Kao devojčica, uživala sam čitajući knjige o dalekim zemljama. „Gutala” stranicu za stranicom i maštala o tim zemljama, sastavljala listu onih koje želim da posetim čim se za to ukaže prilika. Kada sam počela putovati shvatila sam da me putovanja menjaju na toliko mnogo načina, šireći moje vidike, obogaćujući moja saznanja i izazivajući me. Najlepša stvar kod putovanja je to što vam je svaki dan drugačiji. Nema rutine, nema klasičnih obaveza, nema očekivanja, sami planirate svoje vreme i mesta koja želite da obiđete, upoznajete ljude, učite i uživate dok to radite. Nema monotonije, avanturistički duh se neizbežno budi, kao i radoznalost i uzbuđenje.
Da li ponekad osećate žeđ za uzbuđenjem ali vas koči neki osećaj straha koji vas steže u predelu stomaka? Da li maštate o egzotičnim zemljama i pustolovinama? Možda nećete odmah poželeti da odete na ronjenje na dah i istraživanje olupina ili skačete padobranom iznad pustinje ali znam jednu divnu destinaciju koja vas može navesti da promenite stav i isprobate nešto što možda do sada niste i otkrijete u sebi pustolova. Ovog puta vas vodim kroz jedinstveno iskustvo otkrivanja Jordana i njegovog blaga. Iznenadićete se kako Jordan može da inspiriše i promeni putnike. Zemlja izgubljenih gradova i epske avanture poput one Lorenca od Arabije, zemlja je koja bi po mom mišljenju trebalo da bude popularnija nego što jeste, ali se ponekad pogrešno doživljava i zanemaruje zbog svoje lokacije na srednjem istoku.
Jordan je sigurna i gostoljubiva zemlja, a njeni posetioci bivaju nagrađeni ukusom egzotičnog, neverovatnim pejzažima i toplom dobrodošlicom lokalnog stanovništva. Prirodne lepote Jordana vas neće ostaviti ravnodušnim, od Mrtvog mora do Crvenog mora preko ogromne pustinje između njih, lepota dolazi u mnogo oblika. Kao neko ko voli da piše priče sa putovanja i trudim se da mesta, ljude i događaje predstavim i opišem najbolje što mogu, ali postoje neka iskustva i doživljaji koji su toliko posebni da bi se pretočili u reči. Moj boravak u Jordanu spada u jedno takvo iskustvo baš zahvaljujući ljudima sa kojima sam provela vreme i koji su mi pružili mnogo i pokazali najlepša i najzanimljivija mesta u zemlji. Aman, moderna i drevna prestonica kraljevine Jordan je veliki i uzbudljiv grad koji se konstantno menja i zanimljiv je za istraživanje, a jedan je od najstarije naseljenih gradova na svetu. Za grad u centru drevne regije može biti očaravajuće moderan. Savremena arhitektura i moderne zgrade od čelika, stakla i betona prepliću se sa ostacima drevnih civilizacija. Obilje kamenih belih kuća, starih sukova i uličica, prodavnica začina i suvenira, kafića sa arapskim specijalitetima (nikako ne smete preskočiti da probate slatkiš knafe napravljen od specijalne vrste sira i preliven slatkim sirupom i pistacijama, manakiš arapsku picu napravljenu od testa prelivenu začinom zatar, maslinovim uljem i sirom), kafića gde se jaka arapska kafa ispija na popodnevnom suncu, a sve podseća na dekoraciju hiljadu i jedne noći. Iako se Aman najčešće koristi kao stanica na putu do Petre, kamenog grada, Aman ima mnogo toga da ponudi i vredi se zadržati u njemu nešto duže. Za ljubitelje istorije postoji nekoliko zanimljivih mesta za istraživanje kao što je Citadela sa impresivnim grčkim i rimskim ruševinama i Rimski amfiteatar, zatim jedan od fenomenalnih muzeja ovog regiona u kome ćete se lako izgubiti u istoriji grada i Jordana. Tu je i stari centar grada Al Balad koji je magično ostao uspavan između starog i novog sa svojim šarenilom, bukom i velikim brojem tradicionalnih radnji.
Ja sam se u Amanu zadržala duži vremenski period koristeći ga kao bazu za svoja istraživanja Jordana i njegovih bisera. Kako sam polako upoznavala Aman tako sam upoznavala i Jordan i odlazila na izlete vođena željom da vidim sve što se može videti u zemlji. Svaki kamen ima priču, a svaki put sledi stope zaboravljenih trgovačkih karavana, hodočasnika i drevnih armija. Moja želja je bila da to otkrijem, pa smo jednog dana moji domaćini i ja pošli u naše prvo istraživanje. Vozeći se malo više od sat vremena na sever stigli smo do grada Džeraš. Jedan je od najvećih i najneočekivanijih primera rimske arhitekture, a ruševine Džeraša datiraju iz prvog veka i pružaju vam sliku kako su rimske ulice i tržnice nekada izgledale. Sa masivnim stubovima, složenim rezbarijama, popločanim uličicama i očuvanom infrastrukturom probudiće u vama divljenje. Izgled ovih masivnih ruševina učiniće da se osećate minijaturno. Džeraš se ne sme propustiti.
