Obećala sam sebi da neću započeti još jedan tekst usiljenim i prevaziđenim uvodom kao što je: Šta vam padne na pamet kada čujete Strmec na Predelu?
Ali ovaj put se predajem – Šta vam zaista padne na pamet kada čujete Strmec na Predelu? Provalija? Nezgodan krajolik? Slovenačka narodna bajka u kojoj Maruška ide da bere visibabe usred decembra? Novi Jergovićev roman? U martu sam napravila mini-odmor u Sloveniji, na oko 700km od Beograda. I priznaću vam: da je strmo – jeste. Da je predeo – jeste. Ali ovde se završavaju moja usiljena poigravanja s tekstom. Teško je danas opredeliti se za putovanje za koje ne postoji na milione članaka na internetu, vlogova, travel blogova, popisa smeštaja na Bookingu ili heštegova na Instagramu. Pa ipak – takva mesta postoje. Verujem da sam vas zainteresovala dovoljno da šmugnete na Wikipediju i proverite zbog čega dižem toliku dževu i pišem putopise. Najpre, dižem svu tu prašinu jer govorim o mestu u Sloveniji koje je istovremeno udaljeno od Ljubljane 1h i 40 min, od obale 2h i 20 min, od Austrije 20 min, a od Italije 5 min. Drugim rečima – ukoliko boravite na Strmecu na Predelu, prepešačićete 3 zemlje za pola sata. A da, ispred kuće vam se pruža pogled na Julijske Alpe i Triglav.
Udobno u Twin Peaksu
Kada je reč o smeštaju, dodajem najpre zanimljiv podatak da je u popisu stanovništva iz 2002. godine u ovom mestu zvanično zabeleženo 10 stanovnika. Iskrena da budem, ja nisam stekla utisak ni da ih je bilo toliko. Iako ćete imati neizbežan utisak kao da ste krenuli ka hotelu Grejt Nordern, jer ste rešeni da otkrijete ko je ubio Loru Palmer, sve kućice u ovom predelu smeštene su tik uz planinu. Na AirBnB-u možete naći 3 kućice, podjednako ljupke i dovoljno udaljene jedna od druge. U slučaju da se opredelite da posetite Strmec na Predelu, verujem da ćete ipak imati sreće da vam neko od onih 10 stanovnika ustupi smeštaj.
Skokni do granice
Ako želite da skoknete do Italije – tu ste za 5 minuta. Mesto koje ne smete propustiti je Tarvisio (kako ga oslovljavaju Italijani), ili Trbiž (kako ipak više preferiraju Slovenci). Verujem da će ambicioznim skijašima poslužiti podatak da je ovo mesto bilo domaćin Zimske Univerzijade 2003. godine – i tu je famozno skijalište koje Slovenci zovu Trbiž.
Ako ste radije za obilaske jezera, fotografisanje ili pak samo pešačenje i meditiranje uz kristalno čistu vodu – onda je preporuka da posetite Lago di Predil (ili opet, Slovenci bi rekli Rabeljsko jezero) koje je „uglavljeno” ispod planinskog venca Kanin – masiv koji se nalazi u Julijskim Alpima, između Italije i Slovenije. Moram da napomenem da jezero nije prilagođeno za kupanje, ali s obzirom na to da je voda zeleno-plave nijanse, opasana planinskim vrhovima – krajolik je više nego dovoljan za pešačenje, trčanje ili pak vožnju kanuom ili jedrenje na dasci. Moje prijateljice i ja smo isprobale taktiku zvanu – „jedna trči oko jezera” a preostale je posmatraju iz restorana Chalet Al Lago. Interesantno je da, ukoliko se drznete da odete na Trip Advisor i ukucate ovaj restoran – naići ćete na mali milion loših recenzija. Jedna od njih čak nosi naslov koji sam prosto morala da zabeležim „Užasno mesto usred božanstvenog predela”. Da ne dužim – ja ipak preporučujem ovo „užasno mesto” zbog svoje autentičnosti, predivnog pogleda na jezero, sunca koje je prijateljski nastrojeno – i zaista mislim da više od toga nije ni neophodno.
Za gurmane i hedoniste dodajem još jedan restoran u Tarvisiu – Pizzeria Bar Alpino – sjajno mesto za porodičnu večeru, pastu, picu, belo vino, i ostale zgode i nezgode. Iako i ovde možete nabasati na nezadovoljne posetioce koji se žale na Trip Advisoru, preuzimam odgovornost i preporučujem vam picu. Ako pak omanem, imate uvek Trip Advisor za žalopojke.
Lago di Fusine je još jedno jezero, ili lago koje biste mogli posetiti. Jezero je nastalo glacijalnim procesom – ako se sećate starih dobrih lekcija iz geografije – delovanjem leda, snega i mraza. Potrebno vam je svega 2 sata da obiđete jezera – Fusine Superiore i Fusine Inferiore.
Pogled koji se odavde pruža je veličanstven, budući da se ona nalaze u podnožju Mangrta, treće najviše planine u Sloveniji, nakon Triglava i Škrlatice. A onda odatle automobilom do Villacha, austrijskog grada koji je udaljen svega 30km. Jednu stvar smo istražili u Villachu (ili Beljaku, kako ga nazivaju Slovenci) a to je džinovski akva-park na 11.000 m² Kärnten Therme. Iako nisam ljubitelj glomaznih akva-parkova i ostalih „vodenih- spa-doživljaja” – s obzirom na to da je ovaj gigant na pola sata vožnje od Tarvisia, nekako bi bilo šteta ne uskočiti u sve te silne vode. Za 28 EUR možete uzeti ulaznicu za 3 sata i koristiti sve što unutra postoji (kad kažem „sve” – mislim na sve vodene površine). Ako biste da lakirate nokte, masirate stopala ili se parite u sauni, za te ekstra dodatke biste morali da doplatite. U svakom slučaju – nekoliko gigantskih bazena, dovoljno dubokih i ne previše punih, jedan bazen na otvorenom sa toplom vodom i nekoliko onih sa akva-park zavrzlamama – nije loša jednačina budući da ste posetili i Austriju.
Za povratak smo ostavili Bohinjsko jezero i Bled – i to vam je taman na putu natrag do Beograda. Nema previše potrebe da piskaram o Bledu, fascinantni pejzaži i netaknuta priroda, kažu sve moguće internet stranice. Ja kažem samo da vam je usput, da su (svi znaju da nije mit) krempite ili kremšnite nešto najdivnije, i da vam za obilazak celog jezera pešaka treba nešto više od sat vremena. Iako je ovo mesto prepuno turista u bilo koje doba godine – ipak sam stekla utisak da ih je bilo nešto manje nego uobičajeno u martu.
Bilo kako bilo, za kraj ostavljam rezime: Strmec na Predelu je mesto odakle možete da skoknete u 3 zemlje, za 15 minuta. Pored toga, pružaju vam se beskrajne mogućnosti ukoliko putujete sa većom ekipom koja nema jedinstven ukus (razumećete: neko voli da se vere po planinama, nego bi radije da meditira uz vodu, a neko da masira stopala i uživa u klopi). Odatle baš svako može svojim putem, preko granice koja mu se više dopada.
