Zagovornica prava životinja i veganka već više od 16 godina, Ejmi Rebeka Vajld veruje da male promene pojedinaca u njihovim svakodnevnim izborima mogu imati ogroman uticaj na budućnost. Iz tog razloga je pokrenula 100% vegansku liniju odeće Legends & Vibes, dok sprema novu održivu zero-waste liniju pod nazivom Rebelives. Ejmi je predstavnica vegana sa Instagrama preko svoje @vegansofig zajednice, a takođe je aktivna u organizovanju aktivističkih događaja protiv upotrebe krzna širom Sjedinjenih Država. Ejmi nam je rado pričala o veganskom načinu života, svojim trenutnim i budućim projektima, kao i o tome kako svako od nas može napraviti promene u pravcu očuvanja životne sredine.
Vegan si već više od 16 godina. Možeš li da podeliš sa nama svoju priču, zašto si odlučila da postaneš vegan i da li je bilo teško otpočeti taj način života pre 16 godina kada on nije bio toliko popularan kao danas?
Ako je postojala osoba pogodna da bude vegan, to sam bila ja. Roditelji me nisu vaspitavali kao vegana ali sam samostalno odlučila da postanem vegan čim sam se malo bolje informisala. Od malena bi mi se zasijale oči svaki put kada bih ugledala neku životinju. Roditelji su mi rekli da je moja treća reč bila „Bubbah“, ime zlatnog retrivera koji je živeo u našoj ulici. Još od malena sam donosila kući povređene ptice i ostale životinje koje bih vraćala nazad u prirodu čim se oporave. Svaka životinja koja nije mogla da se oporavi i vrati u prirodu postala bi deo naše porodice. Tako da je naša porodica brzo rasla! Kada sam imala 7 godina usvojili smo 3 pileta. Kada sam sabrala dva i dva i shvatila odakle dolazi hrana koju jedemo, da ne postoji razlika između mojih pilića i onih koje ubijaju u prehrambenoj industriji, odmah sam izbacila piletinu iz svoje ishrane i vrlo ubrzo postala vegeterijanc. Vegan sam postala onog dana kada sam čula za taj način života. Tada sam imala 15 godina. To je potpuno promenilo moj život i način na koji shvatam svet oko sebe. S jedne strane sam bila užasnuta količinom okrutnosti prema životinjama u našem društvu, a s druge strane sam bila srećna što sam pronašla ne samo način života već i ceo pokret koji se zalaže za ukidanje zlostavljanja životinja. Znala sam da moram da budem deo te priče. To je bila i ostala najlakša odluka koju sam ikada donela, i nikad nisam zažalila zbog toga.
Stiče se utisak da u ovo digitalno doba veganstvo postaje sve više i više mejnstrim, ali opet se čini da ga ljudi pogrešno tumače jer veganstvo nije samo način ishrane. Kako se tvoj um prilagodio ovom stilu života? Šta po tvom mišljenju predstavlja najveći izazov za ljude koji su skoro prešli na veganski način života?
