Prugasta odeća je uzela maha i jedno vreme nam se činilo da živimo u belo-crno-prugastom svetu. Viđali smo je na blogovima, street style modi, među najnovijim kolekcijama, na suknjama, haljinama, modnim dodacima. Ali, šta se zaista krije iza pruga i kada su postale popularne u modnom svetu?
Pod terminom „prugasta odeća“ podrazumevamo bilo kakav tkan, pleten ili štampan materijal na čijoj će površini trake različitih boja, ravnomerno ili neravnomerno raspoređene, formirati pruge. Ovaj print nije moderna pojava, naprotiv, neki od najranijih primera tkane odeće su prugasti ali nenamerno. Naime, smatra se da su pruge na odeći nastale kao prirodna posledica varijabilnosti boje i nijanse vunenog prediva. Sledeći korak je bio korišćenje dve boje prediva sa ciljem da se pruge, ovog puta, namerno naprave i na taj način još više istaknu. Iako je ova praksa postala učestala još u antičkom periodu, prugasta odeća se u to vreme nije smatrala modernom niti je bila nešto što su ljudi dobrovoljno birali da nose.
Veruje se da je sve počelo u Francuskoj, 1310. godine, kada je obućar osuđen na smrt jer je nosio prugasto odelo. Prema tvrdnjama francuskog istoričara Mišel Pastura, u Evropi se tokom srednjeg veka prugasta odeća povezivala sa devijantnošću, poniženjem i zaposednutošću. Odelo je u ovo vreme zaista činilo čoveka, a ljudi su o drugima sudili na osnovu printa koji bi nosili.
Prugastu odeću su, službenim naređenjima, kroz istoriju bili primorani da nose robovi, sluge, dvorske lude, prostitutke, psihički oboleli ljudi, kriminalci i tako dalje.
Nisu bile pošteđene ni životinje, poput zebre, koje su smatrane okrutnim, neprirodnim bićima, a i sam đavo je na mnogim srednjovekovnim slikama bio oslikan u prugastoj odeći.
Upadljive i široke pruge na odeći služile su isticanju njihovog statusa, nepovoljnog ili nejasnog društvenog položaja, kao i upozoravanju na njihovo prekoračenje socijalno prihvatljivih granica. Imajući ovo na umu, jasno je zašto su pripadnici srednjih i viših klasa tog perioda izbegavali da nose pruge, jasno se izolujući od onih koji su bili stigmatizovani. Iako su danas pruge moderne, činjenica je da se ovakav stav u nekoj meri i dalje zadržao, a da bi se uverili u to dovoljno je pogledati zatvorska odela. Veza sa dvorskim ludama koje su svojim humorom kršile društvene granice je održana zahvaljujući velikom broju klovnovskih odela koja su prugasta.
Tek je tokom osamnaestog veka, u Evropi, prugasta odeća postala deo modne svakodnevnice. Iako se nikada nije u potpunosti oslobodila svog povezivanja sa opasnošću, u to vreme se više smatrala sportskom odećom ili odećom za vreme dokolice. Asocijaciju na izopštenost zamenila je asocijacija na privatnost i intimnost jer su donji veš i odeća za spavanje mahom bili prugasti. Na mnogim slikama iz viktorijanskog perioda vidimo ženu koja šeta pored mora, odevena u dugu letnju haljinu sa crno-belim ili plavo-belim prugama. U skladu sa ovom asocijacijom na primorje, pruge nas često asociraju na različite mornarske slike.
Plavo-beli prugasti vuneni džemperi bili su standardna odeća mornara, posade privatnih jahti ili venecijanskih gondolijera. Veliki broj mogućih kombinacija boje i širine pruga, doveo je do toga da su počele da se nose i na engleskim univerzitetima, u vidu prugastog sakoa u klubskim bojama, koji su nosili članovi kriket tima, ili kravate pomoću kojih su se identifikovali pripadnici vojnih pukova. Čak su predstavljale i ideal Francuske revolucije, iste one Francuske u kojoj je čovek zvog njih bio ubijen, oličen u plavo-belo-crvenim prugama. Malo kasnije, sredinom devetnaestog veka, tačnije 1846. godine, kraljica Viktorija je obukla svog četvorogodišnjeg sina Alberta u mornarsko odelo i prouzrokovala prugasti bum u modi za decu. Koko Šanel je napravila revoluciju na mnogo polja u oblasti mode, tako ni ovaj nije bio izuzetak.
Dvadesetih godina dvadesetog veka pruge su postale simbol elegancije i oličenje stila, zahvaljujući njoj i njenim kreacijama. Kao žena koja je volela minimalizam koji obezbeđuju pruge, a inspiraciju je pronašla na francuskoj obali, spojila je ova dva elementa u svojoj mornarskoj kolekciji. Narednih godina, umetnike poput Pabla Pikasa i Endija Vorhola mogli ste da vidite u popularnim Breton majicama.
Nakon Drugog svetskog rata, prugasta odeća postala je obavezni sastavni deo ženskog ormana. Veliki broj dizajnera je u svoje kolekcije ubrajao i prugaste haljine, suknje ili bluze, a džemperi na horizontalne pruge su bili nezaobilazni u sporstkim aktivnostima namenjenim kako ženama, tako i muškarcima. Ovo je bio period kada je ovaj print počeo da se koristi i za stvari koje od tada nikada nisu izašle iz mode – muška odela, kravate i košulje. Iako je u modi namenjenoj ženama status prugi varirao od neprihvatljivog, modernog, out, pa sa vremena na vreme ponovo in, jednom kada su ušle u deo formalne muške odeće, tu su i ostale.
Uzdajući se u to da vertikalne pruge daju iluziju više i mršavije figure, muškarci su počeli da nose tamna odela sa belim tankim prugama, takozvanim pinstripes. Nakon šezdesetih godina i njihovog popularizovanja od strane hipika, nastalo je zatišje, da bi ih tokom ere devedesetih dizajneri poput Mark Džejkobsa i Gučija još jednom proslavili i vratili pravo na pistu i među ljude, gde su se i zadržale.
