Privikavajući se na nove uslove života i nemogućnost putovanja, bar ne u nekoj bližoj budućnosti, postajemo okruženi uspomenama i, omamljeni nostalgijom, okrećemo se njima. Spremili smo vam novu seriju članaka kroz koje će naši sagovornici da izdvoje par artefakta, sitnica koje čuvaju s putovanja i ispričaju nam priču o njima a posledično i mestima koja su obišli i iskustvima koja su doživeli.
Ove nedelje sam o njenim memorabilijama pričala sa našom glavnom urednicom, Teodorom Kovrlijom. Verujem da njoj ne treba poseban uvod jer nam (vam) je uveliko poznata sa stranica Plezira, ali sam ipak poželela da nam se Teodora malo bliže predstavi kroz ovu rubriku koja poziva na uspomene i neke divne priče. Kada ne radi na novom broju Plezira, Teodora voli da vaja, pravi sveće od sojinog voska i mašta kada će opet moći da poseti jedan od njenih najomiljenijih kutaka planete – jug Italije.
Šta tebi znače putovanja?
Putovanja vidim kao priliku da se prepustim svom istraživačkom duhu i udovoljim beskrajnoj radoznalosti. Podjednako uživam u pripremi za put, iščitavanju i izučavanju literature, blogova, crtica na internetu ali i filmova i kratkih videa o određenoj lokaciji. Volim da budem „spremna“ za određenu lokaciju, ali jednako mi prijaju i spontana otkrića koja se dogode u trenutku i predstavljaju male trijumfe nepredvidivosti. Pristalica sam „aktivnog“ odmora, pa reč dokolica u mom rečniku gotovo da ne postoji.
Kakve suvenire donosiš sa putovanja i koje značenje za tebe imaju ti artefakti?
Moram da priznam da sam u tom pogledu nepopravljivi sakupljač svega opipljivog i neopipljivog. Kada putujem pokušavam da uhvatim i zadržim što više utisaka, pa sam jedan od onih „iritantnih“ putnika koji često fotografišu, beleže utiske, prikupljaju svaku moguću ulaznicu, kamenčić i papirić. Budući da se toga nakupi dosta počela sam da pravim „putničke dnevnike“ u koje poput kolaža slažem svoje utiske. To je dobra prilika da iskoristim razne papiriće, akumulirane washi trake, mape, ulaznice, fotografije i razglednice. Može se reći da sam u tom pogledu „zero waste putnica“, svi moji papirići vraćaju se nazad sa mnom. 🙂 Ranije sam imala običaj da kupujem časopise iz zemlje u kojoj sam, međutim kako je danas tržište komercijalnih medija potpuno globalizovano, ne vidim više poentu toga imajući u vidu da većina časopisa ima identičan dizajn, teme i pristup, i to mi je veoma dosadno. Osim toga, veliku pažnju pridajem mirisima i pokušavam da sa svojih putovanja donosim i mirisne artefakte.
Kuda ćeš prvo otputovati nakon što slobodna putovanja budu opet moguća?
Moja lista želja kada su putovanja u pitanju je oduvek bila nesrazmerna količini slobodnog vremena i novca koji su mi na raspolaganju. Sa čitavom ovom situacijom oko korone i letom koje je obeležio ostanak „kod kuće“ spisak je sve duži, a apetiti sve veći. Iako je dosta mojih poznanika odlučilo da putuje i ovog leta, nisam bila otvorena za tu mogućnost, jer od odmora želim potpuni ugođaj, prepuštanje i hedonizam, u kome nema mesta brizi o fizičkom rastojanju, merama opreza i virusu. Volela bih da, kad se sve ovo završi, najpre odem na neku toplu, živu destinaciju poput Maroka čije me boje, mirisi i ukusi već godinama neodoljivo privlače.