Iskopavanje ovog mesta i ostataka starog grada nastavlja se do današnjih dana otkrivajući nove slojeve istorije. Ulaskom na pešadijsku stazu hipodroma osećala sam kao da sam ušetala u scenu sa kočijama iz filma Ben Hur, a pogled sa hrama Artemide na ruševine i arheološka nalazišta i novi i stari Džeraš koji su se stopili u jedno, ostavio me je bez daha. Uživala sam u koračanju ovim mestom puštajući mašti da me vodi u imaginarni svet i oživi prošlost koju sam sada mogla da dodirnem. Napravila sam predah da popijem sok od manga i razgledam suvenire koje je lokalno stanovništvo pravilo: figurice kamila, mozaike, torbe. Čak i kada smo se vratili u moderni Aman moje su misli nastavile da lutaju rimskom kaldrmom.
Moja naredna destinacije je uključivala dosta šetnje i uspona. Uspon na planinu Nebo (Mount Nebo) vodi posetioce na mesto gde je prema biblijskoj priči Bog pokazao Mojsiju obećanu zemlju. Uspon vas vodi kroz zaštićeni memorijalni park sve do njegovog vrha koji se nalazi na 2 630 metara odakle se može videti sve ono što je i Mojsije gledao, spektakularan panoramski pogled na Jerihon, Mrvo more i brda na kojima se prostire Jerusalim, Ramalah, Vitlejem, istu svetu rutu koju su hodočasnici pratili godinama. U sklopu memorijalnog parka nalazi se i crkva koja štiti ruševine bazilike iz vizantijskog perioda sa krstionicom i fenomenalnim šarenim mozaicima na kojima su prikazane životinje iz drevnog Jordana. Takođe, ovde se nalaze i muzej i ogromna statua bronzane zmije koju je uradio italijanski umetnik Đovani Fantoni (Giovanni Fantoni) kao spomenik na biblijsku priču o Mojsiju.
U blizini, na putu ka planini Nebo, nalazi se grad Madaba koji datira još iz bronzanog doba, a danas je najpoznatiji po očuvanim vizantijskim mozaicima, uključujući i masivnu mapu Svete zemlje iz šestog veka koja je originalno bila sastavljena od preko 2 miliona ručno izrezanih delova i obojenog kamena. Iako danas nije moguće videti celu mapu ona je, kao takva, jedinstvena na svetu.
U Madabi možete svratiti i u centre za pravljenje mozaika i okušati se sami u pravljenju nekog ili gledati kako to rade majstori ovog zanata. Ukoliko se dovoljno zaljubite u ovaj zanat možete se upisati u neku od lokalnih škola i steći zvaničnu diplomu. Madaba krije i male, šarmantne prodavnice suvenira i ručno izrađenog nameštaja pa ćete se konstantno boriti s mislima kako da ga u povratku transportujete u Srbiju. Uprkos velikoj želji, ja sam se na kraju ipak zadovoljila poslužavnikom od drveta sa mozaikom od ručno oslikanih pločica.
Savršen kraj ovako ispunjenog dana odveo nas je do obala Mrtvog mora. Kako sam već par puta bila na Mrtvom moru ovog puta nisam bila zainteresovana za plutanje u slanoj vodi i mazanjem lekovitim blatom već sam odlučila da bez reči posmatram zalazak sunca. Pogled je bio nestvaran budući da su se u pastelnim tonovima plave i tirkizne negde u daljini dodirivali more i nebo, obasjani toplim sunčevim zracima u bojama akvarela. Ukoliko želite da uživate u blagodetima Mrtvog mora moja preporuka je da platite ulaz u neki plažni kompleks velikog hotela, jer je kupanje na gradskim plažama za evropljane možda malo neočekivano i neobično, jer bi se od vas očekivalo da se kupate sa više odeće na sebi, a ne samo u kupaćem kostimu. Slobodni delovi plaže su zato idealni za uživanje u zalasku sunca i opuštenom sedenju na plaži. Koliko god je Jordan savremena zemlja u nekim oblastima, postoje izvesni kodeksi koji se moraju poštovati. Jedan od njih je i onaj o pristojnom oblačenju. Ovo je deo koji je meni najmanje smetao, zbog toga što je izbor kaftana, ogrtača i šarenih haljina neverovatno bogat, a isprobavanje njihove nošnje za mene izuzetno uživanje i poseban doživljaj. Neću vam otkriti koliko je njih našlo put do mog kofera i ormara.
