Da li ste čuli za termine kao što su lančani bod, palestrina, parmski bod, prepletenac, punjeni i pljosnati bod, slikanje iglom ili rišelje? Znate li šta su okrugli i četvrtasti đerđef i čemu služe?
Iako možda niste znali za „stručne“ nazive, sigurno ste se sa rezultatom ovakvog rada susreli tokom odrastanja. Svako domaćinstvo gotovo sigurno ima stolnjake, jastučnice, marame, posteljinu i druge detalje za dom ukrašene nekim od ovih tehnika ručnog rada. Naše bake i prabake su u svojim škrinjama čuvale predmete koji su nastavili da se kao deo porodične tradicije poklanjaju mlađim generacijama, ako ne i upotrebljavaju svakodnevno u domaćinstvima. Sada vam je možda već jasnije o čemu govorim. Ovog puta sam istraživala jednu tradicionalnu veštinu koja je u poslednje vreme u centru pažnje zaljubljenika u modu. Reč je o starom zanatu koji je uspelo da svoj put nađe do modne industrije i izdrži zub vremena. Pogodili ste, govorim o vezu! Sasvim slučajno sam u kućnoj biblioteci otkrila knjigu iz 1974. godine „Igla i konac“ u kojoj sam našla pregršt interesantnih primera, dobrih objašnjenja i pojašnjenja kako terminologije tako i samog procesa rada. I kako u pomenutoj knjizi autori pišu: „Ovi radovi vezilju zaista mogu da ponesu, jer su veoma dopadljivi. Oni su premostili more vremena od nekoliko vekova da bi stigli do nas i zahvatili nas svojim neuništivim dinamizmom, skrivenim ispod jednog privida koji deluje umirujuće.“
Kao i svaki ručni rad i vez ima terapeutsku funkciju, a može biti i sredstvo dodatne zarade ili razonoda. Na internetu je moguće pronaći brojne tutorijale kako da ukrasite različite materijale uz pomoć veza, kako da iznošenoj jakni ili farmerkama date novu šansu nakon što ih ukrasite originalnim aplikacijama koje ste sami izvezli. Konsultujući pomenutu knjigu za taj poduhvat će vam biti potreban konac i okrugli ili četvrtasti đerđef. Đerđef će, iako možda deluje zbunjujuće na prvi pogled, biti od velike pomoći budući da ima funkciju da lepo zategne tkaninu i sve drži na svom mestu kako biste vi mogli da se posvetite izradi.
Ukoliko niste previše vešti s iglom i koncem, možete kupiti već gotove aplikacije koje zatim prišivate ili lepite za željenu tkaninu. Na instagramu i etsyju možete pronaći radove domaćih i stranih kreativaca koji su od igle i konca napravili prava mala umetnička dela. Najčešće možemo videti radove koji su nastali kombinovanom tehnikom ili tehnikom slikanja iglom. Ovaj rad izgleda potpuno neverovatno, baš poput slike, budući da su dobijeni elementi gotovo trodimenzionalni, što se postiže upotrebom tehnike senčenja. Različite nijanse jedne boje se nastavljaju jedna na drugu zbog čega boje izgledaju kao da se „prelivaju“.
Iako ne možemo reći da je ikada „izašao iz mode“, vez poslednjih godina kao da proživljava novu mladost. Možemo ga videti doslovno svuda. Stranice modnih magazina, blogovi, piste kao i prodavnice koje nude „brzu modu“ u svojoj ponudi neizostavno imaju odevne predmete ukrašene ovom vrstom rada. Pogledajte samo revije koje su najavile proleće i leto tu su džins, haljine, donji veš, tašne, čak i obuća ukrašeni različitim vrstama veza. Gucci je započeo sa ovom inicijativom, a onda je lančanom reakcijom vez osvojio čitavu modnu industriju. Trend su zatim ispratili i široko dostupni brendovi poput Zare, Manga, H&M-a koji u svojoj ponudi takođe nude odeću oplemenjenu vezom. Istražujući istoriju mode naišla sam na podatak da je vez (embroidery engl.) nastao davno, čak u petom veku pre nove ere, u drevnoj Kini. Vez se opisivao kao tehnika ulepšavanja i ukrašavanja tkanina ručno, pomoću šavova u svili i prediva koje ponekad može uključivati i korišćenje šljokica, peril Ili bisera.
U Parizu već decenijama primat drži kuća Lesage, koju je osnovao Fransoa Lezaž i slovi za jednu od najboljih kada govorimo u ručnom radu i vezu. Ova kuća neguje tradiciju dugu gotovo jedan vek (osnovani su 1924. godine) i najpoznatiji su po finom, preciznom radu kakav se može videti na kreacijama slavnih kreatora visoke mode. Najslavnija je njihova saradnja sa kućom Chanel. Kineskoj dinastiji Džou danas dugujemo zahvalnost zbog popularizacije brojnih tehnika veza koje se danas masovno koriste. Interesantno je da je u kineskom društvu vez simbolizovao moć, uticaj i bio pokazatelj društvenog staleža. Osim toga, kineski narod veliki značaj pridaje simbolici pa je na primer rascvetan pupoljak cveta šljive ne samo lep modni detalj već je tu sa ciljem da blagoslovi srećom onoga ko ga nosi. Danas simbolika ne igra toliki uticaj na naše odevanje, ali detaljima koje imamo na sebi i te kako možemo poslati željenu poruku. Osim toga, teško je zamisliti luksuzne uniforme prestižnih fakulteta ili elitnih udruženja čiji članovi na odeći nemaju izvezene ambleme kao znak pripadništva datoj skupini.
Iako sam se ovom prilikom najviše fokusirala na vez na odeći i modnim detaljima, ništa manje atraktivan i zanimljiv vez nije ni na aksesoarima kojima „odevamo“ naš dom. Jastučnice, prekrivači, posteljina, draperije, stolice Ili fotelje pa i zidna dekoracija i lampe uz malo intervencije veštih ruku postaju za nijansu interesantniji, a svakako drugačiji.
Baš kao što se može videti na pistama i deo je luksuznih kolekcija vodećih modnih kuća tako svoj doprinos ovom višestruko praćenom trendu daju i društvene mreže i kreativni ljudi koji korišćenjem ovog tradicionalnog zanata kreiraju moderna umetnička dela koja bismo rado držali na svojim zidovima ili poneli kao modni detalj. Među meni najinteresantnijim umetnicima sa čijim radovima sam došla u dodir su @lisa_smirnova, @james.t.merry, @lera.petunina, @tessa_perlow, @trueforthaus i @fiance_knowles.
Iako svi znamo kako se moda stalno „vrti“ u krug i reciklira, što nas je naučilo značaju čuvanja porodičnog blaga kad su u pitanju kvalitetna odeća i modni detalji, raduje me da i stari zanati osvajaju nove generacije nudeći nešto novo, originalno i drugačije što ćemo poželeti da sačuvamo za buduće naraštaje.
