Da li ste već bili u Berlinu? Čak i ako niste, verovatno znate šta biste tamo hteli da vidite: East Side Gallery, najduži ostatak Berlinskog zida, oslikan za dvadesetu godišnjicu rušenja. Veličanstvenu Brandenburšku kapiju. Alexanderplatz, na kom biste možda prošetali Božićnim marketom ako je decembar i uživali u šolji kuvanog vina. Posetili biste Reichstag i možda neki od muzeja na Ostrvu muzeja (Museuminsel). Otišli biste do Memorijala ubijenim Jevrejima. Znate sigurno, to su one kocke različitih veličina među kojima ljudi baš vole da se slikaju za profilne slike – vi to ne biste radili, neukusno je. Šopingovali biste na Friedrichstrasse ili Ku’dammu. Naravno, ne biste propustili da ručate kobasice, koje biste obilno zalili pivom. I bilo bi vam sjajno, u to ne sumnjam. Ali, to nije baš pravi Berlin.

Pravi Berlin je kosmopolitski, glasan, šaren, haotičan, ukusan i ružnjikav. To definitivno nije grad u koji se zaljubite na prvi pogled; neće vas osvojiti lepotom svoje arhitekture, nije romantičan, nema ono nešto što vas natera da se otvorenih usta divite Rimu, Londonu i Parizu. Ipak, on ima nešto drugo, za šta ćete morati da dopustite sebi da ga bolje upoznate i odmaknete se od opsednutosti izgledom – skoro kao kad upoznajete osobu punu kvaliteta koji nisu vidljivi na prvi pogled. Berlin od vas zahteva vreme i istraživački duh. Nudi mnogo, ali to ćete tek morati da otkrijete. Sećam se, kad sam se prvi put doselila u Berlin, više ljudi mi je reklo da mi zavidi jer toliko vole grad. Njihovo oduševljenje je bilo zarazno i jedva sam čekala da upoznam taj sjajan grad. Međutim, nakon prve ture ostala sam ravnodušna. I nakon druge. I treće. Čak sam se i razočarala, jer sam se, vođena iskustvima drugih, nadala nečemu velikom. Prošlo je mesec dana, i tek tada počela sam da ga upoznajem i cenim. Zaljubljivanje u Berlin ide polako i traje dugo, ali onda vas ne pušta čitav život.

KUDA ONDA OTIĆI DA BISTE UPOZNALI BERLIN? ŠTA RADITI?

Berlin je „siromašan, ali seksi“, rekao je 2003. godine njegov tadašnji gradonačelnik Klaus Voverajt. Istina, danas Berlin i nije toliko jeftin koliko je bio nekada, te su i stanarine značajno porasle. To, međutim, ne smeta kreativcima iz cele Evrope i sveta da se masovno doseljavaju i baš u Berlinu isprobaju život expata, a u poređenju s ostatkom Nemačke, naročito zapadom i jugom, grad je i dalje poprilično povoljan. Bilo da ste turista ili doseljenik, kad ste rešili pitanje smeštaja, rešili ste najveći izdatak, i trošenje preostalog novca može da bude relativno prijatno iskustvo.

Jedna od prvih stvari koje ćete primetiti u gradu jeste ogroman broj grafita i ulične umetnosti. Ponegde izgleda kao da je ceo grad slikarsko platno. Oslikavanje zidova i fasada ovde je legalan i zabavan način da se zašareni sivilo, kojem je grad prilično sklon tokom većeg dela godine. (Ne zaboravite kišobran!) Ukoliko želite da saznate nešto više o street art-u i njegovim najboljim i najpoznatijim autorima, toplo preporučujem da obezbedite sebi mesto na Alternative Walking Tour. Ture su besplatne, ali je uobičajeno da po završetku, ako ste zadovoljni onim što ste čuli i videli (a toliko su sadržajne da uglavnom jeste), vodiča „častite“ kojim evrom.

Drugi berlinski zaštitni znak jesu buvlje pijace, na kojima ima svega – od igle do lokomotive. Klasično okupljalište kako turista, tako i lokalaca, jeste Mauerpark, koji nedeljom oko podneva postaje šarena lepeza pijace, ljudi, glasova, pasa, hrane i pesme.

Na svakom ćošku nalaze se tezge sa svežom hranom i osvežavajućim pićima, a odmah pored pijace možete napraviti mali piknik, što je ovde uobičajena praksa, ili se samo izležavati na travi.

Ako ste dovoljno hrabri, ovde možete zapevati karaoke pred stotinama gledalaca na obližnjem amfiteatru – čak i ako niste naročit pevač, jer se ovde radi isključivo o pozitivnoj energiji koju ljudi razmenjuju, pa tako podjednake ovacije dobijaju sledeća moguća zvezda i neko ko očigledno falšira. Ipak, ako biste radije voleli da švrljate među tezgama i kupujete, možda bi trebalo zaobići Mauerpark i otići na neki drugi od brojnih gradskih buvljaka, jer je činjenica da je ovo mesto postalo turistička meka što je značajno podiglo cene njegovih drangulija.

