Nisam od onih ljudi koji vole da se osećaju nadmoćno. U velikom automobilu. U krznu neke retke životinje. Ili sa bilo kojim drugim statusnim simbolom koji u savremenom društvu simbolizuje moć. Naprotiv. Pripadam grupi ljudi koji veruju da je dobro s vremena na vreme otići u prirodu i podsetiti se gde nam je mesto. Nama kao ljudskom rodu. Kada si u džungli i susretneš se čak i na pristojnoj razdaljini sa nekom divljom životinjom shvatiš koliko si mali i nemoćan. Potpuno bespomoćan! U želji da u prirodi vidim orangutane, odlazim na Borneo, u Saravak (Sarawak) deo ostrva koji pripada Maleziji. To je idealno mesto gde se mogu obići nacionalni parkovi i videti najinteligentniji primati, u njihovom prirodnom okruženju.
Inače, reč orangutan dolazi od reči malajskog i indonežanskog porekla orang što znači čovek i hutan što znači šuma, prema tome orang hutan znači šumski čovek. I bilo bi zaista lepo kada bi ih mi ljudi, tu i ostavili.
Pre nego što sam otišla da ih vidim izbliza valjalo je saznati nešto više o ovim divnim stvorenjima sa kojima čovek deli čak 97 odsto DNK, slične izraze lica i gestove. Orangutani su veliki čovekoliki majmuni i jedina su postojeća vrsta iz roda Pongo i potporodice Ponginae. Postoje dve grupe: Pongo pygameus sa ostrva Borneo i Pongo abelii sa ostrva Sumatra. Ovo su ujedno i jedini predeli na planeti gde orangutani žive. Uništavanje prirodnog staništa orangutana je poslednjih decenija prouzrokovano sečom šuma, kopanjem rudnika i šumskim požarima.Takođe, tome je značajno doprinelo i nelegalno pretvaranje ogromnih tropskih šuma u plantaže palminog ulja. Naučnici veruju da će ukoliko se trend nastavi porast ovih plantaža dovesti do istrebljenja orangutana.
Osim toga, lovokradice neretko ubijaju majke kako bi ukrali bebe ovih majmuna i prodavali ih na crnom tržištu kao kućne ljubimce čija cena dostiže i trideset hiljada evra.
Bornejski orangutan je ugrožena vrsta, dok je sumatranski orangutan kritično ugrožena vrsta prema IUCN Crvenoj listi sisara. Populacija bornejskog orangutana u divljini broji oko 50.000 jedinki, a sumatranskog svega 7.500 jedinki. Glavni neprijatelji u šumi su im tigrovi. Pored tigrova,opasnost po život orangutana predstavljaju i leopardi, krokodili i divlji psi.
Odsustvo tigrova na Borneu može objasniti zašto se orangutani ovog podneblja češće mogu naći nego njihovi sumatranski rođaci. Semengo rehabilitacioni centar orangutana (Semenggoh Wildlife (orang utan) Rehabilitation Centre) postoji već 35 godina i brine o orangutanima koji su raseljeni usled požara, sađenja plantaža palmi, koje su spasili od nehumanih uslova (ako ih je neko držao kao kućne ljubimce ili cirkuske atrakcije) ili su nađeni povređeni u šumi. U pitanju je ogroman šumski rezervat koji se prati i kontroliše. Majmuni tu žive i uče kako da se osamostale.
Postoji teorija da je ovako napravljena sredina dovela do humanizacije životinja, što znači da se previše oslanjaju na ljude gubeći svoj prirodni instinkt i nagon. Ovde na 740 hektara živi 26 orangutana. Rendžeri i svi koji tamo rade ih razlikuju po liku i imenu i uglavnom im znaju narav. Orangutani provode skoro 100% svog vremena u kretanju, jedenju i spavanju.
Turistima je dozvoljeno da uđu, uz plaćenu kartu u vreme hranjenja i to u 9h i u 15h. Ukoliko je sezona kada hrane ima dovoljno u šumi, može se desiti da ih ne vidite. Ukoliko niste imali sreće ujutru da ih uočite, možete sa istom kartom iskoristiti popodnevni termin.
Pri ulazu u centar postoje table sa upozorenjima, a i rendžer će vam na početku ispričati šta smete, a šta nikako ne. Pravila su vrlo jasna. Ovde nije kao u zoološkom vrtu, nema rešetki, stakla i apsolutno vas ništa ne deli od životinja! Uvek treba imati na umu da je orangutan divlja životinja i ne treba mu prilaziti. Ako vam on sam priđe odmah bežite. Posebno alfa mužjak! Oni ljude povezuju uglavnom sa lošim iskustvom, jer su ih ljudi povređivali i bili zli prema njima.
