Privikavajući se na nove uslove života i nemogućnost putovanja, bar ne u nekoj bližoj budućnosti, postajemo okruženi uspomenama i, omamljeni nostalgijom, okrećemo se njima. Spremili smo vam novu seriju članaka kroz koje će naši sagovornici da izdvoje par artefakta, sitnica koje čuvaju s putovanja i ispričaju nam priču o njima a posledično i mestima koja su obišli i iskustvima koja su doživeli.
Ove nedelje nam o svojim memorabilijama govori Staša Vukadinović. Verujem da vam je svima već poznata kao autorka knjiga Ja sam StaŠa i Gde je StaŠa. Voli brodove, balone od sapunice i pustolovine.
Šta tebi znače putovanja?
Priliku da dišem drugi vazduh, otkrivam nove istine i upoznajem drugačiju sebe.
Kakve suvenire donosiš sa putovanja i koje značenje za tebe imaju ti artefakti?
Retko donosim suvenire u pravom smislu te reči. Ne volim da skupljam sitnice, draže mi je da imam čist prostor oko sebe, tako lakše dišem. Ipak, bude mi milo kad shvatim da je neki predmet koji koristim ili koji je nenametljivo prisutan, zapravo uspomena s putovanja. Volim priče, sećanja koja prate te predmete.
Kuda ćeš prvo otputovati nakon što slobodna putovanja ponovo budu moguća?
Volela bih da sa najbližim ljudima odem u neki miran italijanski gradić, neki nalik na Kremu, u kojoj je sniman film Call me by your name. U stvari, možda više čeznem za konkretnim osećajem nego za konkretnim mestom. Mislim na onaj lenji osećaj spokoja, onaj koji postoji samo u bezazlenom letnjem danu, kad ti je jedina briga hoće li današnja lubenica biti dovoljno slatka.
