Životni stil van mreže, matriksa, nezavisan od komunalne mreže doslovan je prevod kovanice koju sve češće možemo čuti – living off grid. Šta tačno podrazumeva ovakav način života, koje su njegove odlike, prednosti i mane? Da li je jednostavno isključiti se sa mreže i kakve su nam opcije na raspolaganju saznaćete u nastavku. Možda ste oduvek maštali o tome da ostavite sve iza sebe i odete da živite u šumi ili na plaži ili jednostavno želite da saznate što više o ovom sve popularnijem životnom stilu, pokušate da smanjite račun za struju i grejanje i verovatno ono najvažnije, pokušate da pozitivno utičete na očuvanje planete, smanjujući vaš udeo u zagađenju iste. Ja ću probati da na što jednostavniji način predstavim ovaj koncept, ali očekujte brojne upadice i linkove za različite koncepte i pojedince, dokumentarce koji se nadovezuju na ovu priču, a meni su bili veoma zanimljivi i inspirativni.

SMEŠTAJ

Izgradnja kuće, odnosno prebivališta kada se pripremate za život van mreže je jedna od prvih stavki koje morate rešiti. Prebivalište se najčešće pravi u skladu sa earthship filozofijom korišćenjem materijala koji su na raspolaganju u okruženju (guma, staklo, plastika…), earthbag metodom po kojoj je poznat Nader Khalili, arhitekta i svetski stručnjak za pravljenje eko kuća od zemlje (video možete pogledati ovde), i straw bale construction – kuće od slame. Ovakav način gradnje doživljava novu popularnost, a budući da je slama materijal do koga se lako dolazi, montaža bala od slame i gradnja ovim materijalom je veoma jednostavna, a osobine slame kao gradivnog i izolacionog materijala impresivne, sva je prilika da je slama materijal budućnosti. (primer)

Mnogo ljudi odlučuje da „preuredi“ već postojeće objekte ili različita prevozna sredstva (automobile, buseve, vagone vozova, prikolice ili kamione) kojima se dodaju solarni paneli, koristi se energija vetra, kišnica i drugi raspoloživi prirodni resursi. Kuće nastale na ovaj način ne samo da su energetski efikasne (ukoliko je sve urađeno ispravno) već mogu biti prava umetnička dela budući da su napravljene od prirodnih materijala i materijala iz prirode teško je i zamisliti da je moguće napraviti dve identične. Na sajtu earthship.com možete pronaći pregršt informacija o ovakvom načinu gradnje, savete ali i mogućnost da se pridružite različitim kursevima i radionicama. Eartship je način gradnje ekoloških objekata upotrebom prirodnih, otpadnih i recikliranih materijala. Majkl Rejnolds je tvorac ovakvog načina gradnje. Specifičnost ovakvog načina gradnje je u tome što se za izradu zidova koriste automobilske gume kao kalupi i ispunjavaju se sabijanjem zemlje. Upotrebom isključivo prirodnih materijala iz okruženja i otpadnih materijala pri gradnji ovakvih kuća umanjuje se negativan uticaj na životnu sredinu.

Volontiranje u različitim projektima izgradnje ovakvih kuća je najbolja škola i iskustvo koje će vam biti najdragocenije ukoliko odlučite da sami izgradite svoju samoodrživu kuću.

Htela bih da vas uputim na još jednog originalnog autora koji za gradnju svojih kuća koje izgledaju neverovatno bajkovito i originalno koristi pretežno drvo. Neka vas njegove kuće inspirišu i motivišu da vaše kreacije iz mašte pretočite u realnost. Ovaj bosonogi arhitekta, kako je širom sveta poznat Sanrej Keli, je prigrlio prirodu koja njegove kuće čini baš tako savršeno nesavršenim i posebnim. Prilikom studija arhitekture i vajarstva on je shvatio da je mašta njegov najbolji prijatelj i da će sve te neverovatne zamisli morati sam da napravi, budući da se toliko razlikuju od uobičajenih arhitektonskih nacrta. Jedan profesor mu je dao životni savet rekavši mu da jedini način da njegovi neverovatni nacrti ugledaju svetlost dana je da sam nauči da koristi čekić i baci se na posao. Materijal koji je odabrao za korišćenje su drvo, kreč, slama i materijali koje slučajno nalazi. Na njegovim kućama nema pravih linija, ništa nije savršeno a one u završnoj verziji izgledaju prelepo i bajkovito. Video o njegovom radu možete pogledati ovde.

