Privikavajući se na nove uslove života i nemogućnost putovanja, bar ne u nekoj bližoj budućnosti, postajemo okruženi uspomenama i, omamljeni nostalgijom, okrećemo se njima. Spremili smo vam novu seriju članaka kroz koje će naši sagovornici da izdvoje par artefakta, sitnica koje čuvaju s putovanja i ispričaju nam priču o njima a posledično i mestima koja su obišli i iskustvima koja su doživeli.
Ove nedelje nam o svojim memorabilijama govori Jelena Ranković, naša draga desiderata putnica. Predstavlja se sa 4 istine i 1 laži jer su sva njena putovanja uvek na granici između sna i jave. Kada je neko pita posle nekoliko meseci skitanja kako je bilo i ona počne entuzijastično da priča o plažama, zalascima sunca, zvezdama i ekspedicijama po džunglama, samo uhvati taj pogled – “ala ova ima bujnu maštu.”
- Kao mala govorila sam da ću živeti u Japanu, da ću se udati za Japanca. Čak sam govorila neki izmišljeni japanski jezik. Tada sam dobila nadimak Kiju-šiju. Mnogo godina kasnije sam iz šale ukucala tu reč kad ono – ostvo Kjušju na koje sam naravno morala da odem. Ako postoji prethodni život ja sigurno znam odakle sam!
- Najluđe što sam pitala Google je – Šta raditi kada te opkoli čopor majmuna? Kuća u džungli van sezone na Tajandu je pravi raj za nepozvano društvance koje se ne plaši turista, još manje žena.
- Moj blog o putovanjima desiderata.co je 2019. godine uvršten u top 10 najboljih u kategoriji samostalnih putnika od strane Svetske asocijacije blogera.
- U Mjanmaru i Indoneziji poklonila sam preko 200 karmina, fotografišući te žene za projekat Ruž o kojem spremam knjigu i možda izložbu. Karmine sam sakupljala po Srbiji, Engleskoj i Japanu od žena koje su želele da učestvuju u ovoj akciji.
- Sa članovima WWF na Molučkim ostrvima spasila sam tri kornjače od sigurnog završavanja u jelu. Nikada neću zaboraviti kojom brzinom su zaplovile u slobodu. Usvojila sam i jednog orangutana u Saruvaku na Borneu.
Šta tebi znače putovanja?
Spas lepih snova. Traganje za smislom. Veliku radost. Inspiraciju i slobodu. Način da zadovoljim svoju radoznalost. Mogućnost da brzo menjam scenografije i otkrivam nove priče. Dobar osećaj kada znaš da je negde uvek leto. Da ovo naše nije jedina istina. Nova iskustva. Pomeranje sopstvenih granica. Život kao snalaženje u novim okvirima. Način da ako imaš dovoljno hrabrosti proživiš pet života. Fantastičnu šansu da fotografišem različite ljude i bajkovite predele.
Kakve suvenire donosiš sa putovanja i koje značenje za tebe imaju ti artefakti?
Suveniri su za mene parčići sveta sklopljeni u moj mali svet. Crtice iz života. Lepa sećanja na ljude i mesta koja sam obišla. Predmeti koji u meni izazivaju osećaj kada prizovem sva ta mesta u mislima. Moj odnos prema suvenirima se s godinama menjao. Kada sam prvi put otišla u London iz sivog Beograda pod embargom, opasno su me mamili šareni izlozi. Sve sam želela da donesem kući! Vratila sam se sa tri kofera i ogromnim plišanim psom. Što sam više putovala sve sam manje želela stvari. Na kraju, sve je manje-više napravljeno u Kini! Sada najviše putujem po zemljama gde i nema prodavnica, po ostrvima odakle donosim školjke i kamenje, knjige su mi pune ispresovanog lišća, etiketa od piva. Donosim začine, knjige, posebno volim prirodne materijale i stvari koje su lokalci napravili. U suvenire ubrajam i milion fotografija koje napravim za beogradske kišne dane.
Kuda ćeš prvo otputovati nakon što slobodna putovanja budu opet moguća?
U ovim momentima pada mi na pamet šta sve još nisam videla. Toliko toga je ostalo neotkrivenog! Ovog leta nisam otišla u Gruziju i Francusku. Pa eto možda baš tamo. Za sada istražujem Srbiju, dišem duboko neke šume, gledam fotografije pravljene godinama unazad po nekim ostrvima i opasno sam navučena na YouTube Walking Tour videe po raznim gradovima.
