Dijamanda (Diamanda Galas) je grčko-turskog porekla i ima pretenzije na sve duhove koji lebde iznad različitih civilizacija. Studirala je klasični klavir, a svirala bluz. Bila je tako dobra da ju je prihvatila i njujorška fri džez scena, inače zatvorena za žene ranih sedamdesetih. Onda je otkrila svoj primarni instrument – glas. Počela je kao performerka i stvorila scenski lik: u crnom i sa dramatičnom šminkom – između operske dive i šamanke – čeka da kroz nju progovori viša sila.

Nastupala je u ludnici i iz tog iskustva izvukla svoje postupke i poetiku. Na šest jezika i različitim glasovima, uključujući neartikulisani (skičanje i vrištanje), izraziće podeljenu ličnost onih koji iz sveta beže u ludilo. Proslavila se osamdesetih, trilogijom Maska crvene smrti, u ime onih koji su, prokazani i odbačeni, umirali od AIDS-a. Važna je za ženski pokret. Istupala je u ulozi predatorke koja muči slabe muškarce iz zabave, i doprinela da obična žena, čije je razumne zahteve lako ignorisati, dobije veća prava.

Izgledalo je da su dani kad su mlade veštice – pripravnice tapetirale zidove posterima Galasove odavno prošli. Nikad ne reci nikad!

Ove godine je Dijamanda izdala dva nova albuma i otpočela turneju. Njen opus se kreće od roka do opere, od gospela do elektronike, a oslanja se na grčku i srednjoistočnu vokalnu tradiciju. Zato će gošća Svetlana Spajić, naša najbolja pevačica tradicionalne muzike, pomoći da se osvetli ta veza i možda uživo otpevati pesmu iz repertoara Galasove.

Dom kulture „Studentski grad“ utorak, 7. mart, 19.00, Mala sala