1. Bandane nisu samo još jedan modni hir ili nešto što će izaći iz mode istom onom brzinom kojom je u nju i ušlo. One možda jesu relativno skoro postale deo masovne kulture i sada ih možete kupiti na svakom ćošku, ali su u određenim supkulturama nešto što se nosi već godinama unazad. Pretpostavlja se da istorija bandana datira čak dva veka unazad. Sama reč znači to tie, odnosno vezati. Radi se o četvrtastoj marami čije su standardne dimenzije 55x55cm, što ne znači da ne postoje i druge i u zavisnosti od toga su se koristile u različite svrhe.
2. Bandane mnogi prepoznaju po takozvanom paisley printu persijanskog porekla koji je bio naročito popularan šezdesetih godina tokom ere hipika, psihodeličnih motiva i fascinacije egzotičnim, stranim kulturama.
3. Izvori kažu da je u Americi 1775. godine započeta istorija bandana i njihovo korišćenje u različite svrhe, pre svega, u znaku borbe za nezavisnost. Jedna od prvih bandana ju je bila sa likom Džordža Vašingtona. Izradio je Džon Hjuson prema uputstvima Vašingtonove supruge Marte. Već tokom leta naredne godine patriote su pozdravile ovaj postupak i tako je bandana postala suvenir i sredstvo širenja patriotizma, jedna vrsta malog banera na kome će ljudi predstaviti čitav niz problema: ekonomskih, političkih, društvenih… Ubrzo su mnogi počeli da slede Vašingtonov primer radi ostvarivanja sopstvenih političkih ciljeva i promovisanja. Bilo je to vreme pre industrijalizacije i na ovaj način ljudi su želeli da uz pomoć praktičnih, rado korišćenih predmeta i suvenira sačuvaju neke stvari od zaborava, odaju poštu ratnim herojima, zabeleže važne događaje i godišnjice, pokažu podršku izbornim kandidatima i podstaknu patriotizam.
4. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata vojnici bi neophodne lične stvari zavezali u bandanu na kojoj je bio odštampan stih ili neki ljubavni motivi njima i njihovoj partnerki naročito značajni. Osim u političke svrhe i za ukazivanje poštovanja, bandane su postale važno promotivno sredstvo u marketingu. Kada se ustanovilo da pamuk može da apsorbuje istu onu boju koja se koristi za štampanje stranica knjiga, na ovaj način su počeli da se promovišu važni naslovi, na primer Robinzon Kruso Danijela Defoa.
5. Na početku 19. veka koristile su se u informativne svrhe, naročito kod male dece. Na bandane je bio odštampan znakovni jezik jer se smatralo da će ga deca na ovaj način brže i lakše naučiti. Ne treba zaboraviti ni to da su mnogi popularni filmovi i crtaći dobili bandane sa svojim likom – Snežana i sedam patuljaka, Prohujalo sa vihorom, Čarobnjak iz Oza, a onda i mnogi popularni muzičari, kao što su Bitsli i Elvis.
6. Bandane su nam poznate i po kaubojima i vestern filmovima. Scene opasnih kauboja sa šeširima, bandanama oko vrata, koji jašući ostavljaju prašnjav put iza sebe su nam svima dobro poznate. U to vreme bandane su više nego ikada imale praktičnu namenu. Bandana oko vrata je upijala znoj, a u knjizi The Cowboy autora Filipa Eštona Rolinsa se navodi da su se nosile i preko lica da bi poslužile kao maska u specijalnim prilikama, ili da bi zaštitile pluća od prašine i hladnog vetra. Takođe, mogla je da zaštiti uši od hladnoće, vrat od opekotina prilikom jakog sunca, oči od beline snega zimi, ili da posluži kao zavoj u slučaju povrede. Crvena je bila boja koju su najčešće nosili, i bila je izrađena od svile, pamuka ili lana. Vremenom su razbojnici, pljačkaši, i u savremeno vreme bande, preuzeli običaj nošenja bandane kao maske.
7. Bandana je u periodu između 1940-1960 godine bila detalj koji su rado nosili i muškarci i žene. Ženama su u isto vreme bile praktične i lepe, omogućavale im da na jednostavan način stilizuju svoju frizuru i da je drže pod kontrolom dok obavljaju razne poslove, a muškarci bi je najčešće nosili u zadnjem džepu, tako da im bude na dohvat ruke.
8. Tokom ere pedesetih kombinaciju farmerica i bandana najčešće smo mogli da vidimo kod mehaničara da bi mogli brzo da obrišu ruke kada im zatreba, zatim rendžera, kauboja, čak i hipika…
9. Osamdesetih je bandane ponovo proslavio Axl Rose, frontmen grupe Guns’n’Roses, kome su one postale zaštitni znak, a u današnje vreme one se koriste i kao simbol pripadnosti određenoj grupi. Nose ih bajkeri, pripadnici hip hop potkultura, ili još bolji primer, razne bande gde jedni nose crvenu, a drugi plavu bandanu, kao znak raspoznavanja i nose je tako da viri iz džepa, ili oko noge.
10. U nekim školama danas je zabranjeno nošenje bandane jer osim što može da pokaže pripadnost određenoj bandi, smatra se da može da bude i potencijalno opasna ukoliko dođe do nekih okršaja i da se iskoristi za vezivanje ili davljenje nekoga. Što se sveta mode tiče, uz porast popularnosti retro i rokabili stila, porasla je i popularnost bandana i uopšteno marama kao ukrasnih detalja. Ostatak vam je manje-više poznat. Danas postoje u svim mogućim bojama, printovima, veličinama i nose se na najrazličitije moguće načine.
