Kroz istoriju, predstave luksuza i bogatstva dominirale su modnom industrijom, a luksuzne, skupe i retke materijale mogli su da priušte samo privilegovani. Sa demokratizacijom mode, stvaranjem konfekcijske industrije moda postaje način da svetu pokažemo ko smo. Međutim, sklonost ka luksuzu i danas je ukorenjena u našem iskustvu i kao rezultat te naše želje mnogi materijali danas oponašaju tu ekstravaganciju, ali uz samo fragment nekadašnje cene korišćenjem različitih, jeftinijih materijala. Cupro je jedan primer takvog materijala, jer na dodir asocira na svilu, a nastaje od viškova iz tekstilne industrije u proizvodnji pamuka. Na prvi pogled cupro deluje kao eco friendly opcija, ali da li on to zaista jeste?
Za početak – cupro zapravo nije nov, tek otkriven matarijal. Ova tkanina postoji od 1890. godine i vodi poreklo iz Japana, a sa porastom popularnosti spore mode cupro se sve češće nalazi na etiketama modnih eko brendova.
Kako nastaje cupro?
Cupro je „regenerisana” celulozna tkanina napravljena od otpadaka pamuka. Ovaj materijal napravljen je od sitnih, svilenkastih pamučnih vlakana, poznatih kao linter, koja štrče iz semena pamuka i premala su za centrifugiranje. Obloga se rastvara u rastvoru kupramonijuma, koji je mešavina bakra i amonijuma. Zatim biva ubačen u kaustičnu sodu (Natrijum hidroksid NaOH), a onda se pretvara u vlakna. Slično kao i Tencel i Modal, cupro je materijal na biljnoj bazi koji se hemijski obrađuje za dobijanje tkanine.
Cupro ima pozitivne kvalitete svile, na dodir je svilenkasto gladak i odaje utisak luksuznog materijala. Iako vodi poreklo iz Japana, u modnoj industriji ga pronalazimo od 1900. godine u Nemačkoj gde je poznat i kao „Bemberg“ (od nemačkog proizvođača J.P. Bemberg), kao i „amonijačna svila“ i „kupramonijum rajon“).
Da li je cupro eko materijal?
Cupro je nusproizvod u proizvodnji pamuka, pa je tehnički reč o recikliranom tekstiu. Do sada znamo da je proizvodnja pamuka vrlo rasipan i intenzivan proces jer pamuk zahteva ogromnu količinu vode i pesticida (ukoliko nije u pitanju organski pamuk). U tom kontekstu, korišćenje svakog dela pamuka pomaže u smanjenju otpada. Budući da je cupro biljnog porekla – za razliku od svile koja dolazi od svilenih buba, možemo reći da je reč o veganskom materijalu. Takođe, za razliku od svile cupro se može prati u mašini za pranje veša, što je ekološki prihvatljivije od hemijskog čišćenja koje je neophodan način održavanja delikatne svilene odeće. Međutim, uz dobre strane koje nam idu na ruku i zbog kojih bismo mogli reći da cupro jeste eko, tu su i one druge, manje dobre karakteristike ovog materijala. Važno je reći da se kupramonijum proizvodi od štetnih hemikalija koje mogu biti otrovne za ljude i drugi živi svet, dakle loše po životnu sredinu ako se ne odlažu na odgovarajući način. Iako se hemijske kupke koriste više puta, u nekom trenutku, na nekom mestu, one se moraju odložiti. Bakar koji se koristi kao jedan od sastojaka se proizvodi uglavnom u Kini, a kineske fabrike poznate su po lošim uslovima za rad i nebrizi za životnu sredinu. Danas ne postoji nijedan sertifikat za cupro tkaninu, a njegova proizvodnja je čak zabranjena u SAD-u „zbog nemogućnosti proizvođača da poštuju osnovne propise o zaštiti vazduha i vode“. Dakle, iako je cupro tehnički alternativa svili, recikliran je materijal i nastao bez okrutnosti prema životinjama, nije baš etički i održiv u punom smislu reči zbog već navedenih problema. Zato, ukoliko kupujete odeću od ovog materijala važno je da proverite da li brend deli informacije o tome gde je i u kakvim uslovima napravljen cupro i kako se odlažu i skladište hemikalije iz procesa proizvodnje.
