Duboko udahnite, otvorite oči i zakoračite u šumu. Dopustite da miris terpentina prodre u vaše najdublje pore. Oslobodite sva svoja čula. Upijajte zvukove – cvrkut ptica, šum vetra u krošnjama i pucketanje debele stelje pod tabanima. Utopite se u zeleno. Ostavite sve iza sebe – uzburkane misli, telefonske razgovore, nepotrebne informacije. Samo mirno koračajte i osluškujte. Dišite. Dodirnite naboranu koru stabla i zapitajte se koliko je života prošlo kroz nju i koliko vremena je tu. Usmerite pogled kroz procep visokih krošnji ka plavom nebu. Osetite da ste neraskidivi deo prirode. Deo jednog magičnog sveta koji zapravo nikad niste ni napustili. Zato što je priroda naš dom i priroda smo mi.
Piše: Nataša Bucić
U Nemačkoj kulturi postoji jedna arhaična reč – Waldeinsamkeit, koja u prevodu znači samotna šuma. Ona označava stari običaj koji podrazumeva besciljno i opuštajuće šetanje po šumi, koje donosi mir i spokoj. Ovaj vid opuštanja donosi mnogo benefita, a najveći je taj što nas relaksira, ponovo dovodi u vezu sa našim najskrivenijim delovima i otvara vrata ka introspekciji.
Shinrin-yoku (kupanje u šumskom vazduhu) je viševekovni deo tradicije drevnog Japana. Dovoljno je odvojiti nekoliko sati, distancirati se od svog užurbanog života i prepustiti se prirodi koja će se pobrinuti za sve ostalo. Šumsko okruženje smanjuje nivo kortizola, snižava puls i krvni pritisak, povećava aktivnost parasimpatikusa i smanjuje energiju simpatikusa. Pozitivni efekti na fizičko i psihičko stanje pojedinca su i više nego očigledni.
Ovakva praksa se od davnina primenjuje u Koreji i naziva se Sanlimyok, kao i u Finskoj gde nema neki poseban naziv. U irskoj se naziva Boladh na Sioga, što u prevodu znači – kupanje u dahu šumske vile. Termin ,,Forest medicine’’ je uveden u Japanu 2006. godine, a od tada i u drugim zemljama širom sveta. On obuhvata sve efekte koje šumsko okruženje ima na zdravlje ljudi i posmatra se kao nova interdisciplinarna nauka koja pripada različitim medicinskim, terapeutskim kategorijama. Šume su nepresušne fontane mladosti sa isceljujućim svojstvima. Fitoncidi (isparenja eteričnih ulja) su visoko aktivne biljne materije odgovorne za mnoge blagodeti koje nam ovo okruženje pruža. Oni imaju sposobnost da suzbiju rast gljivica i ograniče širenje bakterija i virusa. Njihovim udisanjem smanjuju se anksioznost i depresija i povećava se prag nastanka bola. Sve ovo znatno ojačava naš imuni sistem.
Kako je moguće da šumsko okruženje u tolikoj meri može uticati na čoveka i koliko zapravo poznajemo šumske zajednice? Kako funkcionišu ovi džinovski zeleni organizmi koji svojim postojanjem omogućavaju i našu egzistenciju? Na ova i mnoga druga pitanja odgovore je dao Peter Voleben u svojoj knjizi ,,Tajni život drveća’’.
Peter Voleben je još kao dete želeo da se bavi zaštitom prirode. Studirao je šumarstvo i više od dvadeset godina se bavio izučavanjem i održavanjem šumskih ekosistema kao službenik Pokrajinske uprave šuma. Dao je otkaz u pomenutoj instituciji kako bi ostvario svoje ekološke ideje i danas rukovodi ekološkim šumskim pogonom na planini Ajfelu, gde se posvetio povratku prašumama i njihovom izučavanju. Veliki je protivnik upotrebe mehanizacije i pesticida pri održavanju šumskih gazdinstava. Rado se bavi aktuelnim ekološkim temama, gostuje u televizijskim emisijama, drži predavanja i seminare.
Ugledni šumarski inženjer pruža nam direktan uvid u skriveni život drveća iznoseći na videlo neke neverovatne činjenice i saznanja poput – drveće ima pamćenje, razmenjuje poruke, oseća bol i komunicira putem posebnih signala. Verovatno ste nekad čuli za izraz Wood Wide Web koji prestavlja integralnu mrežu sastavljenu od korenja drveća i njegovih pomoćnika – miliona vrsta gljiva i bakterija koji međusobno razmenjuju hranjive materije formirajući celinu. Ovaj veliki organizam utiče na ravnotežu i usklađenost u prirodi. Tako se dešava da sve jedinke iste vrste, bilo slabe ili jake, proizvode slične količine šećera. Ravnoteža se održava ispod zemlje, kroz korenje, gde se odvija živa razmena materija – ona biljka koja ima mnogo hrane, pomaže onu koja oskudeva. U tim procesima učestvuju i gljive koje su tu kao ogromna distributivna mašina. One ne vrše fotosintezu, već su upućene na hranjive materije koje stvaraju drugi organizmi. Kako bi bile što efikasnije i obezbedile egzistenciju, gljive ispredaju ogromnu podzemnu mrežu nalik vati koja se naziva micelijum. Tako se stvara simbioza između ovih organizama, kroz kontakt korenja i micelijuma što dovodi do efikasnog prenošenja nutrijenata i informacija u oba smera. Ili kao što autor kaže – gljive su neka vrsta šumskog interneta.
Podeliću sa vama još zanimljivih činjenica: prosečan životni vek bukve je 400 godina, a svoju polnu zrelost stiče između 80-150 godina. U prirodnom staništu vole da žive u zajednicama gde međusobno komuniciraju i potpomažu se na različite načine putem korenovog sistema. Svoju energiju racionalno raspoređuju i troše je na rast, regeneraciju, odbranu od neprijatelja/nepogoda, razmnožavanje. Bukve planiraju svoje potomstvo, poštuju tuđi prostor, velikodušno potpomažu najslabije primerke u sastojini. Žive u dosluhu i živahnoj komunikaciji sa svojim okruženjem i ono najbitnije – služe se osobinama kao što su tolerancija, strpljenje, međusobno poštovanje, požrtvovanost i duboko poimaju bitnost postojanja svake jedinke u lancu.
Ukoliko želite bolje da upoznate ovaj beskrajni divni svet koji nas okružuje, kao i zakone po kojima on funkcioniše, onda je ovo prava knjiga za vas. Mnogo je razloga da saznamo nešto više o našim ‘ovozemaljskim cimerima’ koji nas mogu naučiti svojim viševekovnim mudrostima i samim tim učiniti naše živote smislenim i kvalitetnijim. I da, svi ovi redovi gube značenje ukoliko bar tri puta nedeljno ne obujete patike i dozvolite sebi da se izgubite u beskrajnom zelenom prostranstvu – tako ćete možda pronaći neke svoje davno izgubljene fragmente, osvestiti ih i vratiti u mozaik ličnosti. Živeti u prirodi i sa prirodom, uvek i svuda.