Ja sam se već na početku upoznala sa veganstvom kao načinom života, a ne samo načinom ishrane. Prilagodila sam se veoma brzo i pokušala da se edukujem što sam više mogla. Bila sam zapanjena koliko slojeva postoji u zlostavljanju životinja, ali u isto vreme sam bila uzbuđena zbog saznanja da se ceo jedan pokret zalaže protiv ovoga na veoma human način. Tvrdim da se krzno, mlečni proizvodi i jaja dobijaju u još gorim uslovima, jer se životinje duže drže u životu te samim tim više pate. Isto je i sa čupanjem perja na živo, koje se neprestano čupa sve do trenutka kada ptica više nije u stanju da proizvede novo perje i naposletku umre. Potrošači su zaštićeni od tih pojedinosti, ali veoma je važno da budu informisani. Kada shvatite iz kojih razloga veganstvo postoji, mnogo je lakše primeniti te promene u svom životu. To meni mnogo znači. Srećna sam kada vidim koliko je veganstvo napredovalo, ali ipak moramo oprezno da koristimo termin „vegan” koji je danas prilično „razvodnjen” i označava samo način ishrane. Zbog toga se pravi vegani poput mene smatraju „ekstremnim veganima”. To je problematično jer takva etiketa čini da veganstvo kao način života izgleda kao nešto previše teško ili ekstremno. To je jedan od razloga zbog kojih sam pokrenula Vegan Scene. Biljna ishrana dobija dosta pažnje, ali isto tako je važno imati i platformu koja obuhvata ceo način života i koji uključuje modu, životni stil ili organizovanje događaja. Mislim da je novim veganima mnogo lakše u današnje vreme, ponajviše jer je umanjen problem nepripadanja i izolovanosti. Biti jedini prijatelj koji je vegan. Osećati se da ne možete biti ono što jeste, jer ljudi to ne razumeju u potpunosti. Onda se previše izvinjavate jer ne želite da ispunite taj stereotip o glasnom aktivisti. Bitno je izgraditi zajednicu i podizati svest o ovom načinu života kako bi ljudi bili pravilno informisani i na osnovu te informisanosti donosili izbore. Biti vegan znači pronalaziti alternative, a ne ograničavati se.
Veoma je pametno koristiti društvene mreže u cilju podizanja svesti. Da li ti koristiš Instagram kako bi edukovala ljude na ovu temu?
U 2012. godini sam pokrenula Instagram nalog @vegansofig sa misijom da edukujem ljude. Tada skoro da uopšte nije bilo naloga koji su bili posvećeni veganstvu, tako da je moja zajednica brzo rasla. U isto vreme sam organizovala i proteste za organizaciju Fur Free LA i shvatila da je Instagram odlična platforma za promovisanje događaja. Odlučila sam da organizujem javno druženje kako bih se upoznala i povezala sa istomišljenicima. Bila sam preplavljena emocijama kada sam videla koliko je ljudi širom zemlje bilo zainteresovano da se takav događaj organizuje i u njihovom gradu. Odlučila sam da se prepustim pozivu i od jula do novembra 2013. godine organizovala sam turu širom Sjedinjenih Država. Danas, kada se posao veoma proširio, postalo je teško aktivno održavati originalni Instagram nalog, ali trudim se da s vremena na vreme postavljam edukativne poruke na mojim poslovnim stranicama @veganscene i @legendsandvibes. Kada stvari dođu na svoje, nadam se da ću opet imati više vremena da @vegansofig nalogu posvetim pažnju koju zaslužuje.
Osnivač si 100% vegan modnog butika Vegan Scene kao i Legends & Vibes, veganske održive linije odeće. Ako se ne varam, oba brenda su lokalne proizvodnje. Kakvog uticaja to ima našu okolinu?
Naš produkcijski tim i tim za razvoj imaju 20 godina iskustva rada u modnoj industriji. Lokalna proizvodnja ne samo da smanjuje troškove transporta, već osigurava i da je ta odeća odličnog kvaliteta. Naš tim je uključen u svaki nivo proizvodnje. „Lokalno“ nažalost nije i sinonim za „etički“, ali što ste bliži proizvodnji, veća je šansa da će sve biti po vašim standardima. Time što radimo lokalno, mi upravljamo i kontrolišemo kako se nešto proizvodi. Da je proizvodnja, na primer, u drugoj zemlji ili na drugom kontinentu mi bismo morali da letimo do tamo ili bi nama morali da šalju uzorke. To povećava utrošeno vreme ali i materijalne troškove. Proizvoditi lokalno takođe manje šteti okolini. Mi čvrsto verujemo u podržavanje lokalnih zajednica oko nas, čak smo i nazvali liniju prema ulicama u Venisu, u Kaliforniji.
Možeš li da nam objasniš razliku između pojma vegan i biljno zasnovano (plant based)? Da li ti nedostaje neka hrana posebno od kako si se okrenula veganskoj ishrani?
