Posetili smo Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Povod je poseban. U toku je izložba Ljubav je ljubav Žan Pol Gotjea. U društvu smo istoričara mode Stefan Žarić koji nam je objasnio da ovo nije suštinski izložba venčanica, već Gotjeov modni odgovor na to kako moda dekonstruiše normu venčanja.
Pripremio: Nikola Todorić
Gotje nikada nije bio konformista, nije podilazio „pritiscima” različitih kulturnih promena koje je pridruživao u svoj dizajn. Tako je stvorio vrlo francuski, a opet nadnacionalni umetnički izraz, za razliku od recimo italijanskih modnih kreatora njegove generacije ili francuskih kreatora koji su stvarali pre njega. Kreativno je sazrevao od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka. Ovo razdoblje obeleženo je različitim kulturnim i kontra-kulturnim politikama i poetikama, tako da je pobunjenost u stvaranju urođena Gotjeu.
Stefane, šta podrazumevaju dihotomije koje često koristimo kako bismo ukratko opisali njegov dizajn?
Pariz, London, Njujork, prošlost, sadašnjost, pin-up, pank, divlje, urbano, Istok – Zapad samo su neke od dihotomija koje obeležavaju Gotjeov modni izraz. Kao takve, te fragmentarne suprotnosti stvaraju jednu istovremeno homogenu i heterogenu celinu. Dakle, te suprotnosti nikad ne postoje izolovano ili na nivou samo vizuelnog citata, već kao narativi koji se dopunjuju. To se najbolje vidi recimo na primeru prikazivanja Dite Von Tiz kao Bogorodice ili kolekcije za proleće 1991. godine u kojoj je Adama i Evu zamislio kao savremene rastafarijance.
Gotje nikada nije bio sklon tradicionalnom istoricizmu?
Da, što mu je na neki način uvek omogućavalo da istinski ponudi svoju modu kao odgovor na duh vremena u kojem živi i stvara. Elementi istorije poput francuske burleske i kabarea ili američkog pin-up-a igraju veliku ulogu u njegovom dizajnu, ali su uvek povod kojim se odgovara na sadašnjost, nikada cilj sami po sebi. To vidimo na primeru izbora muza kao simbola vremena koje Gotje kodira izvesnim elementima prošlosti umesto da potpuno idolizuje ili fetišizuje pojedine istorijske ličnosti. Možemo reći da je on dizajner „žive istorije”.
Kako gledaš na kultnu mornarsku majicu? Postala je simbol jednog vremena, simbol (homo)seksualnosti i simbol individualnosti…
Mornarska majica odnosno La mariniere jedan je od onih modnih predmeta koji su integralni za kanon istorije mode i istovremeno izlaze iz njega. To je modni predmet koji de fakto demokratizuje modu jer je čini dostupnom i dozvoljava joj da zađe u različite sfere društvenog postojanja, poput seksualnosti, jednakosti, fetišizma, nacionalnosti… Uvek biti ultimativni Gotje predmet, čak i kada ne nosimo isključivo njegovu kreaciju, za razliku od na primer Luj Vitona gde je bitno istaći original.
Za razliku od mnogih Francuza, Gotje nije larpurlatista. Šta to znači u modi?
To znači da ne stvara modu zarad nje same, a nije sklon ni preteranoj avangardnoj apstrakciji kao recimo Japanci, Belgijanci ili Holanđani. Najveći umetnički aspekt njegove mode je taj što je možemo zamisliti na svakome (kao i na nama samima), na ulici, pisti, ili u ovom slučaju, u muzeju.
Šta je bitno za ovu izložbu u domenu dizajna, možeš li izdvojiti jednu kreaciju koja se tebi najviše dopada?
Bitno je napomenuti da mnoge kreacije kontekstualizovane kao „venčana moda” nisu nužno venčanice, ni u njegovim kolekcijama, a samim tim ni na izložbi. Ovo i nije suštinski izložba venčanica, već Gotjeov modni odgovor na to kako moda dekonstruiše normu venčanja kao isključivo hrišćanske zajednice između muškarca i žene. Time svaka od kreacija postaje neka vrsta portala u subjektivne i kolektivne ideje jednakosti i zaista bi bilo teško izdvojiti jednu ili nekoliko. I u tome je čar izložbe, što nam omogućava osnaživanje i svojevrsnu intimnu identifikaciju dok zamišljamo da li bi se i u kakvoj odevnoj kombinaciji mi venčali.
I na kraju, hajde da razjasnimo, šta je to visoka moda i ko može da je koristi u nazivu svoje kolekcije?
U širem smislu, pod visokom modom podrazumevamo sve ekskluzivne i unikatne modne kreacije koje su u potpunosti izrađene ručno, sa velikom posvećenošću detalju te od skupocenih i jedinstvenih materijala. Kao takve, ovakve kreacije prevazilaze ideju bilo kakvog budžeta i smatraju se neprocenjivima. No, naravno, problem je često jezičke prirode. U našem jeziku odevanje i moda su često sinonimi, a kada pravimo razliku pod modom smatramo ili trendove, ili ono što bi možda bilo visoka moda iako je tako ne imenujemo. Italijanski i francuski jezik prave razliku između onoga što je moda, i onoga što je visoka moda odnosno alta moda / haute couture pa tako svaki modni dizajner nije nužno i dizajner visoke mode.
A u Francuskoj?
Visoka moda je odraz najvišeg standarda, nešto kao pečat kvaliteta, te je sam taj izraz zaštićen. Njega mogu da koriste samo firme koje dostignu standarde kvalifikacije koje definiše Sindikalna komora visoke mode čiji je Gotje član. Verujem da bi ovakav model u kontekstu Balkana ili Srbije bio neodrživ zbog ekonomskih prilika, ali svakako bi trebalo poraditi na tome da se na neki način domaća autorska moda bolje kontekstualizuje i postane malo rafiniranija što se ne postiže nužno njenom prezentacijom na nedeljama mode. Upravo bi okretanje domaćih muzeja ka savremenoj srpskoj modi bilo korak ka tome.
Izložba je otvorena do 14. februara 2021.
fotografije: Bojana Janjić
