Tihi sukob životnih stilova
Da li ste se nekada zapitali ko je kroz istoriju bio zaslužan za izgled žena vladara i predsednika? U kojoj meri je njihov položaj uticao na izbor i definisanje njihovog modnog stila? Da li su moć i uticaj koji su imale u svojim rukama koristile da podrže dizajnere koje cene i na koji je način ideologija njihovih muževa uticala na njihov način života? Podstaknuta profesorkom i mentorkom, dr Danijelom Velimirović, na čijem je predavanju tekst i zasnovan, odgovorićemo na ova pitanja kroz primere Jovanke Broz Tito i Džeki Kenedi. Naravno, jasno vam je da ovom prilikom želimo da ukažemo na povezanost položaja i mode, a ne da obojimo tekst političkim konotacijama.
Na osnovu dosadašnjih izvora znamo da se njeno odevanje deli u dve faze. Prva faza obuhvata period do druge polovine šezdesetih godina dvadesetog veka koji je istovremeno period kada je domaća modna industrija tek počela da se razvija pa su je karakterisali pre svega loši krojevi i dizajn. Tada su za Jovankino odevanje bili zaslužni privatni krojači i modni saloni. Druga faza obuhvata vreme procvata modnog dizajna u državi koji se proteže od druge polovine šezdesetih godina kada je Jovanka postala modni uzor, promoter i zaštitno lice jugoslovenske modne industrije.
Pre nego što vidimo na koji je to način bilo povezano sa njenim položajem, neophodno je da imamo na umu da u određenim slučajevima modni predmeti imaju sposobnost da funkcionišu kao mostovi između različitih socijalnih grupa. Činjenica je da se Jovanka Broz odevala pretežno u domaćim konfekcijskim kućama što znači da su odeću za nju kreirali domaći dizajneri (prvenstveno Aleksandar Joksimović, o čijem ste radu imali prilike da čitate ovde). Sa druge strane, odeću izrađenu u domaćoj konfekciji kupovao je i najveći broj Jugoslovena koji su, iako dolaze iz različitih staleža i uprkos tome što je Jovanka u svojim rukama imala moć, privilegije i bogatstvo, ipak osećali određenu povezanost sa njom baš zbog toga što se prva dama Jugoslavije odevala u istim preduzećima koja su proizvodila odeću za široke narodne mase. Na taj način njeni modni predmeti su funkcionisali kao mostovi između vlasti i ostatka građanstva, a mediji su potencirali upravo ovu činjenicu koja je išla pod ruku sa glavnom idejom socijalizma u osporavanju klasnih razlika.
Naravno da u realnosti stvari nisu bile baš idealne. Sa jedne strane, možemo reći da je vlast prepoznala važnost i sposobnost odevnih predmeta da komuniciraju sa narodom, šaljući na taj način određenu poruku, ali sa druge, odeća za Jovanku Broz je ipak bila dizajnirana specifično za nju i šila se po njenim merama, dok je ona namenjena ostatku populacije bila serijski proizvod, odnosno konfekcija. Tako se i pored namere režima da odeća ide ruku pod ruku sa političkom ideologijom tog vremena, zapravo uspostavljala klasna hijerarhija. Jovanka je koristila odevanje radi demonstracije njenog lifestyle-a, odnosno životnog stila negovanog u socijalizmu. Iz tog razloga zanimljivo je uporediti njene stilske i potrošačke navike sa navikama supruge američkog predsednika Džona Kenedija, modnom ikonom Džeki Kenedi, jer modni stil ove dve uticajne žene ne predstavlja samo razliku između mode negovane u dva različita društva već i razlike između dva ideološka sistema – kapitalizma i socijalizma.
Džeki Kenedi i dan danas važi za jednu od najuticajnijih modnih ikona koja se čak tri godine zaredom nalazila na vrhu top liste najbolje odevenih žena. Njen modni stil je bio propraćen i brojnim skandalima, prvenstveno zbog prekomerne, neumerene kupovine odeće sa potpisima francuskih dizajnera, pa je Džeki iz tog razloga morala da promeni javni imidž onog trenutka kada je njen suprug postao predsednik. U tome joj je pomogao Oleg Kasini, kreator francuskog porekla, veoma cenjen u Holivudu. Džeki je negovala minimalistički stil koji su odlikovale uske, geometrizovane forme bez suvišnih ukrasa i detalja. Velike naočare koje su postale njen zaštitni znak, okrugli šeširi bez oboda i uvek sređena frizura činili su čuveni Jacky look kojim je nagovestila jednu novu modnu eru. Iako je noseći odeću sa potpisom američkih dizajnera zaustavila skandale i tračeve o svom odevanju, luksuz i potrošnja su ostali neraskidivi deo njenog identiteta, pa je 1961. godine kada je posetila Francusku zabeleženo da su čak dva kamiona puna prtljaga bila njena neizostavna pratnja. U kapitalističkom svetu era šezdesetih je bila obeležena razvitkom potrošačkog društva i upravo je potrošnja bila ta koja je oblikovala identitet nove srednje klase i uticala na njihove životne stilove. U ovakvom jednom svetu formirani potrošač nije samo želeo, nego je jednostavno morao da kupuje iznova i iznova nove stvari i da bude sledbenik mode, negujući lifestyle zasnovan na hedonizmu i zabavi.
Ukoliko životni stil Džeki Kenedi posmatramo u ovom kontekstu, kroz prizmu stila novog potrošača, nameće se zaključak da je ona zapravo bila personifikacija zapadne potrošačke kulture i potrošačkog društva. Sa druge strane, Jovanka Broz je evidentno negovala drugačiji životni stil, noseći odeću izrađenu u konfekcijskim kućama, zbog čega je ona često ostajala bez etikete velikog imena, iako su je zapravo kreirali vrhunski jugoslovenski dizajneri. Njeni prohtevi za odećom su bili skromni i neretko je nekoliko puta oblačila istu kombinaciju, a prema mnogim izvorima često je i prepravljala odevne predmete i detalje. Razlike u potrošačkim navikama i stilu dve žene koje su obe bile žene predsednika, bile su uslovljene različitim životnim stilovima koji su se negovali u kapitalizmu i socijalizmu. Socijalistička ideologija zagovarala je jednakost, te se Jovanka u skladu sa tim trudila da svojim odevnim praksama pokaže skromnost i narazmetljivost, iako je zapravo raspolagala brojnim privilegijama, uticajem i moći kao i Džeki Kenedi. Reklamiranje napretka domaće modne industrije i propagiranje ideologije i životnih stilova koji su negovani u socijalizmu bile su samo neke od strategija kreirane oko izbora njene odeće. Strategije usklađivanja životnog i modnog stila sa različitim društvenim klasama gotovo uvek su u vezi sa interesima vladajuće elite još od nastanka visoke mode.
Sjajan tekst