Donoseći slobodan i lepršav duh praćen mešavinom muzičkih ritmova koji pokreću, moja sagovornica, Aleksandra Erić svojim stavovima i načinom života izlazi iz ustaljenih društvenih okvira i inspiriše devojke koje se prepoznaju u boemskom stilu. Ona svoj glas i uticaj na društvenim mrežama koristi i za borbu i davanje glasa za ženska prava i slobodu. Slobodu za svakog pojedinca, koja znači živeti život po svom. Kreativna i maštovita, Aleksandra je svoju energiju poslednjih godina usmerila na pokretanje održivog modnog brenda Daire. Komade odeće koje stvara odlikuje prozračnost, nosivi su u svakoj prilici, ne sputavaju, ne stežu i namenjeni su da ostanu deo naših ormara a ne da traju samo jednu sezonu. Oni nose energiju nesputanog, divljeg duha, a u isto vreme su stilizovani i otmeni. Svoju ideju i viziju namenjenu modernoj ženi boemskog, slobodnog duha nastavila je da razvija, pa tako od nedavno izrađuje i ogrlice i narukvice od dragog i polu-dragog kamenja koje ima posebna svojstva. Na koji način i gde pronalazi inspiraciju za sve kreativne stvari kojima se bavi i kako je došla do koncepta i rituala koje danas neguje, otkrila nam je u razgovoru kojim smo se zajedno osvrnule na sve lepo što je 2022. godina donela.
Da li je Aleksandra oduvek bila žena multipraktik koja stiže na sve strane? Koja je tvoja supermoć?
Mislim da je dobra organizacija nešto što se uči vremenom. Što se duže nešto praktikuje i usavršava to je lakše žonglirati sa ostatkom obaveza. Ali, daleko od toga da i danas postižem sve. Izlečila sam se bolesti zvane – multitasking, to je bio vrlo bitan korak za mene da shvatim da on ništa dobro ne može da donese. Stvari radim jednu po jednu, sa puno posvećenosti.
Kao neko ko vredno radi od svoje 16. godine za mnoge predstavljaš pravu riznicu inspiracije. Odakle crpiš energiju?
Energiju crpim iz izvora, a meditacija mi pomaže u tome. Životna energija je važna, jer sve polazi odatle. Naravno da ponekad opadne i da je konstantan rad održati je, ali je činjenica da zbog toga postižem mnogo više nego inače.
Da li ona dolazi iz ljubavi i pasije, jer radiš ono što voliš i što te ispunjava, pa samim tim svaki sledeći korak predstavlja novi izazov koji te privlači da ideš napred?
Svakako. Ljubav prema onome što radimo je veliki pokretač. I to ne važi samo za kreativno stvaralaštvo, već se može primeniti na mnoge struke. Bitno je pronaći šta je to što nas motiviše u svakom poslu i voditi se time.
Da li osećaš da se inspiracija sakupila u svakoj čakri, nakon više od jedne decenije putovanja i obilazaka najrazličitijih mesta, poput Indije, Afrike, Indonezije i upoznavanja različitih kultura, ljudi, muzike, plesa i energije?
Da, istina je da putovanja šire vidike, otvaraju srce, tkaju zlatnu nit u dušu. Svaka kultura i istorija neke zemlje nosi sa sobom i potpuno drugačiju energiju i perspektivu. A mi kao prolaznici možemo samo širom da otvorimo oči i dušu i dozvolimo sebi da uzmemo ono što nas je na taj put navelo. Zato svako putovanje ima drugu priču, ono menja čoveka i obogaćuje ga.
Živiš i radiš u skladu sa onim što osećaš, pa su tako sloboda, kreativnost i održivost za tebe poput vazduha. Šta ti je u protekloj godini oduzelo dah?
Spoznaja da stvaranje nikada ne prestaje, čak i onda kada mislimo da se aktivno ne bavimo time da nešto stvorimo, upravo tada i u toj spontanosti nastaju najbolje stvari, jer samo tada one nisu proizvod ega već nešto čisto i božansko.
Praktikuješ jogu, meditaciju, a u jednom periodu života si išla na razgovore sa, kako si je tada zvala, svojim guruom, koji su ti pomogli da raspodeliš vreme radeći stvari koje te ispunjavaju kako bi na taj način smanjila stres i pritisak nedostatka vremena. Da li danas postoje trenuci kada je energija na 5%, a pritisak da se stvara prisutan?
Još uvek imam mentora i imaću dok živim, jer je učenje neprekidno kao i samospoznaja, a ultimativni cilj je samo postojanje. Spoznaja da za nekoga ko je osvestio takve stvari, više nikada nema mesta stagnaciji ili nazadovanju je potpuno oslobađajuća i tada više nema pritiska. Pritisak je nešto što do lazi iznutra, a ne kao posledica spoljnih faktora.
2022. godina je za tebe posebna, ostvarila si se u jednoj od najlepših uloga. Postala si majka jednog dečaka koji mamu prati na svakom koraku, jer je Oliver beba koja planinari, šeta, obilazi muzeje, ide na koncerte elektronske muzike i modne revije. Koliko je u novom životnom poglavlju za tebe važna dobra organizacija, saradnja i razumevanje sa partnerom da nastaviš da i ti rasteš uz svoje dete?