Veganstvo je stil koji prati sve delove vašeg života, dok termin plant-based označava samo tip ishrane. Zanimljivo je da mnogi ljudi ušetaju u Vegan Scene misleći da smo restoran i onda unutra zateknu odeću. Takve trenutke koristim za edukaciju i da pojasnim ljudima razliku između ova dva pojma. Iako je pređen veliki put, ponekad me brine što se definicija veganstva pogrešno tumači i „razblažuje” shodno njegovoj ekspanziji. Mi moramo kolektivno kao zajednica da nastavljamo da edukujemo i informišemo ljude, da razotkrivamo da se zlostavljanje životinja ne dešava samo zarad prehrambene, već i modne industrije. Sve u svemu, ne postoji hrana koja mi posebno nedostaje… upravo suprotno! Ne osećam da mi telo traži neku određenu vrstu hrane i postala sam veoma osetljiva na mirise hrane životinjskog porekla, ponajviše ribe i roštilja.
Kako se slažeš sa ljudima koji ne vode isti način života kao ti? Ono što ja mogu da zaključim iz svoje sredine je da se vegani često ismevaju zbog svojih izbora. Kakvo je tvoje iskustvo na tu temu bilo pre 16 godina kada si postala vegan i kakvo je sada?
Ja ne tretiram nikoga drugačije i isti takav odnos očekujem od drugih. Ne radi se o menjanju poruke već o načinu na koji se ta poruka dostavlja. Često otupim ako me pogodi neki komentar o tome što sam vegan. Problem je u tome što ljudi čim čuju reč vegan misle da vi napadate njihov način života ili izbore. Međutim, to nije tačno. Ljudi moraju da prihvate veganstvo svako na svoj način i u svoje vreme. Poslednjih godina smo dosta napredovali i odavde možemo samo da napredujemo.
Šta nam možeš reći o svom novom projektu Rebelives? Kada izlazi ova zero-waste linija odeće?
Rebelives je jedinstvena zero-waste linija odeće na kojoj već dugo radimo. Želimo da cela linija bude kompletno obnovljiva, tako da to zahteva dosta eksperimentisanja. Recikliramo odbačenu odeću i koristimo viškove materijala, testiramo bojenje tkanina na prirodan način uz pomoć biljaka, a takođe recikliramo odeću iz naše druge linije Legends & Vibes. Nudimo popust mušterijama koje donesu svoj stari džins kako bismo ga mi dalje reciklirali. Završili smo par komada koji čekaju u radnji, ali još uvek nismo potpuno spremni za veliko otvaranje. Kada završimo sa procesom proizvodnje i kada budemo u potpunosti zadovoljni završnim proizvodima, pustićemo ih u online prodaju na sajtu. Jedva čekamo da vidimo kako će ih ljudi nositi i kombinovati.
Da li imaš neki savet za ljude koji još uvek nisu spremni da pređu na veganski način života ali žele da smanje svoj doprinos emisiji CO2 ili unesu promene u svoj način života, npr. kroz odeću koju kupuju i nose?
Sve dok ima napretka, mi to moramo da podržimo. Razumljivo je da ne pređu svi na veganstvo preko noći, nekima taj proces traje mesecima, a nekima godinama. Iako se možda odmah ne vide veliki rezultati, moramo imati na umu da se male promene vremenom kumuliraju i onda više nisu tako male. Ovo podržava tezu da je bitno upoznati ljude sa veganstvom kao načinom života, a ne samo načinom ishrane. Male promene koje prave razliku su: koristiti šolje za višekratnu upotrebu, smanjiti upotrebu proizvoda koji podržavaju zlostavljanje životinja u fabrikama, kupovati u malim, vintidž i radnjama polovne odeće u znak protesta brzoj modi, podržati lokalnu, održivu proizvodnju odeće…Odvojte vremena da istražite stvari. Investirajte u komade koji će dugo da traju. Problem sa kojim se danas suočavamo je veliki, ali naše na izgled male, svakodnevne promene mogu da promene stvari na kolektivnom nivou.
