Džon Kenedi je svojim građanima poručio da se ne pitaju šta je to što država može da učini za njih, već šta to oni mogu da učine za državu. Parafrazirajući ovu čuvenu rečenicu mogli biste staviti prst na čelo i razmisliti o sledećem: ne pitajmo se šta priroda može da učini za nas već šta je to što mi možemo da učinimo za prirodu?

Navikli smo se da je priroda u službi čoveka. Navikli smo se da od nje uzimamo sve što nam u trenutku padne na pamet. Navikli smo da priroda postoji i da nam daje, bezuslovno, uvek i bezgranično. Dok nam nešto treba mi reagujemo i uzimamo, ne pitamo već nekada i otimamo. Priroda se ne krije iza dobro zatvorenih prozora. Ona je deo nas, kao što smo i mi njen sastavni deo. Zemlja, voda, vazduh i ceo taj sistem duboko su povezani. Biljke, životinje i ljudi neodvojivi su jedni od drugih. I svi mi živimo u istom domu koji se zove priroda. Biljke i životinje su i dalje u saglasju sa majkom zemljom, ali čovek se u jednom trenutku odmetnuo, smatrajući da je jači, moćniji i najvažniji deo tog sistema. Počeo je da ukroćuje prirodu oko sebe. U početku je to radio samo u meri u kojoj je stvarao osnovne uslove za život. Koristio je materijale iz okruženja da napravi kuću. Koristio je biljke i životinje za ishranu, odevanje, održavanje zdravlja i higijene. No, u jednom trenutku je zaboravio da poštuje osnovni zakon – da koliko uzmeš toliko treba i da vratiš, i nastavio je sa otimanjem, uništavanjem, pokoravanjem. Nije više lovio samo hrane radi, već i radi zabave svoje. Nije brao bilje samo za hranu i lek već je počeo od toga da pravi posao. Krčio je šume zarad zarade. Uništavajući velike površine pod drvećem, uništavao je i biljke i životinje koje su sa šumama u harmoniji živele. Počeo je da menja klimu. A sve samo zarad ličnog zadovoljstva i zarade, sve vreme se ponašajući u skladu sa prvim delom parafrazirane misli – šta to priroda može da učini za nas. No, nije čuo odgovor: ona za nas čini sve. Ona je naš početak ali i kraj. Dve godine smo nas dve u misiji da vam svakog meseca pokažemo kako to priroda radi u našu korist i kako za svaki naš fizički i emocionalni problem postoji rešenje tu, oko nas. Jedna od stvari koja je i nas dve povezala jeste ljubav prema okruženju i duboko poštovanje prema prirodi. Već smo pisale da su biljke postojale mnogo pre nego mi. I životinje su se pojavile mnogo pre nas. Mi smo poslednji u tom lancu došli na ovaj svet i ttrebalo bi da budemo zahvalni što nam je data prilika da živimo u saglasju sa svima koji žive na Zemlji. Zapitamo li se ponekad kako su oni toliko dugo opstali i preživeli mnoge promene koje su Zemlju pogodile? Odgovor je jednostavan – živeli su u skladu i poštovali zakone prirode.

Život je u suštini prilično jednostavna stvar – sve što nam je potrebno imamo oko sebe i samo treba da uzmemo koliko nam treba i da isto toliko vratimo. Da zasadimo drvo, da očistimo vodu, da recikliramo smeće, da ne lovimo zabave radi, da ne stvaramo efekat staklene bašte, da poštujemo i volimo sebe i sve ono što nas okružuje. Odgovor nalazimo i kad se usaglasimo sa prirodom. Problemi i bolesti nisu samo ljudska tekovina – postojali su mnogo pre našeg pojavljivanja. I, kako su biljke i životinje rešavale svoje tegobe? Jednostavno – tražile su lek u svom okruženju. Biljke uvek rastu na mestu koje im najviše odgovara. Nekima treba mnogo vode, neke opet izrastu iz pustinjskog peska. Nekima treba najfinija zemlja, dok druge svoju snagu pokazuju time što izniknu na steni. Pojedine biljke mogu opstati samo ako im je koren duboko u zemlji, a neke opet traže da se koren raširi po tlu. Neke traže samo mali dodir sa tlom.

