U Krakov smo došli manje-više neplanirano, tako da nisam imala prilike da ga izgustiram pre polaska i proučim kompletnu istoriju, znamenitosti, atrakcije i sve one male stvari i mestašca koja svaki radoznali turista želi da vidi pri susretu sa novim gradom. Dakle, u Poljsku smo došli potpuno nepripremljeni (što ni malo ne liči na mene) i morali smo sami da otkrivamo najšarmantnije čajdžinice i kafiće, mesta sa dobrom hranom, barove i pabove vredne posete. Za nekoga ko voli da sve planira, ova spontanost je bila otrežnjujuća koliko i poljska zima.
Znali smo da idemo severnije i da nas očekuje vetrovito hladno vreme, međutim posle beogradskih + 10 nije nam bilo lako da se priviknemo na smrznute prstiće i zimu. Vreme nas je poslužilo utoliko što nije bilo snega i leda.
Odseli smo u simpatičnom hotelu Ibis udaljenom desetak minuta hoda od centra grada. U neposrednoj blizini se nalazi veliki tržni centar Galerija Krakovska koji je nekoliko puta veći od našeg tržnog centra Ušće i u njemu se nalazi odlična ponuda prodavnica poznatih brendova, lanci fast food restorana i kafića i slični objekti kakve najčešće srećemo u velikim tržnim centrima. Galerija je kao i izmeđuostalog ceo grad bila jako lepo okićena budući da smo grad posetili u jeku novogodišnjih i božićnih praznika.
Sam grad nas je vrlo prijatno iznenadio. Očekivali smo mnogo više tragova komunističkog nasleđa po gradu, međutim, Krakov je imao tu sreću da u Drugom svetkom ratu bude fizički najmanje razoren tako da je njegova arhitektura iz srednjeg veka gotovo u potpunosti očuvana.
Krakov se nalazi na dolini reke Visle.
Prvog dana našeg boravka odlučili smo da posetimo stari deo Krakova. Stari grad je okružen velikim parkom Planti u kome se nalaze stare gradske zidine okružene jarkom.
Južni deo parka nalazi se u senci utvrđenog brda Vavel.
Na brdu Vavel, nalazi se čuveni zamak sa katedralom u kojoj su krunisani mnogi poljski kraljevi.
Po mnogima, najlepši zamak u centralnoj Evropi, sagrađen je u 10 veku, a proširen i renoviran u 16. U njemu se nalazi mnoštvo lukuznih apartmana ukrašenih tapiserijama, a zlatna kupola katedrale proglašena je najboljim primerom renesansne arhitekture u čitavoj Poljskoj.
Na glavnom trgu, u centru starog grada nalazi se veličanstvena gotska crkva svete Marije iz 14. veka u kojoj se nalazi autentični drveni oltar visok 13 metara, a napravio ga je Fajt Štos. Interesantno je da se truba kojom je stražar za vreme tatarske invazije u 13. veku upozoravao građane na napad i danas oglašava na svakih sat vremena. Poljacima je poznata kao “prekinuta melodija”.
Glavni trg (Raynek Glowny) je najveći trg u Evropi sa 200 x 200m i nastao je 1257. godine. Od trga se račvaju glavne ulice ( Florijanska, Grocka..) koje čine stari deo grada Krakova (Stare Miasto). Šetajući ovim krajem na trenutke smo imali osećaj da smo u Beču ili Pragu, a razigrana, živahna atmosfera doprinosila je prijatnom prvom utisku. U jednoj od susednih uličica napravili smo predah i svratili u jedan od mnogobrojnih lokalnih restorana sa nacionalnom kuhinjom i uživali u tradicionalnom poljskom ručku.
Posle ručka vratili smo se na trg i krenuli u razgledanje renesansne tekstilne hale. Poznato je da se na većini svetskih trgova u prošlim vremenima odvijla trgovina, ali u Krakovu postoje materijalni dokazi takve prakse. Tako se gradska tržnica (Sukiennice) nalazi na glavnom gradskom trgu u potpunosti očuvana i i dalje u upotrebi. Palatu je 1555. sagradio kralj Kazimir Veliki. Unutar građevine postavljeni su šarmantni štandovi na kojima se prodaje sve što vam može pasti na pamet. Od suvenira, igračaka, umetničkih i dekoraivnih predmeta lokalnih umetnika, nakita, do tradicionalnih predmeta od vune, kože i stakla.
Kada izađete iz hale, mnoštvo ljudi nastavlja da se probija kroz gužvu i traži se sto viška na kome možete popiti kuvano vino, toplu čokoladu ili pojesti tradicionalne kobasice, krompiriće ili kupus.
U produžetku tržnice nalazi se ulaz u muzej koji trenutno nudi dve postavke. Jedna je interaktivna i možete razgledati autentične fotografije Krakova nekad i sad, a druga vam nudi mogućnost da hodajući po providnom staklu razgledate iskopine koje se nalaze ispod grada Krakova. U vreme naše posete muzej je zbog praznika bio zatvoren, ali po pričama onih koji su ga posetili obe postavke vredi videti.
Toranj gradske skpštine je jedini preostali deo nekada velelepne građevine u gotskom i renesansnom stilu, koja je uništena u napadu Austrijanaca na grad u 19. veku.
