Ovog ponedeljka u rubriku Pisci preporučuju nam stiže književnica, profesorka književnosti i regresoterapeutkinja Marijana Čanak koja je ovom prilikom čitaocima Plezira preporučila 6 zbirki i 6 pojedinačnih priča.
Marijana Čanak (1982, Subotica) završila je studije književnosti u Novom Sadu. Piše prozu. Dvostruka je dobitnica književne nagrade „Laza K. Lazarević“ za najbolju neobjavljenu savremenu pripovetku. Objavila je knjigu proze „Ulični prodavci ulica“ (2002), zbirku priča „Pramatere“ (2019. prvo izdanje, 2023. prošireno izdanje), roman „Klara, Klarisa“ (2022), koji se našao u finalu NIN-ove i Vitalove nagrade, i zbirku priča „Put od crvene cigle“ (2023).
Male ženomrzačke priče, Patriša Hajsmit (Plavi jahač, 2004)
Mnogo je dobrih knjiga, a malo onih koje proizvedu osećaj otkrovenja. U mom čitalačkom iskustvu, Male ženomrzačke priče su jedna od tih knjiga. Zbirka sa vrlo jasnim konceptom, jednostavnog stila, sastavljena je od 17 pronicljivih, surovih i humorističnih priča. U osnovi svake priče je mizogina karikatura (Koketa, Odgajivačica, Žrtva, Opunomoćena kurva ili supruga, Puritanka), koju autorka ispisuje iz samog jezgra mizoginije, iznutra, a ne kao njena žrtva ili sveznajuća posmatračica. Patriša Hajsmit podriva konvencionalne predstave o ženskom karakteru, o unapred zadatim ulogama kojima treba podrediti ljudskost pod izgovorom tzv. ženstvenosti. U konačnici, predočava nam razorno dejstvo stereotipa koji su postali identitet. Ovo je zbirka koju neizostavno kupujem kad god je vidim kod uličnih prodavaca knjiga, ponekad za poklon, ponekad jer znam da mi se primerak koji sam pozajmila neće vratiti.
Devojke u ratu i druge priče, Činua Ačebe (Dečje novine 1981; Darma books, 2023)
Obraduje me svaka knjiga afričke (pogotovo nigerijske) književnosti prevedena na naš jezik. Prvo, jer su u Nigeriji sačuvana područja usmene kulture, oaze izvornih znanja u kojima se mitologije i njihova tumačenja čuvaju i prenose usmenim putem, ne samo kao priča radi priče, nego sa svešću da je svaka mitološka priča predsudbinski kôd, ključ, alat za razumevanje tajne života. I drugo, jer afrički um nije pokoren torturom linearnosti. Činua Ačebe, otac moderne afričke književnosti, piše o svetu koji nestaje, ali i o njegovim segmentima koji odolevaju britanskom kolonijalizmu. Zbirka Devojke u ratu ima 12 priča, svaka zadire u tradiciju, filozofiju i mudrost jednog naroda, čiji je opstanak doveden u pitanje. Jezik je jednostavan, posebnu draž daju mu izvorne nigerijske poslovice i neprevodive reči. Ako ih pratimo, odvešće nas u mudrost i magiju mitologije.
Žene, bajke, kraljice, grupa autorki (Plato, 2021)
Često kažem da su bajke i mitovi moja prva inicijacija u književnost i verujem da je to iskustvo mnogih. Bajke su prilično obezvređene u savremenoj kulturi, ne samo da izraz pričati bajke izjednačavamo sa pričati gluposti, nego izvorne bajke zbog površnog čitanja i zanemarivanja razvojne funkcije neretko podležu cenzuri. Reč bajka dolazi od bajati, što znači lečiti rečima, a to je književnost u svojoj obredno-magijskoj funkciji, ne književnost kao isprazna prodajna priča ili devalvirani proizvod. Zato biram bajke (kako u čitanju, tako i u pisanju). Žene, bajke, kraljice je zajednička zbirka devet autorki koje su na predlog dramaturškinje Jadranke Bargh preosmišljavale tradicionalne bajke. Svaka od autorki dobila je zadatak da odabere lik iz kojeg će ispisati varijaciju poznate bajke (žena Modrobradog, Pepeljugina maćeha / zamenska majka, baba Male Sirene, Snežanina majka…). Tako je nastalo 9 brilijantnih i uzbudljivih priča, svaka od njih je pokazatelj da promena (unutrašnjeg) narativa menja (vanjsku) stvarnost, a ujedno i poziv da nađemo i preoblikujemo sopstvenu arhetipsku priču.
