Putovanja spajaju ljude na najneverovatnije načine. Ljudi su ono što svako putovanje čini nezamenljivim, a moj skorašnji put u Rusiju mi je doneo upravo to – nove prijatelje. Kroz Jevgenijevljove priče saznala sam za Sergeja, osobu koja okupi grupu prijatelja i organizuje novogodišnje kampovanje u ruskoj šumi ili pomaže u volonterskom kampu u Ekvadoru posle zemljotresa, usput snimajući svadbene priče i svoje priče sa putovanja. Nakon nekoliko nedelja uspeli da uskladimo svoje kalendare za video poziv, i evo, rezultat našeg razgovora je pred vama. A ako sve bude išlo po planu, mislim da ćete već sledeće godine moći da dobijete izveštaj iz prve ruke sa nekog od vrhova Urala.
Kako je počela tvoja priča sa putovanjima? Koje su ti najomiljenije priče i uspomene sa puta?
Mislim da je počelo kao i sa svakim drugim putnikom, krenuo sam da obilazim svet kada sam imao 18 godina. Tada je američki Work and Travel program bio velika stvar u Rusiji, tako da sam iskoristio priliku i otišao da radim i putujem Amerikom na 6 meseci. Tamo sam i kupio svoju opremu za snimanje i kada sam se vratio u Rusiju započeo sam svoj posao kao videograf. Nakon toga sam odvajao vreme svake zime za duža putovanja. Na primer, u Indiji sam shvatio da ne volim da putujem u većim grupama već da više uživam kada putujem sam ili sa devojkom. Jednom prilikom sam odlučio da stopiram od mog rodnog grada Čeljabinska do Portugala. To je bilo jedno zaista neverovatno iskustvo, i trebalo mi je 2 meseca da stignem tamo. Naravno, moguće je stići i za 2-3 nedelje ali ja se nisam žurio, ostajao sam duže u nekim gradovima i usput upoznao nove prijatelje. Kada ne znaš gde ideš sutra i samo se prepustiš iskustvu, divne stvari mogu da se dogode. Najzanimljivije putovanje je definitivno poslednje – proveo sam 3 meseca u Južnoj Americi sa devojkom, obišli smo Ekvador, Peru, Argentinu, Čile… Par meseci pre našeg dolaska, Ekvador je pogodio težak zemljotres, tako da smo prvo odlučili da ostanemo tamo u jednom volonterskom kampu i pomažemo, radimo sa decom. Posle toga smo stopirali sve do Patagonije u Argentini. U Peruu sam imao neprijatno iskustvo kada mi je neko na aerodromu ukrao pasoš, novac, kartice, sve je nestalo! Tada nisam znao španski te je to dodatno otežalo sporazumevanje sa osobljem na aerodromu. Počeo sam da pretražujem kante za đubre oko aerodroma i u jednoj pronašao svoj pasoš! Rusi imaju mnogo predrasuda o Južnoj Americi, kako je opasna za putovanje, a pogotovo za stopiranje, a ja tvrdim da nije ništa opasnija od mog rodnog grada Čeljabinska.
Reci mi nešto više o tvom poslu; sa svojim prijateljima snimaš svadbene video priče na zanimljivim destinacijama?
Da, ja sam videograf i time se bavim već više od sedam godina. Prvo je to bio samo hobi i snimao sam kratkometražne filmove. Prilikom boravka u Americi sam shvatio da mogu time da se bavim i istovremeno imam i internacionalni posao, tako da sam uložio u opremu i otpočeo svoj posao. Sada sa svojom ekipom radim širom sveta, kombinujemo putovanja sa lepim pričama i celo to iskustvo me čini boljim čovekom. Fokusiramo se na svadbene video priče i najčešće snimamo u Evropi, ali smo otvoreni sa saradnju bilo gde u svetu. Venčanja u Rusiji su uglavnom ista, tako da nam Evropa za sada daje više mogućnosti za priče koje su jedinstvene.
OLYA & DENIS by Korolev from KorolevFilms on Vimeo.
Čemu su te putovanja i rad sa ljudima naučili za sve ove godine?