Ukoliko se umorite od pređenih kilometara, snagu vratite dobrim zalogajem. Jedan od berlinskih uličnih specijaliteta jeste curry wurst, kobasica sa karijem i sosom od paradajza, koju možete naći po celom gradu, ali preporučujem štandove Curry 36 i Curry Express. Ukoliko vas, kao i mene, odbija slika kobasice u kečapu, ipak rizikujte – sjajna je, a sos zaista ima pun ukus paradajza. Berlinska hrana, inače, vrlo je širok pojam i mislim da bi najtačnije bilo reći da je berlinska hrana – internacionalna hrana. Nigde drugde (osim možda u Turskoj) nećete pojesti toliko ukusan döner kebab, rođaka mnogo nam poznatijeg girosa, i to boljeg rođaka, ako smem da primetim, čiju su proizvodnju berlinski Turci doveli do savršenstva. Ukoliko ste vegetarijanac ili čak vegan, nemajte brige, Berlin je verovatno jedan od najviše veggie-friendly gradova u Evropi. Ogroman broj ljudi u Berlinu izbacili su meso iz upotrebe, i prilagođavajući se potrebama tržišta, grad je spremno odgovorio otvaranjem bezbroj restorana i kafea koji će zadovoljiti sve hedonističke porive i najzahtevnijih mušterija. Tako sam ja u Berlinu imala tromesečnu vegetarijansku fazu koja ne samo da nije bila teška, nego je bila i zabavna, jer je zadivljujuće naučiti šta sve možete da jedete kad izbacite neku namirnicu. I nikad nisam bila gladna! Na početku sam pomislila da će mi nedostajati baš döner, ali uspešno sam ga zamenila preukusnim falafelima. A štand s brzom turskom hranom najpoznatiji u gradu, pred kojim je uvek nepregledan red, upravo je Mustafin štand u Krojcbergu (Kreuzberg), Mehringdamm, poznat po pilećem döneru i – kebabu od povrća.

U Berlinu nemojte propustiti priliku da probate i tajlandsku, vijetnamsku, japansku, indijsku kuhinju. Naravno da to nikada ne može biti potpuno isto kao kod kuće, ali zaista je the next best thing (i bolje nego što imate prilike da probate u Srbiji). Imigranata je mnogo, konkurencija je velika, a nepca Berlinera su prošla dovoljno sveta i taman su toliko osetljiva da ne tolerišu i ne praštaju loše. Ako ugledate neugledan tajlandski restoran u kom se ljudi sudaraju jedni s drugima laktovima, ili japanski u kome nude suši za smešno male pare i u kom sede samo dva stara Japanca, znajte da ste naišli na pravo mesto.

Četvrtkom pak obavezno posetite zatvorenu pijacu u Krojcbergu, takozvanu Markthalle 9, u kojoj se upravo tog dana od pet popodne održava nedeljni Street food market. Paelja, pica, takosi, pite s mesom, veganski kolači… nećete znati odakle da počnete. Ne zaboravite da žeđ ugasite… pa, dobro, da pokušate da je ugasite uz Club Mate. Ovo popularno energetsko piće videćete u rukama hipstera koji sede na pločniku, radnika u startapima, studenata u parkovima i klabera u 4 ujutro. Iskreno, užasnog je ukusa, a svi će vam reći da je zapravo, kad se na njega naviknu, baš dobar. Još nisam uspela da shvatim zašto bi iko voljno izabrao da se navikava na nešto bljutavo, ali činjenica je da je Club Mate svakako jedan od simbola Berlina. I nemojte posle reći da vam nisam rekla.

Ukoliko biste pak voleli da sami s prijateljima bacite neke kobasice na roštilj, i to je moguće učiniti u gradu. Deo grada Neukölln, osim što je mala Turska, takođe je dom i jednom neobičnom aerodromu, koji je bio u funkciji pre samo dvadeset godina, a sada je – park. U pitanju je Tempelhof, na čije dve piste možete da vozite bicikl, rolere, džogirate ili puštate zmajeve – i ne, nije rezervisano za decu, ne biste verovali koliko odraslih to radi! Ovde takođe, postoji ograđen prostor za pse u kom oni mogu da trče bez povoca, prostor za roštiljanje, kao i svojevrsna bašta za stanovnike grada koji nemaju svoje parčence zemlje, a voleli bi da gaje povrće. Naravno, možete i samo da prošetate duž jedne trake, jer koliko često vam se pruža prilika da bezbrižno hodate aerodromskom pistom?!