Zovite me Esteban (Red Box, 2016; Kontrast, 2020), Požuri i izmisli grad (Štrik, 2021) i sve drugo što napiše Lejla Kalamujić
Lejla Kalamujić maestralno vlada formom kratke priče, što znači da na veoma svedenom prostoru, kroz vešto odabrane kratke epizode, uspeva da kreira tekst romaneskne složenosti. Njena zbirka Zovite me Esteban poseduje idealnu formu, jer svaka priča funkcioniše kao celina za sebe, a sve zajedno mogu se čitati kao roman. (Zbirka kao roman sa mnoštvom svojih unutrašnjih romana.) Obe Lejline zbirke sačinjene su od naizgled lako ispričanih priča, koje nas neprimetno uvuku u emotivne dubine iz kojih nećemo tako lako izaći. Poetika Lejle Kalamujić svedoči tome da je genijalnost u svojoj prirodi krajnje jednostavna. Lejla je jedna od autorki koja mi je važna, kako u čitalačkom, tako i u spisateljskom iskustvu. Vraća mi poverenje u važnost priče, pisanja, književnosti uopšte.
Nervus vagus i druge priče, Milanka Blagojević (Imprimatur, 2020)
Ovo je knjiga koja me nedavno izvukla iz nihilističkog perioda i teške čitalačke krize. Knjige sam i dalje kupovala, pozajmljivala, otvarala, pa još brže zatvarala i ostavljala. Nijedna me nije mogla uvući u priču. Dok nisam uzela Nervus vagus, zbirku koja me nije puštala od prve do poslednje stranice. Ima nečeg zamamnog u jeziku Milanke Blagojević, od preplitanja starostavnog i modernog, preko jezgrovitih gnomskih rečenica, do lakoće oneobičavanja likova i situacija. Ima neke urođene prirodnosti u načinu na koji su priče uliričene i izvornog ritma koji se ne da oponašati. Priče izranjaju iz naizgled običnih, pa stoga neočekivanih mesta (iz kuhinjskog recepta, enciklopedijske odrednice, pisama u nastavcima), a prostor trivijalnih radnji postaje središte dramske napetosti (i pucanja). Ovo nije knjiga koja nudi beg od svakodnevice, nego joj vraća važnost, opominje nas da je igra privilegija.
Hod po ivici kruga, Tijana Katić (Narodna biblioteka Jovan Popović i Partizanska knjiga, 2023)
Rukopis prve knjige Tijane Katić nagrađen je književnom nagradom Đura Đukanov (2023), koju dodeljuje Narodna biblioteka Jovan Popović iz Kikinde, i to je zbirka od 9 priča koje čekaju da budu pročitane. Legenda kaže: ako prva knjiga probije čitalački krug porodice i prijatelja, povećava se šansa njenog autora da objavi bestseler.
Za kraj, nekoliko majstorski izvedenih priča koje žive svojim samostalnim životima izvan knjiga, na portalima i(li) u zajedničkim zbornicima:U ocu se skuplja voda, Bojan Krivokapić; Lito, Ante Storić; Prepoznavanje, Iva Bezinović-Haydon; Jovanka, Aleksandra Jovanović; Prsten, Slađana Nina Perković; Kava, komšinice, Tena Lončarević.
