Godine 2007. sam prvi put otišla u Peking. Radost i entuzijazam koji sam osećala bili su nestvarni. Znala sam da je Kina drugačija od svega što sam ja ili bilo koji Evropljanin ali onog trena kada sam spustila stopalo na kinesko tlo znala sam da nikada više neću biti ista osoba. Široki putevi sa bezbroj traka, automobili poput rojeva mrava kretali su se u svim pravcima, a grad sijao kao Božićna jelka. Kažu da je Pariz grad svetlosti ali posle života u Pekingu znam da je to on. Nakon nekoliko meseci provedenih u Kini, upoznavanja sa njihovom kulturom, tradicijom i običajima došao je red da se upoznam i sa običajima za Novu godinu. U Kini međunarodna Nova godina nema skoro nikakvo značenje. Poslednjh decenija su počeli da je obeležavaju u pojedinim tržnim centrima zbog sve većeg svetskog ugleda Kine i jačanja njene pozicije. Kako veliki broj stranaca dolazi u Kinu oni prenose svoje navike i običaje, što Kinezi poštuju i sa radoznalošću učestvuju u njima.
Datum kineske Nove godine, koja se zove još i Praznik proleća (春节pinyin: Chūnjié), menja se svake godine jer je vezan za lunarni kalendar. Dok se Gregorijanski kalendar bazira na okretanju Zemlje oko Sunca, Kina i većina zemalja Azije koriste lunarni kalendar čija je osnova mesečevo kretanje oko Zemlje. Kineska Nova godina je uvek u drugoj nedelji novog meseca nakon zimskog solsticija. Po Gregorijanskom kalendaru kineska Nova godina se slavi između 21. januara i 20. februara, a proslava traje 15 dana. Svaki dan ima svoj ritual i značenje, posebnu hranu koja se jede u tim danima, pokloni koji se daruju ali pre nego vam ispričam o tome moram da krenem iz početka, od činjenice da niko ne zna kada je počeo da se slavi Praznik proleća (春节pinyin: Chūnjié).
Postoji legenda o čudovištu koje se zvalo Nian (年 pinyin: Nián ). Na savremenom kineskom jeziku ova reč znači “godina”. Nian je čudovište koje je živelo na dnu mora ili na vrhu planina. Jednom godišnje je izlazilo iz skrovišta kako bi napadalo ljude, a najviše decu. Svi su ga se plašili i stalno strepeli od Nian. Trudili su se da smisle način kako će ga oterati ili makar zaplašiti da se više ne bi pojavljivalo među ljudima. Jedne godine za vreme ovog praznika, ljudi koji su branili selo od čudovišta bili su obučeni u crveno i bacali su petarde – Nian se uplašila i više nikada nije dolazila da napada ljude. Od tada se upražnjava običaj oblačenja u crveno, bacanja petardi i pravljenja buke da bi se oteralo čudovište Nian i drugi zli dusi.
Pored crvene odeće Kinezi na vrata svojih domova kače crvene natpise (对联 pinyin: Duìlián ) za koje se veruje da privlače pozitivnu energiju. Nekoliko dana uoči praznika običaj je da se čisti i provetrava kuća, da se bacaju stare, neupotrebljive stvari, a životni prostor se ukrašava natpisima kao što su bogatstvo (财pinyin: cái), sreća (福pinyin: fú), dugovečnost (寿pinyin: shòu), srećan i skladan brak (双喜pinyin: shuāng xǐ ). Novogodišnja noć se provodi u krugu porodice, sprema se svečana večera i postoje jela koja se moraju naći na trpezi: riba (鱼pinyin:yú) koja simbolizuje blagostanje i ćufte (肉丸子pinyin: ròu wán zi) koje simbolizuju harmoniju u porodici, u severnim delovima Kine ravioli (饺子pinyin: jiǎo zi), a u centralnom delu prolećne rolnice (春卷pinyin: chūn juǎn).
Prvog dana nove godine Kinezi čestitaju jedni drugima Novu godinu. Počinju posetom najbližih pa sve do najdaljih rođaka i prijatelja i daruju ih. Kinezi su praktičan narod i zbog toga najčešće kupuju poklone kao što su svinjska rebra, galon od pet litara jestivog ulja, korpu sa raznim vrstama voća i slične poklone. Deca od rođenja do venčanja dobijaju crvene koverte sa novcem (红包pinyin: hóngbāo).
Postoje i pokloni koji se ne daruju jer se veruje da donose zlu sreću, kao što su:
- Kruška – kineska fraza „podeliti krušku“ glasi 分梨 – fēn lí što se isto izgovara kao reč „razdvojiti“ 分离 – fēn lí, pa se veruje da želite da prekinete sa nekim kontakt ukoliko mu poklonite krušku.