Život van mreže je način života koji podrazumeva nezavisnost od države, društva, produkata masovne proizvodnje i svega onoga od čega smo inače zavisni. Ovo svakako nije lako i jednostavno i zato je potrebno izgraditi sistem kako bi pomenuti način života bio izvodljiv. Pre nego što se odlučite na ovaj korak kao trajno stambeno rešenje važno je proučiti različite vodiče, porazgovarati sa ljudima koji imaju iskustva i dobro promisliti o svemu što će vam biti neophodno. Razmisliti o smeštaju (prebivalištu), zatim obezbediti vodu, grejanje i naravno hranu. Postoje ljudi koji se odluče da ovakav način života organizuju samostalno, međutim daleko veći broj njih se udružuje u zajednice ili pridružuje već postojećim zajednicama koje neguju ovakav način života.

Kako god odlučili, ukoliko ste zagrejani za ovu priču morate dobro promisliti i realno sagledati vaš budžet zbog toga što pripremni radovi za život van mreže nisu zanemarljivi, posebno ako vas tek očekuje izgradnja kuće, vlastitih pogona za preradu energije i bašte. Iako postoje svedočanstva ljudi koji tvrde da godinama nisu potrošili ni cent, budite realni u svojim očekivanjima. Recimo Mark Bojl je mladić iz Irske, koji tvrdi da već nekoliko godina nije potrošio ni cent. Živi u auto-kamperu, koji je parkiran na organskoj farmi. Najveći deo hrane sam proizvodi, jedan deo nabavlja u prirodi, koristi i hranu koja se baca a koja je upotrebljiva, drva koristi za grejanje i kuvanje, upotrebljava solarni lap top, a za kretanje uglavnom bicikl. Mark je i osnivač Zajednice za ekonomiju slobode (The Freeconomy Community), a više o čitavoj njegovoj ideji i ovakvom načinu života napisao je u knjizi Moneyless Manifesto.

Hajdemari Švermer (69) je Nemica koja već decenijama živi ne koristeći novac. Njena filozofija se ogleda u tome da sve što joj je potrebno nabavlja razmenom usluga ili trampom (stvari koje vam više nisu potrebne ili ih imate viška). Ona je pokrenula i radnju u kojoj ništa nije moglo da se kupi novcem, a radnja je postala simbol pokreta koji se zalaže za prestanak korišćenja novca kao mere vrednosti stvari i svojevrsni fenomen Dortmunda. Hajdemari živi nomadskim životom, a stanarinu otplaćuje radeći po kućama. Sva njena imovina staje u jedan kofer, a kada je napisala knjigu o svom životu odrekla se svih autorskih prava jer joj novac nije potreban. Dokumentarac o Hajdemari i njenom netipičnom načinu života možete pogledati ovde. Božidar Mandić je takođe jedan od primera ljudi koji su odlučili da ne koriste novac. Božidar je živeo 15 godina na svojoj farmi na Rudniku, ne koristeći novac. Božidar Mandić je osnivač prve komune na ovim prostorima – Porodica bistrih potoka. Priču o ovoj komuni možete pogledati ovde. On je autor više knjiga, umetnik, pripadnik novosadske konceptualne scene i osnivač pomenute komune koja postoji od 1977. godine. Imajući u vidu navedene primere – da, moguće je živeti bez novca, ali budite realni, moguće je kada rešite pitanje prebivališta, imate na raspolaganju hranu koju sami proizvodite, pijaću vodu i kada sami proizvodite dovoljno energije koju biste koristili za dnevne potrebe. Osim ako ne želite baš ozbiljnu avanturu u stilu Tarzana, a za to vam je potrebna čelična volja, trening specijalnih jedinica i poznavanje svih jestivih i nejestivih biljaka (da se avantura ne bi završila neslavno kao u filmu inspirisanom istinitim događajem Into the wild). Život van mreže će vam omogućiti da smanjite troškove ali pre toga morate napraviti dobar sistem i uložiti u njega kako bi priroda radila za vas. Zbog toga se najveći broj ljudi i odluči da se pridruži nekoj postojećoj zajednici ili se od početka udružuje u zajednice, a ovakav način života često biraju oni koji sa lakoćom mogu obavljati svoj posao sa bilo koje tačke na zemljinoj kugli. Pripadnici kreativnih zanimanja, umetnici, istraživači, pisci i moderni nomadi u potrazi za sigurnom lukom. Život bez hipoteka, kredita, računa za struju i telefon, radnog vremena od 9 do 5 možda zvuči kao utopija ali činjenica da je mnogima pošlo za rukom da se snađu i organizuju kvalitetan život na ovaj način, uliva poverenje da je i te kako moguće biti slobodan i nezavisan od matriksa. Ipak, budimo iskreni prema sebi, ovo nije život kome je jednostavno prilagoditi se iz prve. Za početak nismo svi Ber Grils, pa ako se odlučite da živite u nekom nenaseljenom, prirodnom okruženju morate se dobro upoznati sa prirodom, okolinom u kojoj se nalazite, potencijalnim opasnostima i osobenostima odabranog mesta.

