Petra Fotez je talentovana kostimografkinja koja će svojim inovativnim kostimom Aristofan – „Žene u skupštini“ predstavljati Srbiju u Moskvi na izložbi Inovativni kostim u 21. veku: Naredna generacija. Petra se na put sprema u junu, i u Moskvi će uz 9 kolega iz naše zemlje koji su takođe prošli proces selekcije, stajati rame uz rame sa najtalentovanijim dizajnerima i kostimografima koji čak 60 nacija. Ova jedinstvena izložba ima za cilj da na jednom mestu okupi najtalentovanije dizajnere i kostimografe mlađe generacije kako bi prikazala inovativni dizajn nastao u 21. veku. Sa Petrom sam razgovarala o kostimu kojim će se predstaviti, reciklaži i inovativnim materijalima koji okupiraju njenu pažnju i planovima za budućnost.
U junu ove godine ćeš uz još 9 dizajnera i kostimografa predstavljati Srbiju u Moskvi na izložbi Inovativni kostim u 21. veku: Naredna generacija. Možeš li da nam ispričaš malo više o samoj izložbi?
Na izložbi pod naslovom Inovativni kostim 21. veka: Naredna generacija će se predstaviti dizajneri i kostimografi mlađi od 40 godina iz celog sveta. Profesorka kod koje sam diplomirala, mr Ljiljana Petrović, bila je kurator za Srbiju, pa sam od nje saznala za izložbu. Konkurs je bio otvoren u zimu 2017. godine. Posle toga su bila tri kruga žiriranja, a rezultati su stigli krajem januara ove godine. Otvaranje izložbe će biti 18. juna 2019. u Muzeju A. A. Bakrušina, na Crvenom trgu. Ovo je prva izložba kostima koja obuhvata izlagače iz celog sveta. Kako kažu glavni kuratori, stiglo je preko 1300 prijava, a nas 250 izlaže.
Prisutnima u Moskvi ćeš se predstaviti kostimom Aristofan – „Žene u skupštini“. Koju poruku želiš da pošalješ svojim dizajnom?
Kada se govori o scenskom kostimu, gotovo je nemoguće predstaviti celo dramsko delo samo jednim kostimom. Ovaj kostim, koji predstavlja lik Manije iz dela, pokazuje kako za dobar dizajn nije potreban skup materijal, već samo mašta, kreativnosti i malo poznavanje dramaturgije lika. Takođe, ceo kostim je napravljen od recikliranih materijala uz minimalne troškove. Mislim da je reciklaža i samoodrživosti u kostimu nešto čemu se, makar kod nas, dizajneri okreću više iz finansijskih, nego iz ekoloških razloga. Ovaj kostim je, zapravo, moje istraživanje na temu reciklaže u tekstilu i obradi materijala i pokušaj da napravim dobar dizajn inventivnim korišćenjem nečega što već postoji i bilo je korišćeno.
S druge strane u svetu je sve više kreatora koji se okreću odgovornoj i održivoj modi upravo zbog podizanja svesti da konvencionalna moda nanosi veliku štetu životnoj sredini. Ispričaj nam kako je upotreba recikliranih materijala doprinela inovativnosti i zanimljivosti tvog kostima, šta si koristila od materijala?
Kostim je sašiven od iskuvanog ameriken platna. Inače, to je platno koje se dizajnu koristi uglavnom za probe i retko se od njega nešto pravi. Ali, kada se iskuva, dobija zanimljivu boju i teksturu, koja može biti vrlo inspirativna. Oglavlje je napravljeno od metalne korpe za ribu koju sam našla na buvljaku. U ovom slučaju, reciklaža doprinosi i dramaturgiji lika – kao što su te ribe zatvorene u korpu, a ne mogu da otplivaju iako su u vodi, tako i lik Manije naizgled ima mogućnost da napravi velike promene, ali ne vidi dalje od sopstvenog nosa i ograničena je sopstvenim egom, kao riba metalnom mrežom.
Sa kojim materijalima bi volela da radiš u svojim budućim projektima?
Trenutno radim na svom master radu inspirisanom Hazarskim rečnikom. U taj dizajn ću ukombinovati metal, staklo, konopce i silikon, sa ciljem da materijal koji se ne smatra pogodnim delom odevnog predmeta prikažem kao sastavni deo odevnog predmeta. Takođe, volela bih da u budućnosti radim sa sve više ekoloških i održivih materijala, što se nadam da će se ispuniti, budući da se tekstilna tehnologija vrlo uspešno razvija.
Vratimo se ponovo na kostim kojim ćeš se predstaviti u Moskvi, na koji način si likove iz pozorišnog komada čuvenog antičkog filozofa „smestila“ u budućnost?
U ovom delu me je najviše privukao zaplet – određena manjinska grupa (u ovom slučaju, to su žene) dobijaju jedan dan u godini kada mogu da uđu u skupštinu i donose odluke. One odlučuju da proteraju pesnika koji je pisao protiv njih. Situacija u kojoj jedna grupa ima mogućnost svašta da promeni, a obraća pažnju na nebitne, lične, stvari i vodi se samo sopstvenim egom, uopšte nije vezana za antiku ili bio koji drugi period u istoriji, vanvremenska je i stalno se dešava, pogotovo danas. Budući da se takva situacija često dešava i danas, zašto se ne bi dešavala u budućnosti? Samo ime lika, Manija, dosta objašnjava. Ona zaista želi da promeni nešto, daje sve od sebe samo da to ispuni i to smatra svojim jedinim ciljem, ali ne vidi dalje od svog nosa – ne vidi koliko je ta promena mala, beznačajna i vezana za njen ego, od drveća ne vidi šumu. Takvi ljudi su svuda oko nas, a kako je ego neodvojivi deo čoveka, takvih ljudi će biti sve više.
Kada govorimo o savremenom dizajnu, koji je tema ove izložbe, koja je tvoja prva asocijacija na odevanje u budućnosti?
Novi, izdržljivi, materijali, za čiju izradu i održavanje je potrebno manje vremena. Takođe, potpuno izbacivanje kože i krzna iz dizajna odeće, što se već dešava i vrlo me raduje.
Šta očekuješ od izložbe u Moskvi, u kom pravcu bi volela da se razvija tvoja karijera u budućnosti?
Očekujem da ću stvoriti nove, zanimljive i bitne kontakte. Takođe, radujem se što ću da vidim kako rade drugi dizajneri u svetu. Kod nas vlada to neko ubeđenje da je svuda u svetu bolje nego kod nas, pa bih baš volela da vidim koliko je tačno. Takođe, volela bih i da dobijem neke poslovne ponude. Zasad, ne bih volela da zauvek napustim Srbiju, ali sam vrlo otvorena za putovanje u druge države zbog rada na nekim projektima.
foto: Milan Radojčić