Na trgu se nalaze dve crkve, crkva posvećena Svetoj Mariji i crkva Sv. Adalberta iz 10. veka. Tu se nalazi i spomenik Adamu Mickijeviču, poljskom nacionalnom pesniku. On je tradicionalno mesto susreta svih Krakovljana. Tu se nalazi i gradska kuća u obliku kule koja je danas turističko-informativni centar.
Naporan dan završavamo posetom Kuće piva (House of Beer) u kojoj nas je dočekala očekivano prijatna i opuštena atmosfera.
Na nekoliko kilometara od grada se nalaze ozloglašeni logor Aušvic i turistička atrakcija rudnik soli Velička koje možete posetiti u formi izleta.
Ukoliko dođete u Krakov, ne propustite da vidite čuvenu jevrejsku četvrt Kazimirez.
Kazimirez je nekada bio grad za sebe. Nakon velike ulice koja razdvaja stari deo grada od jevrejske četvrti nakon samo desetak minuta hoda naći ćete se u ovom istorijski bogatom delu grada. Kralj Kazimir Veliki je izgradio ovu oblast 1335. Uprkos bolnom iskustvu Drugog svetskog rata u kome su Jevreji iz ove četvrti progonjeni i nasilno odvođeni u logore, Katolička crkva i veći broj sinagoga koje su danas obnovljene, pokazatelj su tolerancije i multikulturalnosti ovog kraja.
Kazimirez smo posetili jednim od mini kombija prekrivenih providnom ciradom kako bismo iz udobnosti vozila uz vodiča na engleskom, posmatrali ceo kraj. Oko cene vožnje moguće je dogovoriti se, a što su veće grupe ljudi u obilasku, cena je niža.
Ulica Široka (Szeroka) je srce jevrejske četvrti i u njoj se nalazi mnoštvo barova, restorana i kafića u kojima je moguće uživati u jevrejskim i internacionalnim specijalitetima.
Nakon Drugog svetskog rata i svih promena koje su se ovde dogodile, u četvrti je preostalo 7 sinagoga. Stara sinagoga, Izakova sinagoga, Kupa sinagoga, Remuh sinagoga, Hram sinagoga, Visoka sinagoga i Poper sinagoga. Pre rata ovde ih je bilo skoro 90.
U centru Jevrejske četvrti danas se nalazi velika pijaca koja je otvorena svakog ponedeljka i na nju dolaze ljudi iz celog Krakova ali i okolnih mesta.
U širokoj ulici smo videli šarmantnu tirkiznu kuću u kojoj je rođena kraljica ženske kozmetike Helena Rubinštajn.
Pored njene kuće nalazi se najšarmantnija čajdžinica-restoran u kome nas je dočekalo veoma ljubazno osoblje i prijatna atmosfera. Svim ljubiteljima čokolade preporučujem njihovu domaću toplu čokoladu.
U toku Drugog svetskog rata Krakov je bio središte Nemačke okupacijske vlasti. Nemci osnivaju geto u koji smeštaju veliki broj poljskih jevreja koji su u toku rata bukvalno istrebljeni. Prvo su ubijani intelektualci..
Iako je danas obnovljen, duh razaranja i uništenja se i dalje može osetiti. Od celokupne populacije krakovskih jevreja koih se procenjuje da je bilo 64 000, ogromna većina je nasilno odvedena u Aušvic odakle se samo 6 000 ljudi vratilo na kraju rata.
Poznati američki film Šindlerova lista, o Oskaru Šindleru, istorijskoj ličnosti, koji je svojim zalaganjem spasao veliki broj Jevreja tako što ih je zapošljavao u svojoj fabrici i na taj način ih sačuvao od Aušvica i sigurne smrti, ovde je sniman. Fabrika u kojoj se sve to dešavalo postoji i danas i moguće ju je obići. Oskar Šindler je veoma poštovan od strane Jevrejskog naroda i jedan je od retkih Nemaca (koji nisu Jevreji) sahranjenih u Izraelu.
Nakon rata se pod komunističkom vlašću sprovodi industrijalizacija i gradi se industijski kompleks Nova Huta u predgrađu Krakova.
U Krakovu se nalazi drugi najstariji Univerzitet u ovom delu Evrope. (prvi je u Pragu). U 14. veku ga je osnovao kralj Kazimir III Veliki. Zbog toga mnogi Krakov nazivaju studentskim gradom. Procenjuje se da više od pola stanovnika Krakova čine upravo studenti koji doprinose veseloj, mladalačkoj atmosferi koja preko celog dana vlada u gradu.
Krakov je do 16. veka bio kulturni centar i najznačajniji grad Poljske, a nakon toga se prestonica premešta u Varšavu.
Nakon našeg kratkotrajnog boravka imali smo prilike da na brzinu obiđemo neke od najpoznatijih gradskih, turističkih lokaliteta i uživali u gostoprimstvu i prijatnoj atmosferi. Naš osnovni utisak koji smo poneli je bogato kulturno nasleđe ali i preterena sklonost Krakovljana ka piću. Prodavnice specijalizovane za prodaju alkohola nalaze se na gotovo svakom metru. Krakov ima puno toga da ponudi i može biti interesantan svim generacijama, a mi ćemo mu se sigurno barem još jednom vratiti.
