Da vas je Španija osvajala, verovatno vas ne bi bilo, baš kao ni Dominikanaca. Da vas je Belgija osvajala, verovatno biste bili osakaćeni, baš kao Kongoanci, a da vas je Britanija osvajala, bili biste srećni i berićetni, baš kao Hongkonžani. Legendarni film Ip Man 2 svedoči o vremenima kada je Kinez u Hong Kongu polako započinjao stvaranje novog identiteta pod britanskom zastavom. Više od jednog veka kasnije, u 2018. izgovoriti „vi ste Kinezi“ skoro je uvredljivo. Oni su Hongkonžani (Hongkies). Čistija, vrednija i civilizovanija verzija sebe samih.
Melodi Hui
Nažalost, nismo se nikada upoznali. Za vreme našeg boravka Melodi je bila na studijama u Austriji, zemlji za koju većina Honkija kaže da je dosadna. U stvari, za njih je najveći deo Evrope nalik domu penzionera, i to sa posebnim akcentom na DAHL zemlje. Razumemo ih. Hong Kong stvarno nikada ne spava. Svi su na ulicama i sve je na dohvat ruke 24/7. Dosta je daleko doguralo to digitalno prijateljstvo. Da nema nje, mi sada ne bismo znali da korejska pop grupa Black Pink truje omladinu Hong Konga,a ona ne bi znala da Sergej Ćetković ima najveći nos na našoj estradi. Ovaj tekst je Melodiin Hong Kong. Grad iz ugla Kineskinje koja živi na relaciji Hong Kong – Beč. Iz ugla devojke koja nikada neće shvatiti zašto se u Evropi uz sandale nose čarape i devojke koja obožava da peva, pa makar to bilo u karaoke kiosku usred tržnog centra. Da, to je IN u ovom delu sveta. Da sedneš u kutiju i pevaš.
Mong Kok kvart
Hong Kong je progutao prostor u svim pravcima, a već decenijama unazad ćapa nove teritorije od Južnog kineskog mora. Ovde dominira lingnanska kultura koja je tipična za jugoistok Kine. To je kultura ispijanja čaja, dim sama, budista i taoista kojima je bliska ne jedna, već šest vrsta kung fua. To je stil života koji su oblikovali britanski kolonijalisti. Stil koji se često opisuje kao najbolja kombinacija istoka i zapada. Kako bismo ovaj svet upoznali iz pravog ugla smestili smo se kod Melodi, u kvart Mong Kok, najnaseljeniji deo ovog grada-države. Kažu da se još samo Daka u Bangladešu može porediti sa ovom gustinom naseljenosti. To ne znamo, al’ znamo da čoveka već u jutarnjim časovima polako hvata panika od gužve i skučenosti. Ovde je sve na sprat ili više spratova. Dabldeker koji nas vozi ka centru, putevi kojima idemo, metro, stambene zgradetine koje pucaju ka nebu. Pitaš se u sebi, ko normalan živi na 51. spratu, pogotovo u civilizaciji koja ceni Feng šui. Odgovor je dosta jednostavan – pola Hong Konga. Mong Kok je mesto duge istorije, prepoznatljivih višenamenskih Tong lau stambenih zgrada koje su danas zaštitni znak ovog grada i uličnih marketa za koje već svi znate kako izgledaju – apsolutno su isti kao Enjub 70 na Novom Beogradu. Tu negde, među prodavnicama, gde su polepljeni posteri, gde sa plafona direktno u glavu duvaju ventilatori i gde su keramičke pločice glavna dekoracija, nalazio se naš stan. Put do njega je brzinski crash-course tipičnog životnog stila Hong Konga. Barem u jednom ćošku dočekaće vas Maneki-Neko, skulptura mačke koja vas pozdravlja neprestanim mahanjem leve šape. Honkiji žive skučeno, deleći stanove, ulaze i prolaze. Mirisi su svuda, što se i da očekivati od Kine.