Posle grada Amana najuzbudljivija tačka mog putovanja bila je svakako Petra. U Jordanu je istoriju lako pronaći u svim delovima zemlje, ali Petra zauzima posebno mesto kao najpoznatija lokacija i najpopularnija destinacija Jordana, čak i lokacija koja se nalazi pod zaštitom UNESCO-a od 1985. godine i jedno od 7 novih svetskih čuda (visoko drugo mesto na listi). Ovoj impozantnoj listi koja opisuje kameni grad misterija dodaću i filmove Indijana Džons i Poslednji Krstaši. Na samu pomisao da se približio dan u kome ću izbliza istražiti ovo mesto, radost, uzbuđenje i iščekivanje su bili toliko intenzivni da nisam ni spavala noć pre. U pet ujutru smo krenuli iz Amana ka Petri koja se nalazi 240 kilometara južno i 120 kilometara severno od glavne luke na Crvenom moru, grada Akabe. Kako smo se smestili u auto i pošli ja sam utonula u bezbrižan san. Probudila sam se uz zvuke molitvi sa minareta. Predeli su se smenjivali kao i moji snovi o Petri. Nije zabeleženo kada je tačno grad nastao, ali je poznato da je Petra počela da se razvija za vreme arapskog, Nabatejskog carstva. Drevni grad nabetanaca nekada je bio središnja tačka trgovine začinima između Afrike, Bliskog Istoka, Evrope i Azije, a danas je mesto koje posećuju turisti iz čitavog sveta. Petra je mnogo više od samo jednog objekta, jedne zgrade proslavljene u filmovima, to je ogroman grad uklesan u kamenu, pravi trodimenzionalni lavirint sastavljen od hiljadu pećina, soba, staza i hramova i potrebno je izdvojiti dosta vremena da bi se obišao. Konačno smo stigli, platili ulaznice i krenuli. Želela sam da odem kroz kanjon peške do same Petre i osećala sam se kao da hodam stranicama neke stare arheološke beležnice (mada je sigurno zanimljivo otići do samog grada i kočijama ili na kamilama koje nudi lokalno stanovništvo – beduini).
Grad je sa svoje tri strane istočne, južne i zapadne bio neosvojiv vekovima. Usečen u ogromne masive stena i opkoljen strmim liticama u njega se ulazi kroz krivudav i uzan tesnac. Bez obzira na to koliko ste slika Petre videli na internetu, koliko ste opisa pročitali u knjigama ili pogledali kadrova na filmu, u trenutku kada provirite kroz tesnac poznat kao kapija za ulazak Siq, koji je mračan i uzak i ugledate objekat Riznice (Treasury), najpoznatiju znamenitost Petre, ostajete bez reči. Veličanstveno, moćno, prekrasno ili čarobno nisu dovoljno jake reči da bi opisale lepotu ove lokacije. Magično i nadrealno.
Hodali smo peščanim putem i divili se prirodnoj lepoti masivnih stena i klisura, a onda se odjednom našli ispred objekta neverovatne lepote – Petrine riznice (Treasury) koji je poznat kao Khazne Al Firaun. U bilo kom pravcu krenuli iza ugla ćete pronaći još neki takav ili čak još lepši i fascinantniji objekat. Možete hodati satima u bilo kojem pravcu i stalno ćete nalaziti na građevine, njihove ostatke i spomenike. U Petri ćete pronaći oko 800 sačuvanih građevina i žrtvenika, Rimsku arenu amfiteatar isklesan u steni sa 33 reda sedišta, a severno od njega se izdiže kraljevski zid gde je isklesano više monumentalnih grobnica jedna do druge. Tu je smešten i manastir do koga se dolazi preko 850 kamenih stepenica. Pogled sa ovog vidikovca će vas oduševiti, a šolja čaja osvežiti i pripremiti za ostale izazove obilaska Petre, jer tek smo počeli. Kako je vreme odmicalo, postajalo je sve toplije a i gužve postaju sve veće. Grad oživljava i postaje bučan i šaren, mešaju se ljudi, sa svih strana odjekuje žamor brojnih jezika, a tu su i kamile, magarci, kočije i beduinski vodiči. Istorija koja se oživljava na moderan način. Na najneobičnijim mestima ćete pronaći prostrte ćilime a na njima suvenire.
