Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka nam u goste dolazi Jelena Božić, permakulturna dizajnerka koja kroz etički marketing i copywritting gradi projekat Mamin Gaj. Za #mojeekonavike razgovarale smo o organskom uzgoju, proizvodnji hrane i pripremi zimnice u cilju smanjenja otpada, poštovanju prema Zemlji i promociji permakulture u lokalnoj zajednici kroz dalji rad na projektu Mamin Gaj.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Permakultura. Ona zaista spaja sve ove oblasti i uči nas o skladu sa prirodom. Kako da živimo u harmoniji sa životnom sredinom, da vodimo računa o svom mikro i makro uticaju na planetu i da preduzimamo proaktivne korake za očuvanje i zaštitu prirodnih resursa za buduće generacije. Negovanje dubokog poštovanja prema Zemlji i donošenju svesnih izbora koji daju prioritet njenom blagostanju. Ponavljamo dok nam ne uđe duboko u psihu da reciklaža, smanjenje otpada, korišćenje obnovljivih izvora energije i podrška ekološkim inicijativama odista čuvaju naš dom.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Potpuno se slažem, jer se male i spore promene mogu lakše razumeti i pratiti. Ovaj koncept se povezuje sa jednim od „zlatnih pravila“ iz Priručnika za dizajnere Bila Molisona koji možemo primeniti svuda u životu, posebno kod izmena ili izgradnje eko navika – počnite od malog, držite ga pod kontrolom, a zatim polako proširite opseg – ili drugačije rečeno, ne menjajte stvari prebrzo, jer će vas verovatno preplaviti. To je kao kad hoćemo da promenimo način ishrane, neće delovati kad na brzinu prekinemo nešto da jedemo, već nas uvodno i postepeno izbacivanje namirnica vodi do dubinske izmene navika. Počnemo od najlakših i težimo ka najtežoj. Meni je najlakši bio prestanak kupovine brze mode jer sam radila za tu industriju i videla njene boje iznutra. Najteže mi je potpuno izbaciti kupovinu upakovane hrane, te je koristim baš kad moram. Svakodnevnica mi je odvajanje organskog otpada za kompost, izbegavanje jednokratne plastike, kupovina lokalnih namirnica, pravljenje zimnice, štednja energije… Navike su evoluirale do te mere da sam se preselila iz užurbanog gradskog života u inostranstvu nazad u Srbiju da bih gajila svoju hranu, između ostalog. Ova tranzicija nije samo preoblikovala moje eko navike, već je produbila i moju vezu sa zemljom i povećala moju svest o pitanjima životne sredine. Za nas je ključno da ostanemo otvoreni i prijemčivi za znakove koji signaliziraju potrebu za hitnom transformacijom unutar našeg kolektivnog društva.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Čini mi se da je najveći trik u prihvatanju svesne potrošnje, a ova sintagma je tako opširna da može značiti svesna potrošnja naše lične energije do stvarne fizičke potrošnje, sijalice na primer. Kad sam živela u velikom gradu, otpad koji proizvedem svakodnevno kroz spremanje hrane mi je bio veliki rebus: dok popišeš sve namirnice pa odeš u tri različita supermarketa i pijace, a ako ne stigneš ni do prodavnice da odeš pa poručiš hranu, ona stigne upakovana u šesnaest plastičnih posuda i još bude dostavljena uz korišćenje prevoznog sredstva…Uh…Sada sam otišla do te mere da sama pravim svoju zimnicu, od džema do ajvara. Pažljivo donosite odluke o kupovini tako što ćete se odlučiti za proizvode napravljene od održivih materijala, podržavajući lokalne proizvođače i birajući one sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. To je moja formula za zeleni život zapravo.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Samo sprovođenje održivog načina života je srž filozofije permakulture i zaista duboka tema. Da pođemo od toga da je značenje reči održivost (sustainable) iskrivljena: da bi se neki sistem zvao održivim, po permakulturi on mora da stvara dodatnu energiju iznad onoga što mu je potrebno za rad, onda tu dodatnu energiju može da iskoristi da bi se održao i zamenio sve delove koji se istroše tokom vremena. U suštini, praktikovanje “održivijeg” načina života nije samo ekološki dizajn ili tehnike baštovanstva; to je duboko filozofsko pitanje koje poziva pojedince da preispitaju svoj odnos prema Zemlji i jedni prema drugima. Jedan od najvećih izazova vidim u kolektivnom prevazilaženju ukorenjenih navika i društvenih normi koje daju prednost potrošnji u odnosu na održivost. Potrebna je promena u načinu razmišljanja i ponašanja da bi se usvojile nove navike i prihvatile održive prakse, a mi ljudi imamo tendenciju da budemo lenji.
Društveni pritisci i iskrivljene norme takođe predstavljaju izazove jer se pojedinci mogu suočiti sa kritikom ili ismevanjem okruženja kada pokušaju da žive održivije. Odvajanje od društvenih očekivanja i stvaranje puta ka održivosti zahteva hrabrost i odlučnost. U Srbiji je nedostatak infrastrukture jako veliki izazov, jer nemamo dovoljno postrojenja za reciklažu ili opcija javnog prevoza, ovo sve ometa napore da živimo održivo. A za kraj da ne zaboravim neadekvatne vladine politike i izrabljivanje zemlje do bola, kao trenutnu najveću noćnu moru.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Već sam usvojila različite zelene prakse u svoj životni stil, od smanjenja plastike za jednokratnu upotrebu jer imam svoju baštu i zimnicu, do pretežno veganske ishrane koju je lako održati u Srbiji zbog čestih perioda posta. Planiram i da krenem sa akcijama sadnje drveća, što kod mene na imanju, što kroz zajedničke radne akcije tokom godine. Sada fokus prebacujem na promovisanje permakulture u lokalnoj zajednici kroz dalji rad na projektu Mamin Gaj. Ove godine pokušavam da se postavim kao preduzetnica, pratite moj rad, podržavajte i držite fige za ostvarenje budućih planova.
