Privikavajući se na nove uslove života i nemogućnost putovanja, bar ne u nekoj bližoj budućnosti, postajemo okruženi uspomenama i, omamljeni nostalgijom, okrećemo se njima. Spremili smo vam novu seriju članaka kroz koje će naši sagovornici izdvojiti nekoliko artefakata, sitnica koje čuvaju s putovanja i ispričati nam priču o njima, a posledično i mestima koja su obišli i iskustvima koja su doživeli.
Ove nedelje nam o svojim memorabilijama govori Milana Veljko, i sa njom je za Plezir pričala Teodora Janković. Milana kaže da na put ne kreće bez telefona, odnosno kamere na istom, i bez slušalica za muziku, da joj je prava avantura istraživati mesta koja vole lokalci, da obožava Španiju i Madrid i da joj je potrebno da zemlja u kojoj bude živela ima neku iskru, nešto što neće prestati da inspiriše uz sam kvalitet uslova života. Teodora bi opisala Milanu u tri reči, a to su osmeh, sunce i pozitiva. Milana je završila studije španskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu i potom upisala master studije Jezik, književnost i kultura, i ovim putem bi Teodora volela da je predstavi i našim čitaocima.
Šta za tebe znače putovanja?
Putovanja su za mene mnogo više od posećivanja određene zemlje i obilaženja njenih znamenitosti. Ona su put u drugu dimenziju, otkrivanje sebe u nekim novim situacijama, upijanje novih mirisa, ukusa, predela i ljudi. Dođu mi kao rehabilitacija i restart – posle njih sam zaista voljna i željna novih početaka.
Kakve suvenire donosiš sa putovanja i koje značenje za tebe imaju ti artefakti?
Volim da kupim i sakupljam nešto što je po meni obeležilo taj put. Bila to metro kartica koju nosim sa sobom, CD, komad odeće ili knjiga na jeziku zemlje u koju sam otputovala. Baš sam pre neki dan sređivala svoju kutiju sa uspomenama i naišla na gomilu meni bitnih predmeta koji čine priču o putovanjima, iskustvima, novim ljudima i saznanjima.
Kuda ćeš prvo otputovati nakon što slobodna putovanja budu opet moguća?
Zapravo, odlučila sam da ovo leto koliko-toliko mirujem i da istražim što više mogu Beograd, određena mesta u Srbiji, a krajem leta i za mene neotkrivene bisere Crne Gore. Oduvek mi je bila želja da posetim čitav Bokokotorski zaliv, da obiđem sva mesta i upijem što više tog duha. Nadam se da ću od jeseni moći „ozbiljnije“ da planiram putovanja i da nastavim da „čekiram stvari sa to-do liste”.