ENERGIJA

Kada ste rešili osnovno pitanje smeštaja, ako zaista želite da budete nezavisni od komunalnih usluga i države potrebno je da se upoznate sa okruženjem i vidite kakve su vam opcije. Da li vam je na raspolaganju najviše energija sunca, vetra, vode, podzemnih voda ili pak kombinacija nekih navedenih, ono što bi za vas bilo dobro i ostvarivo rešenje. Veoma je važno da znate koje resurse imate na raspolaganju pa da prema tome napravite detaljan plan za dalje. Saveta na internetu kako da primera radi, napravite solarni kolektor ima zaista mnogo, a tu su i brojne firme koje su specijalizovane za sve neophodnosti u vezi sa ovim pitanjem, pa se njime neću mnogo baviti jer mi nije cilj da bilo koju firmu izdvajam i promovišem prvenstveno jer ne mogu da stanem iza njihovih proizvoda budući da ih nisam koristila, a i ovaj tekst je isključivo informativne i edukativne prirode.

Navešću najvažnije modele kojima je moguće generisati potrebnu energiju, a pomenute stavke možete dalje sami istražiti u skladu sa materijalnim mogućnostima, željama i naravno prirodnim resursima koji su vam na raspolaganju:
• solarni paneli
• mini turbine na vetar – vetrenjače
• mini hidro elektrane
• geotermalni izvori
• mikro CHP sistemi koji istovremeno proizvode toplotnu i električnu energiju
• generatori na biogoriva (biomasa ili goriva nastala preradom biomase

Skladištenje ovako dobijene električne energije se uglavnom vrši preko različitih vrsta akumulatora/baterija ili gorivnih galvanskih ćelija. Ova energija se zatim može koristiti direktno samo za određene uređaje manje snage, dok su vam za širu upotrebu, kod potrošača koji se inače napajaju naizmeničnim naponom iz gradske mreže, neophodni pretvarači. Pomenuti sistemi mogu koristiti samo jedan od gore navedenih metoda, međutim u praksi se češće sreću kombinacije (npr. solarni paneli, mini vetrenjače). Kao što sam već spomenula, istražite dobro ponudu, a uz malo truda solarni panel možete i sami napraviti prateći uputstva iz tutorijala i to će vas koštati oko 50€.

