Dugo već pišemo, čitamo, edukujemo se i radimo na sebi. Fizički se aktiviramo, mentalno i duhovno transformišemo, sve u želji da dostignemo svoj maksimum. Da ispoljimo, istaknemo, iskoristimo kapacitete koje posedujemo. I u svim našim kretanjima, težnjama i transformacijama, mi smo uvek i neodvojivo jedna celina ali istovremeno deo neke druge celine, delić u velikom svetu koji nas okružuje. U savršenstvu (ili savršenom nesavršenstvu, po sopstvenom izboru, kako želite) mi smo samo komadić velikog prirodnog sistema.
Danas, u mesecu prirodnog izobilja, kada se osvrnemo oko sebe u tom jedinstvenom sistemu prirode, možemo primetiti bujanje, raskošnost, pomalo i bahatost prirode. Priroda je ispunila ono što je gradila oko sebe, ulagala u sebe, odolevši različitim neprilikama. Priroda nam na jesen pokazuje da je sve moguće, ako samo odlučiš da ideš do cilja. Jesen je zaista posebna, taj trenutak u kome je sve u svojoj potpunoj zrelosti pa se i u čoveku probude emocije, misli, neki nemirni duh. Svi bismo nešto želeli, nekuda se kretali. U vatrometu boja, raskoši mirisa, intenzivnih ukusa, sočnosti pogleda, izazovu zvukova i ja poželim da odem u šumu. Da osetim vetar, da se stresem na trenutak, udahnem koliko god mogu i uživam u svežini drveća, žbunja, trave, cvetova, plodova. U ovom trenutku pružam ti ruku i pozivam te da uradiš nešto za sebe. Ovog puta ne pričamo o emocijama, pričamo o ukusima koji bude emocije. Odaberi destinaciju: planina, brdašce, proplanak, šuma, livada, a može i pijaca.
Samoniklo bilje je oduvek imalo posebno mesto u ishrani ljudske vrste. Ako ste se nekada pitali zašto je slađe, nutritivno bogatije ali sitnije i manje vizuelno privlačno, postoji kratak odgovor: svaka biljka se bori za sebe, da raste, razvija se i opstane. U tom svom prirodnom ciklusu rasta i dozrevanja plodova, biljka sintetiše sekundarne metabolite (čitaj biološki i farmakološki aktivna jedinjenja) kako bi sve to ostvarila. U tim surovim uslovima biljka sebe štiti, hrani i brani, traži ravnotežu u ciklusu rasta i zrenja. I upravo sva ta jedinjenja koja su biljkama neophodna, ona su i nama, Homo sapiensima, bitna za očuvanje zdravlja i ishranu. Otuda su jesenje trpeze koje su obogaćene plodovima samoniklog bilja posebne i značajne. Danas, sutra, ovih dana usredsredite se na bogatstvo jesenjih plodova koji su svuda oko nas: trnjina, drenjina, gloginja, šipuraka, kestenova, lešnika, divljih jabuka, divljih krušaka, mušmula, dunja, oraha i morača.
Za našu sažetu listu i kratko putovanje biramo:
DREN, biljka dugovečnosti, zdravlja i čvrstine. Drenjine sadrže velike količine pektina i oporih materija koje prijaju sluzokoži creva, zbog čega se prerađevine od drena koriste kao omiljeni lek protiv raznih crevnih oboljenja. Najlakše je pripremiti pekmez ili kompot po starim narodno poznatim receptima. A nešto posebno može biti sok: 5kg zrelih plodova drenjina preliti vodom, polako zagrejati, kada proključa ostaviti 5 minuta, propasirati i dodati med po želji. Nakon dodatka zaslađivača vratiti na temperaturu od 75 stepeni i vruć sok sipati u vrele staklene boce i zatvoriti.
