Listajući monografiju dokumentarnih kadrova fotografa Miomira Milića „When I met Maasai” poželeo sam da saznam više o ovom kenijskom plemenu.
Plemena koja žive na granicama dveju zemalja, posebna su.
Na visoravni između Kenije i Tanzanije, na travnatim savanama i blagim brežuljcima živi pleme Masai.
U toploj, suvoj i katkad kišovitoj prerirji, pejzaži često izgledaju zlatnožuto, njima jure antilopre, tromo hodaju slonovi, a lavovi su odani u čuvanju svojih čopora. Ponosno i dostojanstveno. Žirafe su mirne i blage, posebno majke. Njihov instinkt je poput ljudskog i zato tako pažljivo brinu o mladuncima.
Ljudi žive na pašnjacima, u blizini izvora vode u selima okruglog oblika. Kako okolo vrebaju i hijene, u stalnom su strahu da ne ugroze uzgoj životinja koji im život znače. Ovde kuće ne grade muškarci već žene, i to od blata, granja, trave i životinjskog izmeta. Kuće su niske i ovalne sa malim otvorima umesto prozora. Krov je pokriven suvom travom i zemljom. U jednoj kući živi mala porodica, obično muž, jedna od njegovih žena i njihova deca. Ako muškarac ima više žena, svaka ima svoju kuću unutar istog sela. Masai često sele svoja naselja kada trava presuši ili kada treba da potraže bolje pašnjake za stoku. Zato su njihove kuće jednostavne i lako prenosive.
Njihov ,,čarobni”, tradicionalni napitak je mleko pomešano sa krvlju krava, ali da bi dobili tu krv ne ubijaju životinju. Čak i mladi koji odlaze u veće gradove dolaze u svoja sela po ovaj napitak jer on deo njihovog identiteta.
Masai neguju religiju koja je povezana sa prirodom, zemljom i stokom. Vrhovni bog zove se Enkai, stvoritelj je sveta, ljudi i životinja. Veruju da Enkai živi na nebu, ali da njegova moć deluje svuda; u kiši, suncu, vetru… U njihovoj religiji važnu ulogu imaju starci i sveštenici koji vode molitve, obrede i tumače volju boga Enkaia. Obredi se održavaju na otvorenom, ispod svetog drveta akacije sa velikom krošnjom koja se širi u obliku kišobrana.
Masai nose šuku – to je veliki komad tkanine jarkih boja, obavija se oko tela, uz različite detalje i nakit. Najčešće su crvene boje koja simbolizuje hrabrost, snagu i zaštitu. Veruju da crvena boja štiti od lavova i zlih duhova. Žene su poznate po lepom i bogatom nakitu od perlica, metala i školjki. Svaka ogrlica ili narukvica ima značenje; pokazuju starost, bračni status, bogatstvo ili pripadnost plemenu. Muškarci nose koplja, sandale od gume i ponekad kožne pojaseve ukrašene perlama. Njihova odeća nije samo ukras, ona je simbol ponosa naroda.
Mnogi pripadnici Masai plemena i dalje žive polu-nomadskim životom baveći se stočarstvom čuvajući svoje običaje, jezik i kulturu. Iako deo njih danas živi u gradovima, školuje se i koristi savremenu tehnologiju, i dalje se ponose svojim poreklom i čuvenom crvenom odećom koja je simbol slobode.
Masai narod predstavlja vezu između prošlosti i sadašnjosti; oni pokazuju kako je moguće živeti u skladu s prirodom, poštovati tradiciju svojih predaka, ali i prihvatati promene koje donosi savremeni svet. Zbog svoje jedinstvene kulture, Masai su postali simbol Afrike i važan deo njenog kulturnog nasleđa.
Pitate se kakva je budućnost Masai naroda?
Najizvodljiviji put je takoreći mešoviti model: kombinacija sigurnijih prava na zemljište, udruživanje prihoda od turizma, izbegavanje greenwashing-a, odnosno građenja luksuznih hotela, a dobra i stabilna budućnost mogu, na primer da budu male farme prerade mleka i mesa, šira svetska promocija lokalnih zanata, eko-kampovi… Sam turizam neće mnogo pomoći Masai plemenu.