Šatore u kojima možete dobiti tetovažu kanom po izboru ili isprobati tradicionalnu arapsku šminku za oči, kajal krejon. Pošto smo videli sve što smo mogli u kotlini našli smo beduina vodiča koji nas je posebnom stazom poveo do vrha stena koje se nalaze nasuprot objekta Riznice. Put do beduinskih šatora smeštenih na stenama odakle je pogled spektakularan, nimalo nije naivan i zabranjen je za turiste ukoliko se ne nalaze u pratnji beduina. Put je uzak i strm, nema stepenica, nema ograde, samo stene i rastinje i najpre bi se mogao opisati kao staza za divokoze ili neki ekstremni sport.
Imala sam veliku želju da osvojim taj vrh i upišem sebi još jednu životnu pobedu pa sam hrabro gazila napred, ponekad malo klizala, oslanjala se na pomoć beduina i nastavljala uprkos maksi haljini, kaftanu i fotografskoj opremi i stigla sam na vrh. Pogled odozgo se zaledio u mojim mislima za sva vremena. Smestila sam se na ćilim i usredsredila na Riznicu koja se pružala u podnožju mojih nogu, nesvesna velike visine, umora i riskantnog puta koji sam upravo prevalila. Šolja čaja, dosta vode i ovaj nestvaran trenutak, pogled i mir koji je vladao na toj visini zamenili su sve ostalo i utišali sve zvukove. Vredelo je svakog koraka, klizanja, svake kapljice znoja, samo ta jedna doza lepote prebrisala je sve što joj je prethodilo. Povratak nazad je bio daleko lakši jer smo znali koji nas izazovi očekuju a i svesrdno su nam pomagali vodiči. Taman kada smo se spustili u podnožje, počela je da pada kiša.
Kako da obojim osećaje koje sam osećala i prizore koji mi i sada živo iskaču pred očima? Koliko god se trudila, reči su mi tesne i ograničene. Kapljice koje padaju po nama, hladne kapljice koje nas osvežavaju posle vreline jednog dana i tolikog fizičkog napora došle su kao poručene. Petra nudi i iskustvo noćnog obilaska kada je put do Riznice i plato ispred nje obasjan i okupan svetlošću na hiljade sveća, ali zbog kiše nisam imala priliku da i to doživim već smo naš put nastavili ka obalama Crvenog mora.
Akaba je biser Crvenog mora, šarmantni arapski grad sa divnim plažama i plavim prozirnim morem i jedina morska luka Jordana. Poseban ekonomski status ovog grada omogućava posetiocima uživanje u šopingu i velikom izboru suvenira i tradicionalnih rukotvorina i odeće. Poznat je i po toplom moru i bogatom živom svetu u njemu, tako da pored plivanja i sunčanja na nekoj od plaža možete krstariti brodićem sa staklenim dnom i razgledati bogatstvo morske flore i faune ili se osmeliti na ronjenje sa profesionalcima i istraživati morske dubine. Preporučujem vam da posetite neki od ribljih restorana jer nude izvrstan izbor jela od ribe i morskih plodova pa nećete pogrešiti šta god da odaberete. Najviši jarbol za zastavu pronašao je svoj dom u ovom gradu i na njegovom vrhu se nalazi zastava arapske pobune dimenzija 30 sa 60 metara i može se videti i iz susednih zemalja. U blizini Akabe nalazi se prirodna pustinja poznata kao Vadi Rum (Wadi Ram) ili Dolina meseca. Pustinjski predeli sa lepezom uskih kanjona, prirodnih lukova, vrtoglavih litica, klizišta i pećina prekrasnih boja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Najviša tačka je vrh Um Dami, visok 1800 metara, a na ovom lokalitetu se nalaze i zaštićeni petroglifi, slike stvorene graviranjem, duborezom ili grebanjem po stenama da bi se dobila umetnička obrada kamenih formi. Postoji više od 25 000 petroglifa kao i 20 000 zapisa u stenama koje svedoče o razvoju ljudske misli zbog čega se i ovaj lokalitet našao na spisku UNESCO zaštićenih dobara. Boje koje dominiraju krajolikom se prelivaju od crvenih, žutih preko nijansi narandžaste. Ceo predeo je veoma neobičan i podseća na površinu planete Mars, zbog čega se često koristi kao lokacija za snimanje mnogih filmova. Najbolji način da se doživi Vadi Rum jeste da provedete neko vreme u lokalnim kampovima ili da se obilazak napravi kolima i napravi pauza za šetnju na svim mestima koja vam privuku pažnju. Nakon što vidite svoj prvi zlatno-crveni zalazak sunca poželećete da nikada ne odete.
Lutajući putevima Jordana, istražujući njegova poznata i sakrivena blaga, nižući utiske, uspomene i fotografije i upoznajući ljude i kulturu put me vratio u Aman, tačku iz koje sam pošla i kojoj se s radošću vraćam. Do narednih putešestvija!
Tekst i fotografije: Ivana Aćimić, ivanasworld.com