Sve je mnogo lakše kada je partner uključen. Podrška je važna, a još važnije da delite zajedničke stavove kada je odgoj deteta u pitanju. Takođe, poznajem i neke divne mame koje su same u odgoju i znam da je teže, ali da isto tako uspevaju u svojim zamislima i da pored svega idu u pravcu svojih snova. Imati decu nije i ne treba da bude ograničavajuća okolnost da ne radite stvari koje volite, ali iz raznih strahova kojima se nekada vodimo to često može da postane najlakši izgovor za odustajanje od sebe.
Na koji način sve postižeš?
Ne uspevam baš sve da uklopim, ali znam da se dobro organizujem i rasporedim prioritete. Time management je nešto što sve mame dobro rade.
Kao tinejdžerka si krenula da radiš, zatim je došla muzika, a danas kreiraš održivu garderobu, unikatan nakit, aktivno se baviš di-džejingom i putuješ. Da li se tvoje putovanje u Berlin od pre mesec dana razlikuje od putovanja na istu destinaciju pre nekoliko godina?
Svakako da se razlikuje. Berlin je za mene kao drugi dom, pogotovu zato što mi je član porodice tamo i sada više ne idem toliko zbog samog grada koliko zbog njega, mada mi svaki put posluži za inspiraciju i duge šetnje. Oliver ga već obožava.
Nitima kojima nižeš perlice stvarajući neobičan nakit koji ima priču i posebnu energiju, birajući obnovljive materijale koje koristiš u svom modnom brendu Daire, stvaraš komade koji šalju poruku. Nosivi i prilagodljivi u svakoj prilici. Odakle je došla vizija lepršavih krojeva, geometrije, ali u isto vreme i asimetričnosti u kombinaciji sa zemljanim tonovima?
Ono čime se uvek vodim je sloboda u autentičnosti. Sve što stvaram, stvaram iz srca, a inspiracija je naravno svuda i u svemu, ali najviše u sopstvenim životnim fazama i promenama. Naravno u jednom trenutku sve to treba da poprimi ozbiljnost i strukturu posla i ozbiljnog biznisa, jer ne možemo negirati važnost novca, niti treba to da radimo. Kroz ono što stvaramo gradimo i kredibilitet i poslovnost, učimo o sebi, o odnosima sa drugim ljudima. Tako da, ne mogu da kažem da je sve samo u kreativnosti. To je ono od čega sve krene i na čemu se sve završava, ali ima tu mnogo međukoraka i mnogo stvari koje moramo da učimo i na kojima moramo da radimo da bi ta kreativnost imala prostora da nastavi da živi.
Da li je glavna nit slobodan i neuhvatljiv duh koji je povezan sa bojama u prirodi i osećanjem da komadi koje odlučimo da ponesemo ne treba da nam budu stega, već da u njima dišemo i krećemo se poput vila?
Zar nije tako sve u životu? Trebalo bi da bude, ako mene pitate.
Svojim javno izraženim stavovima o pravima žena, pravu na prekidanje trudnoće, pokretanje sopstvenog biznisa i uključivanje žena u preduzetničke vode, boriš se i daješ vetar u leđa mlađim generacijama da se bore za slobodu, pravo govora i mišljenja. Da li je to poteklo iz ličnog iskustva, jer si ti kao mlada upravo imala podršku svojih roditelja, kada si otvoreno razgovarala sa njima i donela odluku o prekidu trudnoće, da o toj temi treba da se govori javno i da svaka devojka treba da ima pravo na svoj izbor?
Ako sam već izgradila ime i glas koji se čuje, onda želim da se čuju prave stvari, da se odbace taboo teme koje nam očigledno škode i da se označe one koje to nisu u krugu svoje porodice. Ne pričam o opštim temama i opštim mestima i o stvarima za koje nisam sigurna. Kada govorim, uvek govorim iz sopstvenog iskustva i govorim svoju istinu. Ne tražim potvrdu od okruženja, ali uzmite sve sa rezervom, jer možda moja istina nije vaša istina.
Svoj glas i viziju deliš na jedan drugačiji način, što je tokom godina stiglo do velikog broja ljudi, i reflektuje se na različite načine. Mnogi su poželeli da se bave di-džejingom ili poželeli da kreiraju nešto svoje sledeći tvoj slobodan duh. Kakav je osećaj biti danas nečiji uzor?
Lepo je inspirisati druge ljude, ali uzimam to sa rezervom jer ne posmatram sa strane ega koji se time hrani. Svačije stvaralaštvo je posebno, a ljudi uzimaju ono što im treba i pretaču to na svoj način u svoju istinu. Lepo je biti uzor nekome, ali čuvajte se taštine i samoljublja jer u tome nema istine.
ostatak intervjua pročitajte u decembarskom izdanju Plezira na 126. strani.
Fotografije: Tina Marić
