Broj međunarodnih putovanja je znatno narastao tokom nekoliko prethodnih dekada. Prema podacima Svetske turističke organizacije iz 2017. godine, turizam doživljava neprekidan rast, te kada uporedimo broj internacionalnih dolazaka 1950. godine koji je tada iznosio 25 miliona, 278 miliona u 1980. godini, 674 miliona u 1990. godini i poslednji rast na 1,235 miliona u 2016. godini, dolazimo do zaključka da je reč o jednoj od najbrže rastućih privrednih grana.

Od detinjstva sam se oduševljavala avionima i jedva čekala svoj prvi let. Zanimalo me je kako izgleda planeta sa visine, i naravno šta se klopa u avionu. Tada, kada sam maštala, nisam razmišljala ni o pakovanju, niti o gasovima i štetnosti koju avio industrija nanosi planeti. Nema sumnje da avio industrija igra pozitivnu ulogu u ekonomskom i socijalnom napretku na globalnom nivou. Od mogućnosti da putujemo na veoma udaljene lokacije i upoznamo druge kulture, pa do velikog broja radnih mesta koja su povezana sa ovom granom (oko 10 miliona poslova je direktno vezano sa avio prevozom), ali ljudi često zaboravljaju ili previđaju negativne efekte ove industrije. Kao što je iz navedenog jasno, jedan od najvećih zagađivača na planeti jeste upravo avio industrija. Prema podacima Međuvladinog Panela za Klimatske Promene (Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC)), koje spada među vodeća internacionalna tela, osnovano od strane UNEP-a (Program UN za Zaštitu Životne Sredine) i WMO-a (Svetske Meteorološke Organizacije), avio industrija doprinosi klimatskim promenama sa 4,9%, oslobađajući ugljen-dioksid i druge gasove koji izazivaju efekat staklene bašte. Glavni krivac za to jeste kerozin, gorivo koje se koristi za pokretanje motora aviona.

Šta mogu da uradim, da smanjim svoj otisak ugljen-dioksida prilikom putovanja avionom?

Najefikasniji način da smanjimo footprint uzrokovan putovanjem avionom jeste da letimo manje! Na putovanja koja nisu prekookeanska i koja je moguće organizovati bez korišćenja aviona (iako manje udobna i duža) uputite se vozom ili drugim organizovanim prevozom. Ovo možda zvuči kao odricanje, manje komforan i duži put, ali ako sračunate koliko planeta ovim dobija, ta „žrtva“ će vam biti minorna. Naravno i putovanje autobusom ili kolima, takođe stvara određene količine štetnih gasova, ali u znatno manjoj meri nego jedan let avionom. Ukoliko za vaše putovanje ne postoji alternativa letenju, potražite letove koji su direktni, ako je to moguće. Prema NASA podacima iz 2010. godine, 25% emisija tokom leta, stvara se tokom sletanja i poletanja, uključujući i vožnju po pisti. S druge strane treba napomenuti da nisu samo gasovi koji dovode do efekta
staklene bašte negativna strana avio industrije. Tokom svakog leta (naročito dugih letova) proizvodi se velika količina čvrstog otpada, koji uglavnom čini plastična ambalaža. Na kraćim letovima se može izbeći stvaranje otpada tako što nećete uzimati hranu/piće tokom tih par sati leta. Međutim, tokom dužeg leta je ipak malo teže ostati zero waste, ali za sve postoji način, pa i za ovo!

Kako biti zero waste u avionu, na dužem letu?

Prva i najbitnija stvar jeste da nosite sa sobom praznu, metalnu flašu za vodu, kao i svoju šolju za kafu/čaj. Nakon što prođete kontrolu, moći ćete da sipate vodu u svoju flašu, a kada vam stjuarti i stjuardese ponude kafu ili čaj, zamolite ih da sadržaj sipaju u vašu šolju. Na letovima koji su duži od par sati, kao što su prekookeanski letovi, hrana je nešto što ćete jedva čekati! Problem je što većina kompanija i dalje svu hranu pakuje u plastičnu, jednokratnu ambalažu. Zamislite sada samo jedan let sa preko 200 putnika i 2-3 obroka na letu Amsterdam – Los Anđeles. Količina plastike koja se vrati na Zemlju tokom samo jednog leta je ogromna!