Nemojte stajati direktno ispod drveta, ukoliko je majmun na grani. Puno puta ćete čuti da im ne prilazite i neka vam ne padne na pamet da ih dirate. Ne samo zbog vaše sigurnosti, već i zato što na taj način čovek može preneti ljudske bolesti na njih. Nemojte koristi blic na foto aparatu. Budite tihi. Nemojte unositi hranu, vodu ili bilo šta što može orangutanu da privuče pažnju. Rendžer će vas nebrojeno puta upozoriti da su u pitanju divlje životinje i da ako orangutan postupa u samoodbrani, park neće biti odgovoran.
Dakle, nakon detaljnog objašnjenja, odšetali smo u tišini kroz džunglu do dela sa kojeg smo mogli da posmatramo platformu na koju su rendžeri postavili kokosove orahe, banane i sve ono što orangutani vole da jedu. Voće čini 65–90 odsto njihove ishrane, a ono koje sadrži dosta šećera i pulpe im je omiljeno. Vole da jedu i koru drveta, insekte, med, ptičja jaja, lišće i, u retkim situacijama, meso. U periodima kada je voće u izobilju, oni unose oko 11 000 kalorija dnevno. Naročito vole voće sa drveta durian koje je veoma veliko, ima jak miris i vrlo neobičan ukus.
Nakon što su poređali voće, rendžeri su počeli da ih dozivaju. Posle kraćeg vremena zatreslo se lišće na visokom drveću i prvo smo čuli krike, a potom na opšte oduševljenje, vešto se držeći za lijane sa bebom u naručju pojavila se orangutanka. Redak prizor kada u sred šume nekoliko metara ispred sebe vidiš narandžastu gromadu. Divlju, lepu, ugroženu životinju, kako se kreće polako kroz šumu prema onima sa kojima deli ovu planetu, a koji tako malo brinu o njoj.
Malo kasnije otišli smo do druge platforme gde smo videli još nekoliko majmuna, a najveće uzbuđenje nastupilo je kada je došetao ogromni mužjak, drugi po snazi i hijerarhiji u centru. Prvo su se ostali mužjaci sklonili, a mi posmatrači odstupili nekoliko koraka unazad.
Mužjaci i ženke se razlikuju po veličini i izgledu. Dominantni odrasli mužjaci imaju upadljive „jastučaste“ obraze i proizvode duge i glasne krike kojima pozivaju ženke i plaše protivnike. Zreli i odrasli mužjaci mogu biti 1.8 metara visoki i teški preko 118 kilograma, dok su ženke visoke oko 1.3 metara i teške oko 45 kilograma. Orangutani imaju ogroman raspon ruku. Raspon ruku mužjaka može dostići i dva metra, što je više od njihove celokupne visine tela u stojećem položaju. Ovako dugačke ruke odgovaraju njihovom načinu života zato što orangutani provode oko 95 % vremena na drveću. Oni čak i spavaju gore u gnezdima koja su napravili od lišća i grančica, a velike listove koriste kao kišobrane kako bi se zaštitili od kiše.
Orangutani komuniciraju različitim zvucima. Mužjaci proizvode duge pozive kako bi privukli ženke, ali i da bi se hvalisali pred drugim mužjacima. Ovi takozvani dugi pozivi mogu da se čuju i na daljini do dva kilometra. Oba pola pokušavaju da zastrašuju nizom glasnih zvukova proizvedenih iz grla, koji su poznati pod nazivom „talasasti pozivi“. Kada je iritiran, orangutan će usisavati vazduh kroz skupljena usta, što se čuje kao zvuk poljupca.
U ovom centru turisti imaju pristup samo malom delu šume. To je tačno onako kako i treba da bude da bi ove životinje mogle da napreduju u svom prirodnom okruženju. Drago mi je da sam imala priliku da provedem sat vremena posmatrajući ova predivna stvorenja i što sam bila tako blizu njih, ali ne u zoološkom vrtu već u njihovom raskošnom zelenom domu. Tamo sam saznala o programu za usvajanje ove ugrožene vrste. Simbolično usvajanje orangutana na raznim sajtovima može da se uradi onlajn (na primer na sajtovima sarawakforestry.com; orangutan.org.au; gifts.worldwildlife.org). Postoje razni paketi, na različite vremenske periode (na mesec dana, na jednu, tri, pet, deset godina) i na različite novčane iznose. Naravno, majmuna nećete dobiti na kućnu adresu, ali možete da pratite putem interneta kako raste i razvija se. Možete nekome pokloniti za rođendan ili Novu godinu ovakav nesvakidašnji poklon i na taj način pomoći u spašavanju vrste, kojoj zbog nas ljudi, preti nestanak.
Ja sam Jelena Ranković. Volim da putujem, pišem, fotkam i vežbam jogu. U večitoj potrazi za smislom, do sada sam obišla nekoliko krugova oko planete. Moj blog desiderata.co je moja privatna kolekcija divnih momenata, mesta i ljudi koji su mi obojili život i učinili ga lepšim i zanimljivijim. Volela bih da vam posluži kao početna inspiracija za neko putovanje, da dobro pogledate svet oko sebe, dole ka zemlji i visoko ka nebu i da na kraju napišete svoju priču.