Ako ste raspoloženi za lutanje i pomalo netipične stvari, dobro proučite gradsku železnicu i uputite se ka napuštenom zabavnom parku iz doba DDR-a na obodima grada. Ovaj luna-park zapravo je funkcionisao još deceniju nakon rušenja zida, ali zahvaljujući lošem poslovanju poslednjeg vlasnika i dugovima u koje je upao, zatvoren je 2002. godine, a vlasnik se preselio u Peru, zajedno sa šest atrakcija iz parka, koje su u delovima prenete u 20 brodova. Plan je bio da otvori zabavni park u Limi, ali je to propalo. Kad je vraćao mašineriju u Nemačku, jer je prvobitni plan bio da se mašine u Peruu poprave, ispostavilo se da je u jednoj od njih sakriveno 180 kilograma kokaina. Ko bi rekao? U svakom slučaju, trenutni vlasnik parka je Grad Berlin i njegova budućnost je nepoznata, a u svako doba dana možete videti nekog znatiželjnika kako tumara kroz park i vežba svoje fotografsko umeće na slomljenim labudovima, rđavim vozićima i ogromnoj vrtešci. Ne brinite ako vam se učini da se okreće! 🙂

Za popodnevnu kafu zaputite se ka Krojcbergu ili Miteu (Mitte) – mada, da budem iskrena, sjajne male kafeterije nalaze se svuda, kao što su, na primer, Roamers ili Distrikt Coffee, udaljeni od svih glavnih ulica i metro stanica, a u koje ćete doći jer vas je neko baš tamo uputio. Ovaj put izbegnite Starbucks i iskoristite sjajnu ponudu preukusnih espresa u tipičnim svetlim kafeterijama sa stolovima od masivnog drveta i ručno ispisanim jelovnicima. Ovakva mesta okupljaju berlinsku hip ekipu, iste one kreativce s početka teksta koji se bave fotografijom, marketingom, svojim indie magazinima ili već nečim za šta niste ni čuli, i prepoznaćete ih jer neće skidati kapu u zatvorenom prostoru, niti oči sa svog Mek računara ili Ajpeda. Ali ne budite oštri prema njima, ipak znaju gde je dobra kafa. Ako ste zaluđenik za Instagramom, uživajte u enterijeru i kafi, a u kadar možete da dodate i preukusni čizkejk od limuna ili poneki smoti.

U kasno popodne zaputite se ka metro stanici Warschauer Strasse, gde ćete moći da slušate ulične muzičare (ako vam se posreći, baš dobre), i, što je još važnije, posmatrate ljude. Naravno, to ste već radili dosad i shvatili da ste verovatno jedini :), ali je bilo zabavno, zar ne? Berlin je svet u malom, i njegova deca dolaze u bukvalno svim veličinama i bojama. Kad vam dosadi, pređite peške preko mosta iznad pruge, a potom skrenite desno u bivšu železničku stanicu, sada hipstersko kraljevstvo. Liči li vam na nešto? Nakon nekoliko dana u Berlinu, biće vam jasno odakle Savamalci crpe ideje. U ovom dvorištu postoji nekoliko kafića, noćni klub, prostori za penjanje i bordovanje, kao i Neue Heimat, koji će vas, ako se tu zadesite za vreme nekog festivala dizajnera, neodoljivo podsetiti na beogradsku Modu za poneti.

Druge stvari koje ovde možete naći su Street food marketi, muzički festivali, festivali pića, vintage i second hand marketi… Dan završite u stilu, uz pivo ili Aperol Spritz u ruci i prelep pogled na krovove Berlina dok ih kupa zalazeće sunce. Popularan vid zabave leti jeste „otpadanje“ na gradskim krovovima, a za one nesrećnike koji nemaju svoj krov, ili su došli u grad na nekoliko dana, sjajna opcija je Klunkerkranich, bar na krovu šoping mola Neukölln Arcaden. (Hint: nemojte ulaziti u mol na ćošku, nego krenite ravno na ulaz za parking, te liftom idite do najvišeg sprata.) Ovo je verovatno jedini kafić u koji se plaća ulaz, ali vredi! Nikad nisam sigurna da li mi se više dopada pogled ili atmosfera Klunkerkranicha. Ako ste ogladneli, ne brinite, bar nudi pizze i dönere. A ako vam se jako svidi, vratite se sutradan na sunčanje. 🙂

Ako dozvolite sebi da Berlin otkrivate u slojevima, baš onakvog kakav on zapravo i jeste, sigurna sam da ćete već u mislima planirati i sledeće putovanje. Dobro došli!

P.S. Suvenir neka vam bude fotografija iz foto-automata. Naći ćete ih svuda.

Share

• Tweet
• Pin It