Kako biljke rešavaju na svoj način problem sa štetočinama? Svaka od njih ima svoju ulogu – i tako se i grupišu. Jedne su tu da nahrane – a druge da svojim mirisom ili otrovom oteraju štetočine. Neke se štite bodljama, druge sakrivaju cvet, treće su smrdljive ili lepljive. Ako posmatramo kako se koja biljka ponaša u prirodi, kako se štiti ili bori i kako preživljava možemo i sebi naći leka. Nismo ni mi ljudi mnogo drugačiji od bilja. I mi se razlikujemo po tome što neki vole društvo, a neki su opet predodređeni za samoću. Neki od nas vole da putuju po svetu i nigde „ne puštaju“ koren preduboko, dok drugi opet samo dobro uzemljeni mogu da žive srećno i skladno. Neki ljudi su otvoreni prema svemu što ih okružuje, dok se drugi duboko povlače u sebe čekajući da nepovoljne okolnosti prođu. Ima fleksibilnih ljudi koji se lako prilagođavaju novim okolnostima, a drugi opet kruto i nepopustljivo guraju dok ih neka jaka nevolja ili bol, poput jakog vetra ne slome. Po principu – slično se sličnom raduje – i floriterapija deluje na čoveka tražeći lek u biljci koja se ponaša slično problemu koji želimo da tretiramo. Kao ilustraciju navešćemo vam primer dva cveta. Upravo esencije napravljene od njih koristimo u situacijama kada nam je potrebna čvrstina, snaga i energija da istrajemo do kraja.

Mountain pride jedna od cvetnih esencija čiji naziv i mesto na kome raste (stanište) govore o njenom dejstvu. Mountain pride cvet raste u surovim uslovima, na oštrim planinskim grebenima. Cvet koji opstane u takvim uslovima svedoči o hrabrosti i energiji “ratnika”. Energiji koja nam je često potrebna da istrajemo i izdržimo “do kraja” u započetim poslovima, namerama ili svakodnevnim obavezama koje nas pritiskaju. Esencija Mountain pride je esencija koja podstiče hrabrost, koja budi ratnika u svakoj osobi, priprema osobu za nadolazeće prepreke ili neprijatne situacije. Esencija budi u osobi pokretačku energiju koja je usmerena na liderstvo, zauzimanje jasnog stava i borbu za sopstvene ciljeve i ideale. Samopouzdanje koje se obnavlja u osobi sprečava je da se povuče, odustane, neutrališući sumnju u sopstvene kvalitete i mogućnosti. Penstemon ćemo naći u oštrim oblastima Alpskih planina i to iznad visine na kojoj raste drveće. Penstemon cvetnu esenciju vezujemo za situacije kada nam je dominantno potrebna upornost, čvrstina da se istraje, da se izdrže sve poteškoće. Koristimo je kada toliko sumnjamo u sopstvene potencijale, mogućnosti i kvalitete da pri prvoj prepreci odustajemo. Ova cvetna esencija razvija uspavani takmičarski duh. Takođe, Penstemon može biti odlična esencija izbora kod osoba sa nekim fizičkim hendikepom ili podrška u postoperativnom periodu. Penstemon vraća snagu i sigurnost i u situacijama teške trudnoće i uopšteno periodima kada se suočavamo sa situacijama u kojima je potrebno sakupiti svu unutrašnju snagu i istrajati do kraja. Ova cvetna esencija uklanja osećaj samosažaljenja i osećaja manje vrednosti usled nekog fizičkog deformiteta koji nas nagoni da lako odustanemo i povučemo se iz situacije u kojoj se nalazimo.

I da vas još malo “zagolicamo” zamislite sa kojim cvetom biste sada sebe poistovetili? U kakvom stanju se nalaze vaše telo i um? Šta je ono što vas privlači kod cvetova koji vam se dopadaju? Voleli bismo kada biste nam napisali koji ste vi cvet! Dva najkreativnija odgovora, po izboru redakcije, biće nagrađena cvetnom kombinacijom po izboru!