- Makaze, noževe ili druge oštre predmete
- Satove – fraza „pokloniti sat“ na kineskom jeziku glasi 送钟 pinyin: sòng zhōng što zvuči isto kao i „ritual za sahrane“ 送终 pinyin: sòng zhōng
- Muškarcima se nikako ne poklanjaju zeleni šeširi ( 戴绿帽子 pinyin: dài lǜ mào zi) jer to znači da su im devojke ili žene neverne
- Cveće, posebno belo jer ono u kineskoj tradiciji označava tugu i smrt
- Pokloni koji su u setu od četiri komada jer se broj 4 (四 pinyin: sì) izgovara slično kao reč „smrt“ (死 pinyin: sǐ )
Kako svaki dan ima različito značenje, tako se svih 15 dana priprema i različito jelo. Prvog dana kineske Nove godine čim se ukućani probude otvaraju se kapije i bacaju se petarde. One su, naravno, crvene boje i simbolizuju sreću za taj dom pa se iz tog razloga ne čisti ni dvorište do petog dana Praznika proleća. Prvog dana se pripremaju raviole (饺子pinyin: jiǎo zi) čije punjenje ne sme da bude od mesa. Ovog dana Kinezi se mole svim duhovima za zdravlje, sreću i blagostanje.
Drugog dana se izlazi na ulice i dočekuje se Duh bogatstva (丰富的精神 pinyin: fēngfù de jīngshén). Tog dana ćerka koja je dočekala Novu godinu sa muževljevim roditeljima, zajedno sa mužem dolazi kod svojih roditelja da im čestita praznik. Majka sprema špagete i na taj način pokazuje da je nit koja ih povezuje neraskidiva ma koliko fizički bile udaljene.
Treći dan Nove godine zove se i „mala godina“ (小年 pinyin: xiǎo nián). Tog dana se jedu piroške punjene kineskim lukom što simbolizuje ujedinjene porodice.
Četvrti dan je pogodan za obavljanje poslova kako u državi tako i u kući. Tog dana se jedu debele palačinke sa raznim vrstama povrća.
Peti dan se zove ”po vu” (破五pinyin: pòwǔ) jer tog dana prestaju da važe sve zabrane: može da se čisti dvorište, mogu da se koriste noževi i makaze, da se baci smeće…Tog dana se spremaju ravioli (饺子pinyin: jiǎo zi) punjeni svinjskim mesom i kineskim lukom.
Šesti dan Nove godine je dan kada se treba odbraniti od Duha siromaštva (贫困精神 pinyin: pínkùn jīngshén) tako što se na ulazna vrata lepe slike od crvenog papira. Tog dana se jedu kiflice sa sojom.
Sedmi dan je predviđen za šetnju gradskim ulicama, a takođe je i dan kad se dočekuje Duh ljubavi i sreće (爱情和幸福的精神 pinyin: àiqíng hé xìngfú de jīngshén), tog dana treba jesti prolećne rolnice (春卷pinyin: chūn juǎn).
Osmog dana stariji zajedno sa decom uživaju.
Devetog dana se skida svečana odeća i oblači se svakodnevna. Tog dana se Kinezi poklanjaju Duhu kamena (石精神 pinyin: shí jīngshén) i zahvaljuju mu na dobrom zdravlju i čvrstini koju je podario članovima porodice, a ovaj ritual pokazuje i težnju starih Kineza da žive u skladu sa prirodom.
I tako sve do petnaestog dana kada se obeležava Praznik lampiona (元宵节 pinyin: Yuánxiāo jié). Tog dana možete uživati u Plesu lavova ili Plesu zmajeva. Ove dve životinje su simbol zdravlja, sreće i blagostanja. Petnaestog dana nove godine se obavezno jedu kuglice od slatkog pirinča punjene slatkim ili začinjenim filom, koje se toliko lepe za nepce i grlo da možete i da se dobro zagrcnete.
Nakon Praznika lampiona (元宵节 pinyin: Yuánxiāo jié) sve se vraća u pređašnje stanje. Ulice su čiste, ljudi zaokupljeni poslom, radnje rade kao da nikada nisu ni pravile pauzu. Šetajuću Trgom nebeskog mira (天安门 pinyin: Tiān’ānmén) posle silne buke i predivnih vatrometa u trajanju od petnaest dana, osetila sam zaista nebeski mir. Ta krotka bića, koja se raduju poput dece bila su zagnjurena u svoje obaveze a grad je, nakon pola meseca buke, ponovo bio prožet žamorom ljudi i zvukovima automobila sa prostranih pekinških ulica.
