Kutija cipela sa njegovim potpisom je statusni simbol i predmet želja mnogih žena, a njegovo ime sinonim za prestiž i eleganciju. Manolo Blanik se igra svilom, satenom, kožom i luksuznim kopčama i pravi “magične” cipele koje transformišu ženska stopala.
Manuel Manolo Blahnik Rodriguez je rođen 1942. na Kanarskim ostrvima. Otac mu je poreklom iz Češke, iz porodice koja je držala farmaceutsku kompaniju u Pragu, a majka mu je je bila Španjolka. Manolo je odrastao na Kanarskim ostrvima, školovao se privatno, kod kuće, a kasnije je upisao politiku i pravo u Ženevi. Kako se njegove želje nisu slagale sa željom roditelja da postane diplomata, odlazi u Pariz gde će studirati umetnost, a potom i u London gde se bavio scenskim dizajnom, radio u butiku Zapata i uporedo pisao za L’Uomo Vogue, italijanski muški Vogue. Na putu za Njujork 1970. upoznaće tadašnju urednicu američkog Voguea Dianu Vreeland koja će ga, pošto je videla njegov portfolio skica i radova, posavetovati da se posveti kreiranju aksesoara i cipela, što će on i uraditi, a samo dve godine kasnije otpočeće svetski uspeh tada mladog dizajnera čije su potpetice danas na ceni. 1972. Ossie Clark, londonska vodeća ličnost mode 70ih, će ga pozvati da kreira cipele za njegovu reviju, a po Blanikovom debiju uslediće naslovna strana britanskog Vogua i tim će biti prvi muškarac koji je osvanuo na naslovnici ovog prestižnog modnog časopisa. Uspeo je da otkupi Zapatu od pređašnjih vlasnika i osnuje sopstveni butik, a zatim je počela ekspanzija tržišta ne samo u Evropi već i u Americi i ostatku sveta. London, Pariz, Njujork, Stokholm, Madrid, Singapur, Hon Kong, Kuvajt… Manolo Blahnik je tako postao klasik kojem nije odolela ni čuvena Carrie Bradshaw, lik iz serije i romana Seks i grad, ali ni svetske zvezde kakve su Madonna ili Bianca Jagger.
Blanik nije školovan dizajner, svoj zanat je brusio posećujući radionice i fabrike, upoznavajući se sa radom mašina za proizvodnju i sakupljajući uzorke najfinijih materijala. Detinjstvo na Kanarskim ostrvima i kasnije studije su imali velikog uticaja na njegov dizajnerski stil. Od majke je nasledio ljubav prema cipelama, koja je, nezadovoljna domaćom ponudom sama pravila obuću, a često se snadbevala garderobom i cipelama iz Pariza i italijanskih gradova. Za vreme studija boravio je kod tetke od koje je nasledio osećaj za eleganciju i luksuz.
Naočito shvatanje sreće Manolove tetke se ogledalo u posedovanju najelegantnije torbe u svakoj boji, a njen lični stil je jednim delom inspirisao dizajnera. Ljubav prema cipelama od najranijeg detinjstva najbolje prikazuje kratak film The Boy who made shoes for lizards koji se nalazi na zvaničnom sajtu dizajnera i prikazuje momente iz Manolovog detinjstva kao i privatne fotografije. Na sajtu su dostupna još dva kratka fima – Walk with me: Victorian Ghost Story koji prikazuje kolekciju Jesen/Zima 2014. i drugi – Manolo Blahnik at work, koji prikazuje dizajnera dok posvećeno radi na svojim modelima. Oficijalni Instagram profil brenda izbacuje fotografije MB cipela po gradovima širom sveta, od Berlina i Minhena, preko Milana do Hong Konga i Njujorka. Elegantne cipele na mostovima, ulicama i po svetskim kafeima.
Manolo je istinski znalac u svojoj modnoj branši, proslavio je čuvenu sleek stiletto heel, cipelu osrednje visine štikle od 5 do 10cm obično nešto izduženijeg vrha, sa špicom ili bez, model koji je odraz elegancije ženskog stopala. Salonke, sandale sa debljim i tankim kaiševima, saten, delikatna čipka i kopče sa kristalima, zmijska koža i svila jesu osnova MB dizajna. Vanvremenskim modelima i materijalima su pridružene novije forme i printovi, pa je u poslednjim kolekcijama moguće pronaći i espadrile, baletanke, gležnjače, čak i čizme do kolena, a Manolo je ispratio i pomamu za printom pa su dostupne i cipele sa animal, tufnastom i floral štampom.
Modeli sa potpisom Manolo Blanik su izrađeni od najrazličitijih materijala i tekstura i u širkom spektru boja ali jedna stvar koja je zajednička svim modelima jeste ženstvenost, bez obzira da li se radi o salonkama od 7cm, sandalama na platformu ili pertlanje ili čizmama od prevrnute kože. Razlog tome je što se gospodin Blanik lično, brine da svaka cipela bude najsavršenija moguća kopija original modela koji je osmislio i dizajnirao, a neretko je on taj koji cipeli da finalni, magični dodir pre nego što ona zauzme mesto u prodaji a potom i na nečijoj nozi. Jasno je da sintagmi masovna proizvodnja nema mesta u dizajnerskom radu Manolo Blanika čiji se modeli uklapaju u svaku priliku. Osrednja štikla ih čini udobnim za šetnju po gradu, svedeniji modeli su kao stvoreni za dašak elegancije u poslovnom izgledu, printane platforme za noćni izlazak, a satenski modeli sa kopčama i kristalima kao idealni za venčanja.
Jedinstvenom izgledu cipela sada već ozvaničenog kralja cipela nisu odeleli ni poznati brendovi pa je sarađivao i sa velikim modnim imenima kao što su Calvin Klein, Proenza Schouler i John Galliano. 2001. je dobio prestižan, počasni doktorat od RSA(Royal Society of Arts), a dobitnik je i nagrade za dizajn obuće. Britanski Muzej dizajna u Londonu je 2003. održao retrospektivnu izložbu crteža i modela ovog dizajnera, a 2006. u sardnji sa fotografom Ericom Bomanom izdao je knjigu o cipelama Blahnik by Boman.
Manolo Blanik nije oduvek dizajnirao žensku obuću. Najpre se okušao u dizajnu muških cipela ali kada je uvideo da je prostor za eksperimentisanje i igranje sa stilovima, bojama i materijalima ograničen, posvetio se kreiranju ženske obuće i verujemo da mu milioni žena zahvaljuju na tome.