HRANA

Dok smo došli dovde verujem da ste i ogladneli. Pored pijaće vode bez koje život svakako nije moguć, morate razmišljati i o tome šta ćete jesti u vašem samodovoljnom, alternativnom domaćinstvu. Odlazak na pijacu je uvek najbrža opcija, ali ukoliko želite da se potpuno posvetite ovakvom načinu života bilo bi dobro da se upoznate sa metodama uzgoja zdrave hrane. Organska proizvodnja, biodinamička proizvodnja (o ovome sam pisala pre par godina ovde – str. 63.), permakultura. Sve ovo su efikasne metode uzgoja zdrave hrane. Moj predlog je da, ukoliko vas zanima ova tema i volite da učite o biljkama i njihovom uzgoju, pogledajte priču o jednom paru i njihovom magičnom šumskom vrtu u Australiji koji su uzgojili doslovno od nule. Preveden video pod nazivom Poziv divljini.

Ponovo ću vam preporučiti volontiranje kao najefikasniji način sticanja znanja i iskustva, zatim i školice i radionice koje se bave proizvodnjom zdrave hrane. Ne zaboravite i na dokumentarne filmove, blogove i knjige na ovu temu. (Literaturu za organsku proizvodnju možete pronaći između ostalog ovde) Ja ću u nastavku linkovati nekoliko sajtova i stranica koje su mi prve pale na pamet, a koje organizuju povremeno pomenute kurseve i radionice. Često država organizuje ovakve programe, a tu su i nevladine organizacije, udruženja i pojedinci – vaše je samo da pratite i pravilno se informišete .
• Nacionalno udruženje Serbia Organica
• Škola za biološko-dinamičku i organsku poljoprivredu
• Reciklirano imanje Vukomerić
• Zelena mreža Vojvodine
• Kuća od prirodnih materijala i permakulturna bašta

Još neka neizostavna pitanja o kojima morate razmisliti i dobro se obavestiti u slučaju da razmišljate o kompletnoj promeni načina života i prelasku na život bez korišćenja komunalnih usluga su izgradnja adekvatnog sistema za preradu odnosno skladištenje fekalija (septičke jame i drugi načini odlaganja kao upotrebe ovog otpada – o čemu ovom prilikom neću pisati) i reciklaža otpada. Reciklaža otpada u ovakvim zajednicama čini veoma važnu stavku. Otpad se grupiše i koristi dalje u različite namene. Pogledajte kako izgleda proces reciklaže u earthship-u. Dokumentarac Garbage warrior je obavezno štivo za sve radoznale i nešto što svakako morate pronaći i pogledati. Ovaj dokumentarac govori o progresivnom, ekološki osvešćenom arhitekti Majkl Rejnoldsu koji već decenijama koristi otpad i neželjeni materijal koji zagađuje životnu sredinu i tu hrpu đubreta pretvara u nešto zaista korisno i upotrebljivo – materijal za izgradnju kuća. On kreira samoodržive, originalne domove vodeći računa o životnoj sredini i planeti. Mnogi ga opisuju kao heroja 21. veka, vizionara i ratnika koji se bori sa jednim od najvećih problema današnjice – prekomernom potrošnjom koja rezultira ogromnim količinama đubreta. Još jedan dokumentarac koji obavezno morate uvrstiti u vašu listu za pogledati je i Off the Grid: Life on the Mesa (Facebook, IMDB) o zajednici koja živi na pomenuti način u pustinji u Novom Meksiku. Oko 400 ljudi živi u zajednici bez struje, tekuće vode u uslovima koje bi mnogi od nas nazvali prilično ekstremnim. Nadam se da sam uspela da vas zainteresujem da sami istražujete dalje, proširite svoje vidike i razmotrite različite opcije koje su vam na raspolaganju. Htela bih na kraju da spomenem jednu zajednicu koja već nekoliko godina postoji kod nas i zasniva se na pomenutim principima života u prirodi i van mreže i zovu se Glas prirode (Facebook, video prilog) Osnivač ove zajednice je Marjan Arsenov koji se na ovakav način života odlučio pre par godina i od tada sa grupom istomišljenika živi u svom domu u selu Sesalac u blizini Soko Banje. Oni svojim primerom, savetima i saradnjom sa pojedincima koji pokušavaju da u svojim zajednicama ostvare nešto slično rade na popularizovanju ideje života u prirodi u skladu sa prirodom.

Share

• Tweet
• Pin It