Prva stvar koju naučiš kada putuješ je da su ljudi dobri i shvatiš u koliko prelepom svetu živimo. Druga bitna stvar je da se rešiš straha jer stalno izlaziš iz svoje zone komfora i lakše se odlučuješ da rizikuješ. Shvatiš da su mogućnosti svuda oko tebe te počinješ da živiš laganije, jer znaš da možeš da uradiš bilo šta u životu. Zaista je tako, to nisu prazne priče. Male stvari te usrećuju svakog dana jer se ne fokusiraš samo na loše stvari ili probleme. Najbolje vreme za upoznavanje novih ljudi, kultura, i za nova iskustva je upravo kada si mlad. Tačno je da tada imaš više vremena nego novca za putovanja, ali upravo zbog toga je to pravo vreme! Možeš da pronađeš sebe, sam uvidiš istinu. Naša planeta je prelepa i prepuna divnih, otvorenih ljudi koji žele da pomognu i podjednako žele da žive u miru. I onda kada se vratiš kući, samo imaš ogromnu želju da svoje priče podeliš sa ljudima oko sebe. Siguran sam da je mnogo lakše doći u dodir sa putnicima i drugim kulturama u Srbiji, nego u Rusiji – pogotovo ako ne živiš u Moskvi ili Peterburgu. Zato u Rusiji i dalje ima mnogo stereotipa o tome kako ljudi žive u svetu. Naravno da i svet ima predrasuda o Rusiji, ali kada putuješ imaš prilike da predstavljaš svoju zemlju na najbolji način i rušiš te predrasude. Svet je mnogo bolji kada izađeš iz zone komfora i doživiš ga sam na svoj način.
Kako se ti boriš protiv stereotipa? Kako daješ nazad svoj doprinos zajednici?
Kada sam bio u Južnoj Americi delio sam svoje priče na blogu. Kada sam se vratio nazad u Čeljabinsk organizovao sam predavanje na kome sam delio svoje priče, iskustva i savete ljudima koji bi želeli da se otisnu u avanturu, ali i dalje se na usuđuju. Tužno je što se Rusi i dalje plaše da putuju samostalno. Kada su granice bile zatvorene u Sovjetskom savezu, niko
nije izlazio iz zemlje te nije ni čudo što se ljudi plaše nečega što ne poznaju. Kada se Sovjetski savez raspao, ljudi nisu imali novca za putovanja, pogotovo van zemlje. Sada je situacija skroz drugačija i ljudi imaju mnogo više mogućnosti da putuju, ali stereotipi su i dalje prisutni. Ja se protiv toga borim svojim pričama. Jeste to samo jedna kap u okeanu, ali jedna po jedna i napravićemo pomak na bolje.
Osim što si putnik i videograf, baviš se alpinizmom i pravi si zavisnik od adrenalina. Rusija izgleda kao pravo mesto za ljubitelje prirode i alpinizma, a čula sam i da si prošao celu rusiju auto-stopom. Koje je tvoje omiljeno mesto u Rusiji i zašto?
To je definitvno planina Altaj, i to ne samo u Rusiji već na celom svetu! To je predivan, divlji i jedinstven predeo. Obožavam planine i često idemo na hiking. Zapravo, početkom septembra sam se preselio sa devojkom u Španiju i, pored snimanja videa, organizovaćemo hiking ture na Pirinejima za lokalce. Takođe planiramo i jedan veliki put iz Španije u Rusiju – počećemo na Elbrusu, a zatim obići i Kamčatku, Ural, Altaj… Španci su veoma zainteresovani za rusku prirodu i mi želimo da, generalno Evropljanima, pokažemo drugu stranu Rusije, onako kako je mi vidimo.
Da li imaš savet za ljude koji bi želeli da sami dožive Rusiju i krenu u samostalnu avanturu?
Rusija je ogromna i to često zna da uplaši ljude, ali je zapravo vrlo lako stopirati ovde. Naravno, treba se pridržavati standardnih mera opreza, na primer, ne putovati sam noću. Ima mnogo Couchsurfera širom Rusije koji su voljni da pomognu strancima. Zavisi i iz kog dela sveta dolazite, ali Rusija ume da bude veoma jeftina za putovanje. Ja često putujem autostopom i koristim Couchsurf, ali ako putujem poslovno letim avionom i odsedam u hotelima. Nekada iznajmimo auto i vozimo se sami. Svaki put treba da bude drugačiji, jer ako uvek putujete na isti način brzo postane dosadno. Ovako imate mogućnosti za mnogo više iskustava i upoznavanje novih ljudi. Ja putujem ili sa devojkom ili sam. Kada putuješ sam možeš mnogo bolje da upoznaš sebe, i ta vrta putovanja je potpuno jedinstvena i ne može ni na koji drugi način da se doživi. Danas živimo u internet eri koja je najbolja za putovanja i lakše je nego ikada ranije da se obogati život, uživa u trenutku i ostave dobra dela za sobom na svakom putovanju.
