minula vremena, sve su to osećanja koja s vremena na vreme ophrvaju svakoga od nas. Svako ima neki slatkiš koji ga asocira na detinjstvo, evocira mu uspomene i vraća ga u vreme kada je bio potpuno bezbrižan. A, znate li, koji je to kolač koji takve emocije budi i evocira uspomene kod Francuza?!
To je kolač Madeleines ili madlene. Ovaj čuveni kolač je klasičan francuski desert kojim su, kroz istoriju, đaci dočekivani po povratku iz škole. Njihov miris izmamljivao je osmehe malenih Francuza i upravo ovaj kolač se u toj zemlji doživljava kao nostalgična poslastica. A koji je to kolač koji kod vas izaziva ovakav osećaj? Razmislite o tome. Kada zažmurite, koji miris vam prvo navire u sećanje i podseti vas na bakin šporet i toplu kuhinju?
Tekst i fotografije: Ivana Orta
Kako danas dočaravamo francuski kolač madlene, njega možemo opisati kao nežan i softan, tradicionalno se pravi sa koricom ili sokom od limuna, mada postoje i recepti po kojima se u smesu dodaje korica ili sok od narandže. Najčešće se služe topli i francuski su ekvivalent britanskoj popodnevnoj čajanci, jer se i ovi kolači najčešće služe poslepodne uz čaj. U našem narodu postoji slična verzija ovog kolača koju mi nazivamo „šapice“.
Za pečenje ovog kolača koriste se izvorno metalne modle u obliku školjki, mada se danas mogu naći i silikonske (moja je metalna, i toliko stara da potiče od jedne prabake i da, jedna je samo sačuvana, tako da sam kolače pekla jedan po jedan, ali svakako je vredelo, jer su veoma ukusni).
Upravo oblik školjke je i francuski pisac Marsel Prust opisao u svom delu „Swann’s way”:
„Poslala je po one male madlene što izgledaju kao male školjke… Izuzetan užitak utisnut u moje misli…“
Inače, ovo Prustovo delo je prvo od sedam nastavaka romana „U potrazi za izgubljenim vremenom“.
Zanimljiva je činjenica da je ovaj roman uvršten u Ginisovu knjigu rekorda kao najduže delo svetske književnosti. Prust je na njemu radio četrnaest godina, potpuno izolovan od spoljašnjeg sveta, apsolutno fokusiran samo na pisanje, i naravno, uz madlene. Kroz delo se provlači i njegova analiza života (pojedini delovi su autobiografski), rekonstrukcija iskustava i osećanja, tematizuje protok i prirodu vremena, traga za smislom življenja, a upravo jedan od razloga njegovog življenja su bili i ovi kolači.
Izdvojiću ovde jedan deo iz romana, u kojem se Prust osvrće na svoje simpatije prema ovom kolaču:
„I tako, skoro mahinalno prinesoh usnama kašičicu čaja, u koju sam stavio komadić madlene da omekša. Bio sam utučen i iznemogao tog turobnog jutra, ali u istom onom trenutku kada mi je gutljaj čaja, izmešan sa ukusom madlena, dotaknuo nepce, ja uzdrhtah, skrenuvši pažnju na nešto izvanredno što se zbivalo u meni”.
To nešto izvanredno je upravo stvaranje prijatnih sećanja. Jedan kolač ili neka druga „mala stvar” može nam učiniti život ispunjenijim, srećnijim, pružiti zadovoljstvo i osećaj spokoja i blaženstva. Ovaj kolač je simbol detinjstva i Prust je u svom delu opisao uspomene na čije evociranje ga je naveo ukus ovog kolača, umočenog u čaj. Pisac je rekonstruisao svoje sećanje i ponovo se našao pokraj reke pred kojom je stao bos kao dečak, kraj svih dragih ljudi sa kojima je odrastao.
Inače, ovaj kolač vodi poreklo iz mesta Komersi u regiji Lorena. Još u 18. veku poljski kralj Stanislav Lešćinski bio je toliko fasciniran ukusom ovog kolača da je insistirao da upozna mladu kuvaricu koja ga je pripremila po receptu svoje bake. Kako je njeno ime bilo Madeleine, kralj je insistirao da kolač nosi naziv po njoj.
U nastavku ću podeliti sa vama recept za Madeleines, a vi uživajte u pripremi i isprobavanju ovog posebnog kolača:
-2 jaja
-100g brašna
-100g otopljenog maslaca
-100g šećera
-pola praška za pecivo
-kašičica ekstrakta vanile
-korica limuna
-prstohvat soli
Priprema:
Umutiti jaja sa šećerom, penasto dok smesa ne pobeli, zatim dodati brašno, pola praška za pecivo, otopljeni maslac, narendanu koricu limuna, kašičicu ekstrakta vanile i prstohvat soli. Zagrejati rernu na 200 °C, sipati smesu do pola kalupa i peći oko desetak minuta, dok kolač ne dobije zlatno žutu boju.
Kolač može stajati čak i do 7,8 dana na sobnoj temperaturi ukoliko ga čuvate u metalnoj kutiji.
Kako je moja modlica izuzetno stara, kolači nisu dobili perfektne šare školjke, ali to zaista nije ni važno. Ukus je perfektan i to je ono što se zaista računa.
Prijatno!