„Na putu kroz haustore nagledaćete se čaršava i gaća za ceo život, jer jedno je sigurno kada je ovaj grad u pitanju – ako ste ostavili nešto mokro u kući, ubuđaće se.“
Taj teško shvatljiv pristup stanovanju, gde je sve u jednoj sobi i gde komšija može da vas posmatra bez dvogleda, najbolje je doživeti u Chungking zgradama. Ovaj kompleks od 5 blokova i 17 spratova prima preko 4.000 ljudi. Nema tu mnogo šta da se vidi. Limeni kreveti, pločice do plafona i dovoljno prostora da se okrenete dok spavate. Chungking je najjeftiniji, najmanji i najautentičniji smeštaj u celom Hong Kongu.
Marketi, buvljaci i život na ulici
Ovde se živi na ulicama jer skučeni ćumezi od stanova izgledaju više kao spavaonice. Pogotovo ako ste lišeni prozora. Pet minuta na WC šolji dok vam po glavi kaplje tuš sasvim je dovoljno da prihvatite markete i buvljake kao mesta gde ćete provoditi najviše vremena. Nije to siromaštvo, to je tipičan Hong Kong! Mong Kok kvart je idealan za uličarenje. Ovde bez mnogo truda možete da uplivate u čudne običaje lokalaca. Honkiji vole mange, anime, da skupljaju igračke i sličice. Vole stripove, super junake i naravno Ip Mana i Brus Lija. Sve to možete naći u In’s Point marketu, koji je stvorio bajku od više desetina hiljada igračaka. Osim Ladies marketa, u kome se prodaje bukvalno sve, po Mong Koku dominiraju specijalizovani kvartovi. Tako se u Fa Yuen ulici prodaju samo patike, u Yuen Po ptice, cveće samo u Flower market ulici, a stare ploče u Sino centru. Šta god da vas zanima, verujte da sigurno postoji u Mong Koku. Po Melodiinim rečima ovaj kvart ima smisla posetiti i zbog jedne pošasti koja je preplavila grad. U pitanju je korejska pop kultura i svuda prisutne Korean beauty prodavnice. Što je američka kultura za zapad, to je korejska za istok.
Ulični kuvari i klopa s nogu
„Kada sam u Evropi najviše mi nedostaje kineska hrana. Ono što se po svetu jede nema veze sa onim što je dim sam ili što je kineska klopa u Hong Kongu. Poput, recimo, nudli ili knedli.“
Klasičan prizor Hong Konga podrazumeva plastične stolice na kojima ljudi jedu neke od uličnih specijaliteta dok se u kadicama sa strane batrgaju rakovi, jastozi i krabe. Sve to je, naravno, smešteno po ćoškovima uličnih marketa. Najbrža hrana, ona s nogu, uglavnom se nudi na štapiću ili u fišeku.
„Honkiji vole da jedu riblje kugle sa karijem, pržene pipke hobotnice ili vafl od jaja.“
Imamo mi nešto zajedničko kada je hrana u pitanju, i jedni i drugi na ulici volimo da jedemo prženo kestenje. Mnogo je duži spisak jela koja mi baš i ne volimo, a oni obožavaju. Neka od njih su ražnjići od svinjskih iznutrica, smrdljivi tofu ili fišek svinjskih i kravljih crevaca.
„Ako izuzmemo neprikosnoveni dim sam, gde su barene pileće noge obavezan deo jela, Hong Kongom ipak dominiraju japanski restorani.“
Pileće noge probali nismo, a nismo ni pokušavali da opovrgnemo Melodiin stav kako je to nešto najslađe i najhrskavije što postoji. Iza ulične ishrane Honkija stoji činjenica da ljudi ovde imaju robovlasničko radno vreme. Niko ne stiže da kuva jer radi do kasno u noć. No, i ta muka se lako rešava. Sredite kancelariju po Feng šuiu, naterate zaposlene da upražnjavaju Tai či i svima je navodno dobro!
„Harmonija“ života uz Feng šui, Tai či i sujeverje
Studije arhitekture na svim univerzitetima uključuju i Feng šui. U istočnjačkoj kulturi harmonija i ravnoteža čoveka sa ličnim okruženjem smatra se naukom. Doslovno! Zato ćete na istoku naići na nebodere koji imaju čudne oblike, i to isključivo jer Feng šui tako zapoveda. Naići ćete i na zlatne ribice kao obavezan deo enterijera, jer su klasičan simbol Feng šui sklada. Šta više, cela jedna ulica u Mong Koku pripada upravo ovoj životinji. Više hiljada zlatnih ribica svakog jutra čeka svoje nove vlasnike na Goldfish marketu.