TRNJINA, čuvar novog proleća. Posle šljive, trnjina je najprisutnija samonikla voćka srpskih krajeva. Trnjina je biljka sa blagotvornim dejstvom na digestivni trakt: smiruje stomačne grčeve, rastvara sluz, deluje diuretično i uređuje pražnjenje creva. Čaj od korena se uzima protiv groznice, od listova se priprema čajni napitak bogat vitaminima, a od osušenih plodova je najlepše pripremiti kompot. Tokom septembra ubrati trnjinu i u hladu na promajnom mestu osušiti, a tokom godine pripremti čaj od šake suvih trnjina. Skuvati trnjine u jednoj litri vode, zagrejati do ključanja, poklopljeno kuvati oko pola sata na niskoj temperaturi (tihoj vatri), nakon toga dodati prstohvat cvetova lipe i zasladiti po ukusu. Ovakav napitak
zagreva i podstiče rad creva.
DIVLJA JABUKA i DIVLJA KRUŠKA, opora energija zlatne jeseni. Divlja jabuka i kruška su oporog i može se reći, manje prijatnog ukusa od plantažno gajenih biljaka. Razlog tome je smanjen sadržaj šećera i manja sočnost plodova. Međutim, zbog visokog sadržaja joda (prvenstveno kruške) i drugih mineralnih materija značajne su u ishrani. Utiču na rad organa za varenje, srca, bubrega i preporučuju se za konzumaciju u vidu osvežavajućih napitaka, sokova, kompota, marmelada, rakija i vina. Mogu se iseckati na komadiće, osušiti i koristiti u pripremi čajeva i kompota tokom zime. Divlja kruška sa komadićima divlje jabuke, prstohvat kamilice, lipe i matičnjaka, pa sve to preliti ključalom vodom. Kada se prohladi, procediti i dodati malo cimeta i kašičicu džema od šljiva. Ovakvom i sličnom kombinacijom tokom zimskih meseci zahvalićete sebi što ste danas išli u sakupljanje/kupovinu ovih divljih plodova.
LEŠNIK, dobro drvo znanja. Plodovi, lešnici su zdrava i visokokalorična namirnica koja utiče na povišenje krvnog pritiska ali i ublažavanje želudačne kiseline. List i kora i mogu da se koriste u lečenju upala vena i hemoroida, protiv dijareje i krvarenja. Plodovi, lešnici su našli široku primenu u ishrani, kao koštunjavo voće i nutritivno vredna namirnica. Pored dostupnih slatkih namaza i konditorskih proizvoda mogu biti namirnica izbora i u kombinaciji sa sirom: 100g lešnika i 50g oraha samleti, dodati pola kašičice mlevenog semena morača, 2 kašike meda i 100g integralnog brašna. Smesu izmešati i oblikovati u kuglice koje se savršeno slažu uz štapiće šargarepe ili same ukoliko kuglice uvaljate u crni susam.
ŠIPURAK, divlja ruža i trn ljubavi. Šipurak je najviše cenjena i korišćena biljka zbog visokog sadržaja vitamina C i vanilina, od koga potiče njen prijatan miris. Opšte je poznata priprema pekmeza, marmelada, sirupa, sokova i čajeva od ove biljke. Ono što treba znati je da ukoliko sami berete plod divlje ruže i želite da sačuvate plodove za pripremu čajnih napitaka, plod osušite u celosti. Ukoliko sečete i mehanički sitnite plod, većina biološki aktivnih jedinjenja će se izgubiti procesom sušenja. Čaj možete pripremati u kombinaciji sa lipom (za jačanje organizma) ili listovima nane (za miran san). Kašičica meda u čajni napitak i komadić limuna doprinose potpunom užitku.
Za sumiranje naše liste navodimo VODNJIKU, koja je tradicionalni, u narodu poznat napitak koji se priprema u jesen: u bure ili veću teglu staviti izmešano divlje voće, izrezane divlje jabuke i kruške, šipurak, drenjine, trnjine, gloginje, po želji i plodove kleke, preliti vodom, najbolje izvorskom, toliko da prekrije voće. Ostaviti oko mesec dana da se voće prirodno ukiseli, fermentiše. Napitak koji se dobija otakanjem je dragocen vitaminski fitopreparat i utiče blagotvorno na organe za varenje. Kada se ocedi, voće se može još jednom preliti i ostaviti da se fermentiše.
Hvala vam na poverenju za ovo putovanje. Sledeći put obećavamo novu avanturu u carstvo nepresušnih izvora saznanja i ukusa.
