Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka nam je u gostima Monika Husar, menadžerka za odnose s javnošću, vlasnica je i direktorka Agencije za odnose s javnošću „KomunikArt”, specijalizovane za promociju i afirmaciju kulturnih programa. Za rubriku #mojeekonavike razgovarale smo hrani i modi i tome kako ovi naši svakodnevni izbori utiču na životnu sredinu.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Moja prva asocijacija na spomen ekologije je možeš više, moraš bolje. Kada je ova tema u pitanju, uvek mi se javi griža savesti da ne doprinosim dovoljno i da moram više da se trudim kako bih živela ekološki odgovornije i savesnije.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Na mikro-nivou od eko navika praktikujem održivu modu, pesketerijanac sam i ne kupujem kozmetiku koja se testira na životinjama. Garderobu kupujem pretežno u seknd hendovima i na pančevačkom buvljaku. Kada se zasitim, razmenjujem je često sa drugaricama, mamom i poznanicama.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Imajući u vidu da su modna i mesna industrija najveći zagađivači životne sredine, savetovala bih redukciju nove garderobe i konzumacije mesa. Razumem da nijedan od ovih saveta nije lako prihvatiti, jer podrazumeva izvesna odricanja i promenu razmišljanja, ali obe navike donose veliku etičku i emocionalnu satisfakciju, a imaju i značajan uticaj, ne samo na individualnom, već i na makro-eko planu. Održiva moda je veliki hit u inostranstvu, i danas je sasvim normalno kupovati garderobu koja je nošena, a redukcija mesa u ishrani, osim što doprinosi manjem zagađenju, ima benefita i na celokupno zdravlje pojedinca. Obe navike su bile ukorenjene u našem stanovništvu, ali su se vremenom izgubile, pre svega zahvaljujući konzumerističkim navikama koje je naše društvo, kao i svako savremeno, oberučke prihvatilo. Moja majka je svoju garderobu nasleđivala od starijih sestara, a meso se jelo vikendom, ili čak samo nedeljom.
Na tvom Fejsbuk profilu često deliš pronalaske sa buvljaka, uglavnom zanimljive „ulove“ u vidu odeće i modnih detalja. Imaš li neke putokaze za snalaženje u buvljačkim pohodima i šta za tebe buvljak i ovakav vid kupovine predstavlja, osim očiglednog uzbuđenja zbog pronalaska kvalitetnih, jedinstvenih komada?
Stari pančevački buvljak je jedno od meni omiljenih mesta u Pančevu, gradu u kome živim. Održava se nedeljom, i nedeljna jutra su uvek za to rezervisana. Odlazim sama, sa prijateljicama i poznanicima, ali gotovo nikad ne propuštam priliku da odem. S obzirom da imam dosta (polovne) garderobe, poslednjih godina kupujem samo zanimljive komade. Uglavnom su to kvalitetni i zanimljivi odevni predmeti, nakit, knjige i slično. Buvljak volim jer je stecište različitosti (u svakom smislu) a ponuda je uvek iznenađenje. Za dobre ulove na buvljacima savetujem da poranite, jer se najbolji komadi rasprodaju veoma rano. Takođe, potrebno je da upoznate prodavce i njihovu ponudu, kako ne biste gubili vreme na onu robu koja vas ne zanima.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Najviše izazova vidim u reciklaži. Nažalost, nemam naviku da recikliram, ponajviše zbog toga što mislim (moguće je da grešim) da u Srbiji prava reciklaža ne postoji. Imam utisak da se na kraju sve iz reciklažnih kontejnera slije u iste deponije, i to me odbija da se više potrudim i disciplinujem u procesu svakodnevnog odvajanja otpada.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Volela bih da iz ishrane izbacim i ribu, imajući vidu da više od 13 godina ne jedem drugo meso. Malo teže ide zbog vrlo dinamičnog poslovnog života koji mi često nameće ishranu van kuće, i nedovoljno vremena da sama pripremim svoje obroke. Imajući u vidu oskudnu ponudu vegetarijanskih jela u domaćim restoranima, često se „vraćam“ ribljim obrocima, i to me povremeno uznemirava.
