Ukoliko pogledate neke od modnih blogova koji su usmereni na modu pedesetih godina dvadesetog veka ili neke od poslednjih kolekcija poznatih dizajnera, primetićete dominaciju jedne siluete, uskog, naglašenog struka, raskošnih suknji i mnoštva detalja.
Zahvaljujući retromaniji koja je uzela maha ili pripadnicama subkulture koje oživljavaju modu pedesetih, Diorova kolekcija New Look doživela je povratak kako na modnoj pisti, tako i među poklonicama alternativnijeg stila.
Za razliku od vremena nastanka, kolekcija je danas lišena društvene problematike i revolucionarnog naboja zbog koga, da bismo ga razumeli, moramo da se vratimo u period tokom Drugog svetskog rata kada je na snagu stupio zakon o racioniranom snabdevanju tekstilom. Tada se smatralo se da je zbog teškog društvenog stanja suvišno potrošiti preko četiri metra materijala za izradu kaputa, jednog metra za bluzu ili praviti kaiš širi od tri centimetra. Iz tog razloga savetovalo se i prekrajanje stare odeće. Nije samo ovaj zakon odredio modu tog vremena već i činjenica da su muškarci svojim odlaskom u rat naveli žene da se zaposle.
Ženino preuzimanje radnih uloga stavilo je udobnost i praktičnost odeće naspram elegancije. Pantalone su postale neizostavni deo garderobe, a ostatak odeće je bio jednostavan sa uplivom vojnih elemenata koji su tada bili popularni zbog uticaja muške mode na žensku. Takvo odevanje je za rezultat imalo siluetu izvrnutog trougla jer su ramena bila široka i četvrtasta, zahvaljujući naramenicama koje su se nosile, a struk naglašeno uzak.
Ono što je ženama pomagalo da ostanu pozitivne, uprkos neizvesnoj budućnosti i društvenim i modnim promenama, bio je imperativ dobrog izgleda. Da bi to postigle morale su da budu kreativnije nego pre.
Proizvodnja najlon čarapa je takođe bila pogođena donešenim zakonom pa su žene ajlajnerom povlačile liniju na sredini listova koja je imitirala šav na čarapama.
Zbog nestašice kože cipele su se izrađivale sa đonom od plute ili sa drvenom štiklom, a leti su se nosile espadrile. Šeširi sa uskim obodom, čija je izrada zahtevala potrošnju manje materijala, dok su rukavice i crveni ruž bili su ostaci nekadašnje elegancije kojom je odisala era dvadesetih. I pored društvenog zahteva za skromnim oblačenjem smatralo se da je funkcija odeće da oslikava slobodu za koju su se žene izborile u prethodnim dekadama i koja je bila oličena u izbacivanju korseta, skraćivanju dužine suknje, usvajanjem elemenata muške mode i tako dalje. Sve se ovo promenilo u posleratnom periodu koji je bio obeležen ekonomskim napretkom. Žene više nisu imale potrebu da rade pa se veliki broj njih vratio obavljanju tradicionalne uloge domaćice što je uticalo na način odevanja.
U februaru 1947. godine je javnosti predstavljena jedna od najkontroverznijih kolekcija, pod imenom „Korol“ , dizajnera Kristijana Diora. Zahvaljujući urednici Harpers Bazar-a Karmel Snou ona je postala poznata pod nazivom New Look.
Naime, nakon revije Karmel je prišla Dioru i rekla mu kako njegove haljine imaju sasvim nov izgled (new look). Termin se ustalio i počeo da se koristi ne samo za Diorovu kolekciju već i za sve one koje su njome inspirisane.
Ostatak teksta pročitajte u 2. broju Plezir magazina na stranici br. 127.