Feng šui ima smisla u gradu u kome ljudi najveći deo života provode u prostoru koji liči na špajz. Treba ubediti masu da je sklad stvarno moguć, bez obzira na to što nemate prozor i što je buđ od vlage k’o dobar dan. Pitanje je gde prestaje nauka, a počinje sujeverje. Posebno u Hong Kongu gde se veruje da brojevi 8 i 28 imaju supermoći. Za njih se ljudi već decenijama nadmeću, bilo da je u pitanju tablica automobila ili broj stana. Sujeverje je velika stvar u ovom delu Azije. To neoborivo dokazuje tzv. Da Siu Yan koji je danas retka pojava, ali ipak i dalje prisutna.
„Mnogim turistima je zabavno da im vračara tera zle duhove paljenjem svinjskog mesa natopljenog krvlju i motanjem istog oko glave. Ima tu svega i svačega. Ja se svakako ne bih zajebavala s tim.“
S druge strane, Tai či je nekako prevaziđen.
„Niko se više ne bavi time osim penzionera. Mada opet, mislim da se gotovo svi penzioneri bave Tai čijem. Ovde su jako velike brzine interneta. Svi su na uređajima. Stalno se negde leti. Niko nema vremena da se bavi umetnošću koja umanjuje stres.“
Naravno da se jutarnje ekipe mogu sresti u parkovima kao što su Kow Loon, Victoria ili Hong Kong, ali su to sve stariji sugrađani. Definitivno je padu interesovanja doprinelo i to što su se nekada besplatne sesije danas počele naplaćivati. Uglavnom zbog turista koji izjutra preplavljuju ova mesta.
„Mladi koji ne dižu pogled sa igrica u metrou, koji su okrenuti tekvondou i ostalim borilačkim veštinama nemaju živaca za ovakve stvari. Kažu da Tai či ide sa strpljenjem, a strpljenje dolazi sa godinama.“
Obratite pažnju na ova ostvarenja hongkonžanske kinematografije: Simple life (2011), Chungking express (1994), Project A (1983), Infernal affairs (2002), Dumplings (2004), In mood for love (2000).
Postoji još par stvari oko kojih Honkiji nemaju nimalo strpljenja. Prva su definitivno redovi koji u ovom gradu postoje bukvalno za sve. Druga stvar su sami Kinezi, što je mnogo ozbiljniji problem. Ljudi Hong Konga
„Ko su ovi ljudi Melodi. Ko ste vi?“
To uopšte nije bilo lako pitanje za nju. Melodi dolazi iz Kine. Ponosno kaže da je Kineskinja. Dugo je u Hong Kongu, ali ne može i ne želi sebe da naziva Honkijem.
„To je izmišljeni pojam. Proizvod jednog veka političkih odluka koje su naterale braću i sestre da se ne prepoznaju. Čak i da se ne vole. Lično mi teško pada kada vidim da postoji mržnja, jer Kineze koji dolaze u Hong Kong gledaju kao prljave i nedolične. Tačno je, higijenske navike su u Kini na mnogo nižem nivou, ali nisu svi imali istu priliku i šansu za život. Šansu da se emancipuju i obrazuju.“
Zbog sloboda i životnog standarda koji se u Kini može samo sanjati, Hong Kong se grčevito bori da zadrži autonomiju koju je imao pre ’97. kada je u skladu sa dogovorom, nakon 99 godina, Komonvelt započeo vraćanje teritorije Kini. Na papiru je
to prosto, Hong Kong jeste Kina. U realnosti je mnogo komplikovanije, jer mnogi ne pamte vremena kada nisu smeli da kažu šta misle. Sloboda je jako zajebana stvar! Kada je ljudi osete, oni se toga više ne odriču.
Mi smo Dragana, Bagira i Igor, a TBP (Trip Blog Post) naša autoterapija. Putujemo jer moramo, a pišemo jer želimo da podstaknemo druge da učine isto.