Šta se dešava sa tom plastikom?

Jedan deo se reciklira, drugi deo ne. Takođe, nikada ne možemo sa sigurnošću znati da li avio kompanija zaista reciklira proizvedeni otpad, tako da je najbolje da ga ni ne proizvodimo! Grickalice kupljene u prodavnicama zdrave hrane (na merenje) zapakujte u svoje staklene teglice i ponesite sa sobom u kabinu.

Raspitajte se dobro kod kompanije sa kojom letite šta sme od hrane da se ponese. Obično suva hrana, kao što je keks, kikiriki, i drugo koštunjavo voće može da se ponese i niko ne pravi problem. Ukoliko pak postoji problem, objasnite posadi o čemu se radi! U kabinu ponesite toplu odeću i neki veći džemper/ćebence kojim ćete se pokriti, kao i svoje čepiće za uši (ukoliko su vam potrebni). Na dugim, prekookeanskim letovima može biti veoma hladno, i posada tada iznosi ćebad za putnike. Naime, svako ćebe je zapakovano u plastično pakovanje, pa će vam džemper ili ćebence koje ste poneli značiti i da se ugrejete ali i pružiti satisfakciju da niste stvorili dodatni otpad!

Šta spakovati kako biste ostali zero waste u drugoj zemlji, gradu, kontinentu?

• Flaša za vodu
Uvek je možete dopuniti! Ukoliko ste na ulici i obilazite grad, svratite u bilo koji kafić i pitajte ih da vam sipaju vodu! Nikada ne prave problem (bar meni nisu!). Takođe, možete flašu dopuniti na uličnim česmama ili u WC-ima.

• Šolja sa poklopcem za kafu/čaj
Sa sobom uvek imam jednu šolju koju obožavam, staklena je i sa poklopčićem. Odlična je za uzimanje pića za poneti. Kada želite kafu ili čaj, koji ćete piti dok obilazite znamenitosti, samo zatražite da vam spreme omiljeni napitak u vašoj šolji! Ovakve šolje obično imaju gumeni deo oko same šolje, tako da ne možete da se ispečete dok ih nosite.
• Švajcarski nož ili multifunkcionalan pribor za jelo (vojni set)
Zaljubljena sam u ovaj pribor, kao i u švajcarski nož. Na jednom priboru, koji zauzima zaista malo mesta, imate sve što vam je potrebno za jedno obedovanje tokom vašeg puta – bilo da hajkujete ili šetate gradom. Umesto plastičnog pribora, koji je uglavnom za jednokratnu upotrebu, imaćete pribor koji će vam trajati godinama (decenijama ako ga ne izgubite)! Na švajcarcu postoji i vadičep, te ste u svakom trenutku spremni za otvaranje i degustaciju vina! Vojni pribor za jelo možete nabaviti u prodavnicama polovne vojne opreme, gde možete uzeti i limenu posudu!
• Tegla (jedna ili više)
Tegle su uvek zgodne jer u njih tokom puta možete zapakovati hranu – od grickalica, do kuvane hrane! Uvek i svuda, jedna je tegla!
• Cegeri i platnene vrećice za voćе/povrće!
I kada ste kod kuće i kada ste na putu, kupujte lokalno i pakujte u svoje torbe! Cegeri i platnene providne vrećice za voće i povrće su odlična alternativa plastičnim kesama! Jednom kada način života sa 0 ili skoro 0 otpada postane svakodnevica i navika, verujte, više nećete imati onaj momenat „na odmoru sam, ne mogu da razmišljam o otpadu”, jer život bez otpada ne treba da bude teret nego normalna navika!

Share

• Tweet
• Pin It