Prag je grad koji nikada nije bio rušen. Zato smo imali osećaj kao da smo u muzeju. Uprkos svim previranjima, ostao je autentičan, pa zato njegove ulice podsećaju na kulise nekog srednjovekovnog filma. U prestonici Češke, gradu od 1, 2 miliona stanovnika, mogu se videti skoro svi stilovi arhitekture, a preovlađuje gotika. Grad ima potpuno očuvanih više od 110 gotskih tornjeva i osmatračnica, na koje smo nailazili iza svakog ćoška pa nije ni čudo zašto smo se osećali kao da smo duboko zalutali u istoriju. Na ulicama Praga oseća se pomalo melanholična i mistična atmosfera poput one iz knjiga Franca Kafke koji je rođen u praškoj jevrejskoj četvrti. Prag mu nije ostao dužan, pa se u češkoj prestonici nalazi njegova ulica, trg i muzej, koji su poslastica za sve ljubitelje ovog pisca. Iako je bio februar u gradu je bila prijatna temperatura, a smenjivali su se sunce i oblaci. Sve je vrvelo od turista pa su ulice bile žive. Mi smo dopustili Zlatnom gradu, kako zovu ovu lepoticu Centralne Evrope, da nas pošteno osvoji, pa smo se gubili u kaldrmisanim romantičnim ulicama njenih četvrti Male strane, Hradčana i Starog grada. Usput smo obišli i veliki broj pivnica u kojima smo nazdravljali čuvenim češkim pivom i uživali u gastronomskim specijalitetima. Krenimo polako da zajedno utonemo u ovaj bajkoviti grad, a šetnju započinjemo u srcu Praga, na starogradskom trgu.

Starogradska romantika
Starogradski trg iz 12. veka nas je očarao. Većina turista okuplja se ispred Stare gradske većnice sa Astronomskom kulom iz 1410. godine. Kula je impresivna i oživljava svakog punog sata, kada kroz dva prozora na vrhu izlazi procesija figurica Isusa Hrista i dvanaest apostola. Preko puta Astronomskog sata uzdiže se Crkva naše gospe pre Tina iz 1365. koja je bila uzor Voltu Dizniju za dvorce u njegovim crtaćima. Starogradski trg je Prag u malom jer se tu pored pomenutih gotskih zgrada nalazi i nekoliko fantastičnih renesansnih građevina koje oduzimaju dah. Istovremeno, trg je pun žonglera, uličnih umetnika i sve vrvi od dešavanja.

Kolopletom izuvijanih prelepih uličica punih suvenirnica stigli smo do Karlovog mosta, najstarijeg na Vltavi. Njega je podigao kralj Karlo IV u 14. veku, a krasi ga trideset baroknih statua.

Most je posebno važan za zaljubljene parove jer postoji legenda da će par koji se poljubi na sredini zdanja biti večno zajedno. Prilazi građevini zato su ukrašeni katancima na kojima su zaljubljeni upisali svoja imena.

Malostranska serenada
Karlov most nas je uveo u čaroliju. Levo i pravo od kamenog zdanja nalazi se idilična četvrt Mala strana (Mali grad) sa prelepim višespratnim šarenim kućama i kaldrmisanim ulicama.

Tu se nalazi čuvena praška filmska akademija na kojoj su studirali režiseri Emir Kusturica, Goran Marković i drugi doajeni srpskog filma. Šetajući ulicama naleteli smo na zid Džona Lenona po kom fanovi širom sveta crtaju grafite i ostavljaju poruke muzičaru. Ispred zida jedan gitarista svirao je Lenonove pesme, što je upotpunilo ugođaj. Mala strana krije i najmanju ulicu na svetu u kojoj postoji semafor za pešake. Ponos četvrti je velelepna bazilika Svetog Nikole sa čijeg tornja se pruža neverovatan pogled na ceo grad. Kada smo se vijugavim stepenicama popeli na toranj, imali smo osećaj da držimo Prag na dlanu.

Istorija u Hradčanima
Bilo kojom od prelepih strmih uličica od Male strane se stiže u Hradčane, najveći dvorac na svetu. Hradčani potiču iz 9. veka i srce su i duša Praga, a u njima se danas nalazi kancelarija češkog predsednika Miloša Zemana.

Prvo što smo videli kada smo zakoračili u kompleks bila je grandiozna katedrala Svetog Vida čija je izgradnja počela u 12. veku, a završena početkom 20. veka. Ona je simbol Češke i u njoj su krunisani svi češki kraljevi. Posetili smo i najstariju romaničku crkvu u Pragu, baziliku Svetog Đorđa, koja se nalazi unutar dvorca. Strme ulice Hradčana oduzimaju dah, a najveća tajna dvorca je Zlatna ulica. U njoj je jedno vreme u skromnoj kućici broj 22 sa sestrom Otlom živeo Franc Kafka. Uličica je mala i u njoj se nalaze siromašne kuće u kojima su u 17. veku živeli zlatari i alhemičari zbog čega se zove Zlatna. Ulaz u Zlatnu ulicu i ostale znamenitosti u Hradčanima se plaća jednom objedinjenom kartom i košta oko 13 evra. Posebnost zamka je što je na brdu, pa smo na svakom ćošku nalazili predivne vidikovce sa kojih smo gledali panoramu Praga.

