Nekoliko godina unazad pokušavam da svakim danom stvaram što manje otpada prilikom odlaska u kupovinu namirnica. Ovakav način života donosi mnogo čuđenja, odbijanja plastičnih kesa, prepiranja na pijacama, kao i razuveravanja ljudi kojima prelazak na ovakav „stil” života izgleda veoma naporno i komplikovano. Nakon niza neočekivanih (i ponekad manje prijatnih) situacija koje možete doživeti prilikom boravka u kupovini, kada dođete kući osećaćete radost dok raspakujete svoje cegere, vrećice od tila za voće i povrće, pre svega zbog činjenice da ni jednu kesu/plastičnu kutiju niste doneli sa sobom.
Pre nego što odete u svoju prvu zero waste kupovinu najpre razmislite o svim namirnicama koje uobičajeno kupujete tokom jednog obilaska prodavnice. Popišite sve te stvari na parče papira i prisetite se šta se sve nalazi u plastičnoj ambalaži, kao i sve što biste ubacili u plastičnu kesu na kraju kupovine. Sada razmislite da li biste tu istu stvar/namirnicu mogli da kupite bez ambalaže ili u ambalaži koja je razgradiva ili može da se ponovo iskoristi za pakovanje. Kada jednom napravite ovaj spisak, biće vam mnogo lakše da shvatite da prelazak na tzv. Zero waste način života nije toliko težak kao što ste ranije mislili. U početku ovakav način kupovine deluje skoro pa nemoguć, ali kada malo bolje promislite, svatićete da u većini slučajeva ambalaža nije neophodna i da je možete veoma lako izbeći.
Zašto izbegavati plastiku?
Obratite pažnju kada prolazite svojim mestom, obližnjom šumom, parkom, obalom reke ili mora – gotovo je nemoguće ne pronaći plastičnu ambalažu kojoj tu svakako nije mesto, kao potpis i podsetnik čoveka koji je nekada bio na tom mestu. Prema istraživanjima Agencije za zaštitu životne sredine SAD-a (EPA) pakovanja namirnica čine 23% otpada koji se nalazi u našoj okolini, dok oko 12%, prevedeno u opipljive brojke, 13 miliona tona, čini plastičan otpad. Takođe, oko 90% otpada koji se nalazi na površini mora i okeana jeste upravo otpad od plastike. Osnova svake plastike jeste pretrolej, čijim se raspadanjem oslobađaju toksična jedinjenja koja su se pokazala kao endokrini disruptori i mogu da ometaju rad hormonskog, odnosno endokrinog sistema, kao i neurotoksini. Ovakva jedinjenja bivaju oslobođena u prirodu, te imaju negativnog uticaja na reproduktivni sistem vodenih organizama, ali takođe se vraćaju čoveku. Na sličan način kojim je opisano razgrađivanje plastičnih jedinjenja i otpuštanje štetnih supstanci u životnu sredinu, proces se odvija i dok je hrana u pomenutoj ambalaži. Navedene hemikalije se oslobađaju i utiču na kvalitet hrane koja je uskladištena u plastičnoj ambalaži.
Prvi koraci ka kupovini bez otpada
1. Uvek nosite ceger sa sobom
Svako u kući ima bar jedan ceger u nekom ormanu ili fijoci. Pronađite ga i spakujte u torbu koju uvek nosite sa sobom i glavni korak je već načinjen. Ja obično nosim dva veća cegera sa sobom, u slučaju da mi se kupovina omakne kontroli. Ubacite u njega spisak za kupovinu i novčanik. Ostalo može da ostane i kod kuće!
2. U ceger dodajte kese koje već imate kod kuće
U cegeru koji nosite sa sobom, spakujte i kese koje već imate kod kuće ili napravite kese od tila koje ćete nositi sa sobom umesto plastičnih. Ove kese su vam potrebne svakodnevno kako biste u njima merili voće i povrće prilikom kupovine. Kese od tila možete sašiti sami ili vam to može uraditi bilo ko koga znate da ima mašinu za šivenje. Potrebno vam je 15 minuta ili čak i manje, za jednu vrećicu. Kese od tila možete napraviti u različitim veličinama, te ih menjati u zavisnosti od toga koliko namirnica vam je potrebno. Til kao materijal je zgodan jer je providan, i lako kasiri mogu da vide šta ste merili. Takođe je dugotrajniji od plastičnih kesa, te vam neće pući pri opterećenju! Kada dođete kući operite vrećice ukoliko je potrebno i pripremite ih za narednu kupovinu!
3. Kupujte na pijacama ili u zdravoj hrani
Na pijacama ili u zdravim hranama uglavnom možete naći većinu namirnica koje biste kupovali i u supermarketima, ali sa nekoliko razlika. Jedna od razlika jeste da namirnice 100% možete da spakujete u svoju ambalažu. Samo ponesite svoje vrećice i tegle, i zamolite prodavce da vam robu spakuju u donetu ambalažu. Namirnice poput graška, boranije, pasulja, leblebija uvek možete spakovati u vašu teglu ili vrećicu, umesto u plastično pakovanje, a takođe i bilo koje voće/povrće/koštunjavo ili suvo voće. Takođe, nemojte zaboraviti da ponesete kartone za jaja na pijacu, te da na taj način pakujte jaja.
Naravno, očekujte puno prepirki sa prodavcima i ubeđivanje da vama zaista ne treba njihova plastična kesa, ali nemojte posustati! Na kraju ćete se zabaviti, a prodavce možda prijatno iznenaditi ili naučiti nečemu. Takođe, među bitnim argumentima zašto je bolje kupovati lokalno, na pijacama jeste što ste tako sigurni da namirnice nisu prešle dalek put kako bi došle do vaše trpeze, čime lično doprinosite povećanju izduvnih gasova njihovim prekookeanskim/transkontinentalnim transportom.
4. Ne idite u kupovinu bez spiska
I za kraj, napravite listu pre svake kupovine i nemojte kupovati više nego što vam je zaista potrebno!
