Moderan Sinthesis, startap sa sedištem u Londonu, razvija nove materijale za proizvodnju odeće koji bi mogli da zamene kožu i sintetičke materijale dobijene iz fosilnih goriva.
Šta je i kako nastaje mikrobna tkanina
U laboratoriji ovog startapa upotrebljava se šećer dobijen iz biljnih ostataka i otpada hrane i mikrobi za uzgajanje nove, mikrobne tkanine. U saradnji sa naučnicima sa Imperijal koledža iz Londona, ova startap kompanja razvija mikrobne tekstile koristeći jednu od bakterija koja se može naći u kombuha čaju – bakteriju k.rhaeticus, a koja proizvodi materijal koji se zove nanoceluloza
Mikrobni materijal, koji je razvila ova kompanija, nastaje kroz proces biofabrikacije što znači da se materijal zapravo uzgaja od mikroba, a bakterija k.rhaeticus tka sitne niti nanoceluloze iza njih, dok mikrobi rastu, i na taj način formira gusta vlakna. Ova metoda omogućava rast novog tekstila oko strukture koju stvara robot, kombinujući nanocelulozu sa prirodnim vlaknima. Dobijen materijal je jak i izdržljiv, sa izgledom i osećajem pod prstima poput lana, pamuka ili bilo kog drugog prirodnog materijala, jer je materijal koji se lako prilagođava potrebama krajnjeg proizvoda.
„Tehnički gledano, to zapravo nije tkanje, ali jeste dobra analogija“, objašnjavaju iz kompanije Modern Sinthesis. „Ako govorimo o našem procesu u kontekstu tradicionalnog tkanja: mi pletemo osnovu, a bakterije razvijaju potku.”
Prednosti mikrobne tkanine
Ova tkanina je izuzetno jaka – jača je od kevlara, a izdržljivija od čelika. Materijal se može reciklirati ili kompostirati, što ga čini potencijalno dobrom alternativom postojećim sintetičkim materijalima za koju se prema procenama koristi oko 350 miliona barela sirove nafte godišnje. Ukoliko se ova tkanina bude dobro pokazala, ona bi mogla da pomogne u smanjenju štetnog uticaja sintetičkih materijala na životnu sredinu.
Kao još jedna prednost ovog materijala se izdvaja prilagodljivost, jer se lako prilagođava zahtevima određene primene, bilo da je potrebno da bude tanak i fleksibilan ili deblji i izdržljiviji. Kako bi se postigla ova funkcija materijala u tkaninu se ugrađuju drugi prirodni materijali, a mikrobi ih pletu zajedno.
Za šta se ova tkanina može koristiti
Startap Modern Sinthesis trenutno radi na uzorcima materijala koji pokazuju na koje načine bi ovaj materijal mogao da se koristi, a ukoliko prođe sve testove ova inovacija bi u budućnosti mogla da pruži značajan doprinos u razvoju cirkularne ekonomije po kojoj se otpad koristi za proizvodnju visokokvalitetnih materijala koji imaju manji ekološki otisak, mogu da se recikliraju ili kompostiraju.
Jedan od prvih upotrebnih predmeta su patike koje su napravljene od ovog novog materijala i trenutno su kao prototip rađene za brojne sportske brendove koji ih trenutno testiraju.
Takođe, ukoliko se ovaj novi materijal bude koristio kao alternativa koži, ova tkanina može biti značajna alternativa kojom se mogu izbeći kako ekološki tako i etički problemi povezani sa upotrbom kože u tekstilnoj industriji.
Potencijalni izazovi u pogledu održivosti
Ipak, postoje i izazovi po pitanju održivosti ove tehnologije. Da bi se u laboratoriji proizvela veća količina mikrobnog tekstila za njenu izradu je potrebno dosta šećera koji dobijamo iz biljnih ostataka, međutim ukoliko bi potražnja za ovim materijalom porasla pretpostavimo da se ne bi koristili samo viškovi i hrana koja je pred propadanjem, što bi moglo da dovede do manje dostupnosti hrane koja se može koristiti u ishrani. Osim toga, još jedan od izazova koji se postavlja pred tvorce ovog startapa je kako smanjiti količinu vode koja im je potrebna, jer to može biti problem na područjima sa ograničenim vodenim resursima.
Da zaključimo
Govoreći o materijalima koji se predlažu kao održivi uvek se treba osvrnuti i na potencijalne izazove koji postoje kako za njihovu proizvodnju, tako i distribuciju. Jedan od sličnih je i cupro, ne tako nov, ali dosta hvaljen materijal o kome smo pisali, ili bananatex – materijal od koga jedan švedski brend pravi održive rančeve. A da ni dizajneri sa ovih prostora ne zaostaju u razvoju inovativnih materijala, svedoči i primer biodizajnerke Maje Halilović.
Uprkos raznim izazovima, startap Modern Sintesis kao i druge slične kompanije nastavlja da razvija ovu i slične tehnologije u nastojanju da se pronađe rešenje koje će modnu industriju učinili održivijom u budućnosti.
