„Da li vi ZAISTA idete u TE zemlje? Pa šta tamo ima da se vidi? Što ne idete negde na more?“, pitanja su koja su Milošu i meni postavljali ljudi u okolini saznavši da ćemo odmor provesti obilazeći Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Nikome nije bilo jasno zašto smo odabrali baš taj region. Da budem iskrena, nije ni postojao određeni razlog. Više avanturistički duh i želja za nečim novim, potpuno nepoznatim. A ima i more.
Prvi na listi bio je Talin. Došli smo po ne baš sjajnom vremenu, ali naša domaćica, Eret, učinila je da se odmah osećamo kao kod kuće. Couchsurf-ovali smo u sve tri zemlje i tako se zaista upoznali sa pravom svakodnevicom i načinom života lokalaca. Na mene lično, Talin je ostavio najjači utisak. Dosta mali, prepun zelenila i na obali Baltičkog mora. Da se ne lažemo, voda u moru je siva i nije preporučljiva za kupanje, ali možete videti ogromne tankere i kruzere kako pristaju u luku glavnog grada Estonije.
Trajektom se brzo stiže i do Helsinkija, ali to smo ostavili za neku drugu turu. Obišli smo dosta veliki deo grada za tri i po dana koliko smo proveli u Talinu. Mnogo parkova i jezeraca nalazi se po čitavom gradu. Talin je te, 2011. godine, bio evropska prestonica kulture pa je sve po gradu zaista bilo na „visokoj nozi“.
Trip tip: ako se ikada zadesite u nekoj od ovih zemalja, OBAVEZNO probajte njihove „sajdere“! Kod nas su sada popularni Somersby i slični, ali na Baltiku postoji pregršt pivskih „sajdera“ (Somersby je vinski) svih mogućih ukusa i jako prijaju kao letnje osveženje. To je kod njih bilo popularno i tada, 2011. godine, kada kod nas ničeg sličnog nije bilo na tržištu.
Par zanimljivih činjenica o Estoniji: Estonci su izmislili Skype, a Talin je grad koji je ceo pokriven besplatnim Wi- Fi-jem! Eret nam je jednog dana spremila tradicionalni estonski doručak: crni hleb sa blagim sirnim namazom, preko toga marinirana polu-sirova riba i kuvano jaje. Takođe smo probali „maku“ – napitak poput gustog šejka, napravljen od posebne vrste žitarica i jogurta. Za dezert smo imali sir umočen u crnu čokoladu i/ili karamelu.
Sledeća destinacija bio nam je Viljnus. U kući naše domaćice, Violete, bilo je jako interesantno. Zajedno sa nama bio je i njen kućni ljubimac, domaći pacov po imenu Krišna. U isto vreme kada i mi, kod Violete je bio i njen dečko, Španac po imenu Gabriel. On nam je spremao palačinke za doručak koje smo tu i tamo zalivali po kojim viskijem.
Viljnus me je atmosferom u samom gradu dosta podsetio na Novi Sad. Sve je dosta opušteno, mirno, uređeno. Obišli smo najatraktivnija mesta u gradu: glavni Trg sa crkvom i muzejom, stari deo grada i jedan deo tvrđave. Pošto smo dosta istraživali o mestima koja posećujemo pre samog puta, Miloš je primetio da se u Viljnusu nalazi jedno jako specifično i dosta staro groblje. Nadam se da vam ovo neće zvučati čudno, ali poželeli smo da ga posetimo. Zaista je posebno mesto, svi spomenici su umetnička dela, neka čak i sa početka 19. veka.
Prilikom jedne šetnje sa Violetom i Gabrielom, probali smo autentično litvansko jelo „podmornicu“. Podmornica je kuvani krompir punjen mlevenim mesom i sa prelivom od pavlake, limuna i raznoraznih začina. Dosta jako, takoreći zimsko jelo. Uživali smo svakako. Bilo je tu i litvanskog belog piva (koje nije uopšte prošlo proces fermentacije) i raznoraznih drugih lokalnih specijaliteta i zadovoljstava. U svim ovim zemljama vidi se veliki uticaj Rusije, ali svaka od njih ima i svoja autentična obeležja.
Poslednja destinacija na našem putešestviju bila je Riga. Stan našeg domaćina, Janisa, bio je u samom centru grada tako da nam je sve bilo na dohvat ruke. Sve institucije po gradu su smeštene u starim, uređenim zgradama i više liče na spomenike nego na „ozbiljna mesta“. Pregršt mostova preko Daugave čine da grad zaista izgleda „živo“.
Zanimljiva činjenicao Letoniji: Letonci tvrde da običaj kićenja novogodišnje jelke potiče baš iz njihove zemlje!
Ono što je bilo zajedničko svim gradovima koje smo obišli jeste moda. Kao što sam već napomenula, uticaj Rusije je sveprisutan. Dakle, svuda možete videti gospođe i gospođice kako šetaju u japankama/sandalama i najlon čarapama. Vrlo simpatično i, mora se priznati, neobično. Što se tiče gastronomskog aspekta Letonije, ne razlikuje se mnogo od Litvanije i Estonije – malo „jača“ hrana, dezerti sa sirom i naravno „sajderi“.
Probali smo i jedno od tradicionalnih pića (ne sećam se tačnog naziva), podseća na naš Pelinkovac ili Jägermeister. Za svakoga po nešto. Baltik, kao i svaki drugi region, ima mnogo svojih posebnosti. Jednostavan život, prisutna zaostavština SSSR-a u svakom aspektu života, ali i vidljiv početak uticaja Zapada. Svako pitanje „Šta ćete tamo?” zaslužuje odgovor „Da upoznajemo svet.“
putopis i fotografije: Ana Marija Branković
