Naziv sako vodi poreklo od grčke reči „sakos“, a znači ogrtač. Sako je oduvek spadao u neku vrstu klasičnog, odevnog, muškog predmeta. Reč bismo bez imalo sumnje najpre pronašli u grčkim rečnicima, ali nad ona dalje vodi preko Vizantije, kao i u crkvenu odeću pravoslavnog sveštenstva, koji je i danas nose prilikom crkvenih obreda, a predstavlja izričito svečani deo crkvenog ornata. Sako, kakvim ga danas poznajemo, prvi put se pojavljuje krajem 19. veka, a vlada čitavim dvadesetim vekom. Zajedno sa klasičnim pantalonama, košuljom i kravatom, ranije više zastupljenim prsukom, sako čini uobičajeno muško odelo i pojavljuje se u četiri varijante: klasičan sako; blejzer; smoking i frak sako.

Sako u klasičnom obliku može biti sa jednim ili više reda dugmadi. Dokazuje da je jedan od retkih oblika odeće kroz istoriju koji se pokazao i dokazao kao vrsta odeće koju muškarci rado nose, a i koja lepo stoji. Sasvim je sigurno da u bliskoj budućnosti nijedan komad garderobe neće moći da zameni klasičan sako. Već na početku 19. veka bio je moderan sako sa jednorednim kopčanjem, špic reverima, dva dugmeta i kosim džepovima. Pedesetih godina devetnaestog veka pojavljuje se dupli preklop. Osim toga već tada bilo je moderno naglasiti struk kod sakoa.

Kada je blejzer u pitanju, ime potiče od engleske reči „blaze“, a znači sjaj, bljesak. Pravi se u jarkim bojama i bio je uobičajen na engleskim koledžima. U zavisnosti od koledža, zavisila je i boja blejzera, te su učenici Oksforda imali svoju boju, koja se morala razlikovati od boje učenika Kembridža. Teget blejzer bio je izuzetno moderan, a ovu boju inspirisala je tamnoplava boja marinaca. Bilo je obavezno opremiti blejzer sa zlatnim dugmadima i da ima dva reda zakopčavanja. Takođe su se radili i beli blejzeri. Uz teget blejzere nosile su se sive pantalone zimi, a leti svetlo plave pantalone.

Smoking je izričito muško odelo, a postoje dva porekla reči. Jedno se vezuje za englesku reč koja označava lepo, ukusno; a drugo poreklo obično vezuju za pušače, te se predpostavlja da je smoking nastao kao sako za pušače. Smoking se nosi u dnevnim, svečanijim prilikama. On se razlikuje od klasičnog sakoa po načinu izrade kragne i revera, tako što su reveri, a nekad i reveri i kragna u kombinacijama. Smoking se pravi od najfinijih materijala namenjenih za sako, sama izrada se dovodi do perfekcije. Boje su pretežno bela i crna.

Frak je najformalniji oblik sakoa. Bez ovog komada garderobe se, recimo, ne može zamisliti odlazak na prijem Nobelove nagrade ili prijem kod kraljice s obzirom na to da je dolazak u fraku određen protokolom. Frak je i odelo muzičara kroz istoriju. Sužen je u struku i sečen po liniji struka, a zadržava smoking revere i kragnu. Rukavi su uži. Donji deo struka karakterišu jedno ili dva produžena krila, što i čini ovo odelo prepoznatljivim, te je dobilo naziv „pingvin odelo“. Frak nije bio naročito zasupljen na našim prostrima. Uz frak se obično nosi cilindar i nezaobilazan, elegantni, muški štap.

I ove jeseni sako je nezaobilazni detalj koji svako mora imati u ormanu. Složićemo se da na ovu listu možemo danas dodati i „sportski sako“ koji se ne razlikuje previše od klasičnog, sem možda po materijalu od kojeg se izrađuje i činjenicu da savršeno stoji uz, recimo, belu majicu, uske farmerice i patike. Sako je do danas mnogo puta menjao oblike, pa imamo najformalniji oblik sakoa (ne previše zastupljen kod nas, da li zbog toga što nemamo previše Nobelovaca i ne idemo na prijem kod engleske kraljice ili je posredi nešto treće, ne zna se), do modernih sakoa koji mogu biti različitih boja, ali i imati neke dodatke na sebi (u smislu džepova, ukrasnih dugmadi, mašni itd). Svakako, klasičan crni sako je nešto sa čime ne možemo da pogrešimo jer se odlično uklapa kako uz košulju i kravatu, tako i uz farmerice i starke, ali nije na odmet da imamo u svom garderoberu i sako neke druge boje, za dnevne varijante. Jesen je pred nama, niz različitih prilika za brojne odevne kombinacije, a sako je svakako nešto što savremen muškarac mora imati.