Pronašli smo i Novi svet
Nasuprot glavnog ulaza u Hradčane prostire se trg okružen aristokratskim kućama. U srednjem veku, svi plemići su želeli da izgrade vilu tik do dvorca kako bi bili što bliže kralju. Jedna od najgrandioznijih palata je Švarcenbergova vila koja je građena u renesansnom stilu. U njoj se danas nalazi muzej i galerija koju preporučujem. Međutim, prava poslastica sledi iza trga jer vas očekuje malo poznati Novi svet, gde su u srednjem veku živeli najsiromašniji stanovnici Praga. To je četvrt za koju turisti ne znaju, a preporučuju je Pražani. Čim smo zašli u Novi svet, osetili smo neopisiv mir. Ulice su puste, što je pravo čudo u Pragu. Kuće su niske, obojene u vesele boje sa izraženim belim odžacima. Svuda u prozorima nalaze se figurice i vaze sa cvećem. Da smo mogli, večno bismo ostali tu.

Kada smo izašli iz lavirinta Novog sveta, pronašli smo manastir Strahov iz 1143. godine. Bogomolja ima jednu od najvećih biblioteka starih slovenskih knjiga u Evropi. U dvorištu manastira nalazi se sjajna manastirska pivnica “Strahov” u kojoj se proizvode piva po srednjovekovnoj recepturi. Mi smo probali tamno specijalno pivo iz 19. veka koje toplo preporučujem.

Mistična jevrejska četvrt i Franc Kafka
Kada smo obišli brdovite Hradčane, Malu stranu i Novi svet, vratili smo se na Starogradski trg odakle smo produžili u Jevrejsku četvrt ili Jozefov. To je jedno od najstarijih naselja u Pragu i izlazi na reku Vltavu. Jevrejska četvrt je u srednjem veku bila geto, ali sada je ekskluzivni kraj sa šest očuvanih sinagoga i Starim jevrejskim grobljem. Pošto smo se slikali ispred spomenika Kafki, otišli smo u njegov muzej koji se nalazi u četvrti Mala strana. Kafkin muzej je doživljaj. Unutra vlada teskobna atmosfera, osvetljenje je slabo i čuje se melanholična muzika. Hodali smo po tamnim hodnicima i zavirivali u Kafkin život koji je potpuno posvetio Pragu. Posebno su me dirnula Kafkina pisma ocu sa kojim je bio u sukobu celog života. Izložena su i pisma njegovim ljubavnicama sa kojima nije mogao da se skrasi. Kada smo izašli iz muzeja, imali smo osećaj da mnogo bolje razumemo ovog velikog i pomalo nesrećnog pisca.

Pivopije i gurmani na sedmom nebu Prag je grad za pivopije pa ovde probaju pivo i oni koji ne vole napitak od hmelja. Zašto je to tako, uverili smo se već prvog dana kada smo iskapili tamni točeni “Kozel” i svetli “Pilsner urquell” u pivnici “U vejvode” (Kod vojvode). Pored nje, posetili smo i kafane “U zlateho Tygra” (Kod zlatnoga tigra),“U kalichi” (Kod vojnika), “U tri ruži” (Kod tri ruže) i mnoge druge i sve su sjajne i veoma pristupačne. Posebno smo se oduševili zanatskim pivima koja se proizvode u pivnicama i direktno se toče. Posle piva, prijala nam je hrana, a Pražani obožavaju meso. Zato smo se častili njihovim gulašem, dimljenim kolenicama i rebarcima, čorbama, a kao slatkiš nezaobilazne su knedle. Pražani često kombinuju slatko i slano, pa ako naručite jelo “Svičkova” dobićete šniclu sa prelivom od slatke pavlake i ribizli. Ja se nisam usudila da to probam.

Iz Zlatnog grada krenuli smo prepuni utisaka i sa željom da se obavezno vratimo. Ovaj put upoznali smo Prag na izmaku zime, koji je mističan, gotski, ali uvek druželjubiv. Vratićemo se u proleće i leto, da se sretnemo sa ovom lepoticom kada je ogreje sunce.

ZANIMLJIVOSTI O PRAGU:
• 1, 2 miliona stanovnika ima Češka prestonica na reci Vltavi
• 80 odsto Čeha su ateisti, a u zemlji su popularne verske sekte
• Više od 100 gotskih tornjeva krase grad
• Godine 1883. u jevrejskoj četvrti Praga rodio se pisac Franc Kafka. On je jedno vreme živeo u Zlanoj ulici u Pragu
• Češki kompozitor Bedžih Smetana napisao je kompoziciju “Vltava” gledajući u reku sa prozora svoje vile pored Karlovog mosta
• Tridesetogodišnji verski rat koji je trajao od 1618. do 1648. počeo je u zamku Hradčani
• 7 milijardi dolara godišnje Prag zaradi samo od turizma, jer više od 8 miliona turista iz celog sveta godišnje poseti grad
• Češki predsednik Miloš Zeman javno propagira duvan i alkohol pa su ga poslanici nedavno upozorili da ne bruka zemlju
• Češka je od 2004. u Evropskoj uniji, ali ne i u evrozoni. Oni kažu da su zadovoljni svojom valutom krunom i ne žele da je menjaju

Fotografije: Ema Stepanović, Katarina Marković

Share

• Tweet
• Pin It