Privikavajući se na nove uslove života i nemogućnost putovanja, bar ne u nekoj bližoj budućnosti, postajemo okruženi uspomenama i, omamljeni nostalgijom, okrećemo se njima. Spremili smo vam novu seriju članaka kroz koje će naši sagovornici da izdvoje par artefakta, sitnica koje čuvaju s putovanja i ispričaju nam priču o njima a posledično i mestima koja su obišli i iskustvima koja su doživeli.
Ove nedelje nam o svojim memorabilijama govori Anđa Savić, po struci advokat ali joj je srcu milije traganje za savršenim zalogajima i zaboravljenim pričama. Kažu da srpsku prestonicu poznaje bolje od većine ljudi koji su u njoj rođeni. Kada ne putuje, izigrava turistu u Beogradu, luta gradom, obilazi izložbe i fotka momente iz života. Sve to aktivno beleži na Instagram profilu @andjoni. Suviše lenja da sva pisanija pretvori u blog.
Šta tebi znače putovanja?
Ljudi i drugačija ja. To je najbrži način da mi se desi preko potrebni kvrc u glavi. Tada dolazim u kontakt sa ljudima i zanimanjima sa kojima inače retko kada imam prilike da ostvarim komunikaciju. U toku mojih autostoperskih dana, dešavalo se da me u istom danu povezu čikica koji raznosi mleko i zna svaku skrivenu plažu, vozač kamiona koji je željan ćaskanja jer po ceo dan je sam u kabini ili sveštenik koji me pozove da svratim na manastirsko vino i pastrmku. Tako mi putovanje pomaže i da se borim protiv predrasuda i strahova. Često putujem sama i dobijam novi aspekt slobode koji se trudim da implementiram u svakodnevnicu.
Kao food vodič kroz Beograd, posebnu strast gajim prema isprobavanju lokalne gastro scene na putovanjima. Izazovi za nepca, palete novih boja i mirisa u meni pobuđuju neki pozitivni nemir. Čak i kada sam preumorna po dolasku na destinaciju, volim da pre nego što raspakujem kofere, prošetam do obližnjeg marketa ili pijace kako bih se okrepila voćem. Tako sam pronašla svoje instant rešenje u borbi protiv kišnog raspoloženja – ispijanje egzotičnih čajeva ili njuškanje začina sa plantaža na Zanzibaru.
Kakve suvenire donosiš sa putovanja i koje značenje za tebe imaju ti artefakti?
Kako godine i putničko iskustvo odmiču, sa putovanja sve više „dovlačim“ praktične sitnice. U prevodu – manje magneta, više komada koji će oplemeniti životni prostor ili mi dodati koji kilogram viška.
Suvenire najčešće kupujem na kraju putovanja, nakon što steknem utisak o toj kulturi i svakodnevnu povezanost sa elementima. Na taj način stvaram emociju koja me prati svaki put kada ponovo dođem u kontakt sa suvenirom i veoma lako prizovem osećaje sa tog putovanja.
Kuda ćeš prvo otputovati nakon što slobodna putovanja budu opet moguća?
Ovog leta sam već putovala na hrvatsko i crnogorsko primorje i mogu reći da sam iskoristila veliku privilegiju sezone 2020. Nisam strašljiva i tek kada sam se odmakla iz Beograda, uvidela sam koliko smo već mesecima u mentalnom logoru. Sve vreme dok sam postavljala slike sa Hvara, dobijala sam poruke „Pa tu niko ne nosi maske!“, „Jao vidi koliko ljudi, niko se ne pazi!“ i slično. A meni je to bio jedan od najlepših odmora, bez preteranog planiranja i uz dogovor. Učim da slušam sebe i organizujem vreme u skladu sa sopstvenim potrebama. Odmah ću se demantovati, jer će naredno putovanje verovatno biti Frankfurt s obzirom da momak ide na par radnih meseci. Polako mi se menjaju prioriteti pa ne mogu više samo da udovoljavam svojim željama i otperjam na neku toplu destinaciju u sred zime.
