Pogledajte novi dramski komad na sceni Madlenianuma: Valcer poručnika Nidrigena

„Neću da kleknem, neću da se povinujem carstvu koje ubija države i narode i pritom igra valcere!… Neću da igram igru s onima koji od nas prave valcerske ubice! Bolje je srljati slobodnom voljom, nego trpeti silu koja te uz muziku prisiljava da se vrtiš, vrtiš, vrtiš… sve dok ti se mozak potpuno ne zavrti, dok ne izgubiš sebe od njihovog milozvučnog licemerja! Nemam ništa protiv valcera kao valcera. Mrzim omamljivu prevaru nasilnika. Masovnu opsenu. Znaš, Sebastijane, valcer mi je otvorio oči.“ Tomas Nidrigen

Komad Miodraga Ilića Valcer poručnika Nidrigena, nastao osamdesetih godina prošlog veka, doživeće svoju beogradsku praizvedbu na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum 5 decembra, dok su reprize 6. i 23. decembra. Reditelj Vladimir Lazić je sa svojim timom saradnika: scenografkinja Milica Bajić Đurov, kostimografkinja Tijana Sićević, kompozitor Aleksandar Srebrić, koreografkinja Jelena Arsić, majstor svetla Srđan Jovanović i video projekcije Kreativni studio Zepter, ovaj filozofski komad, koji je pisan realistički u aktuelnom i univerzalnom značenju, smestio u epohu balskih dvorana i Carevine, a simboličnu borbu glavnog junaka protiv sistema i za spostveni izbor i stav, pretočio u uzbudljivu romansu sa primesama groteske.

Pojedinac koji se bori za istinu i slobodu je kadet Tomas Nidrigen, mladi naučnik na pragu velikog otkrića, u tumačenju Miloša Đurovića. Ogledalo na sceni postaje ne samo deo scenografije, već i metaforički opominje na činjenicu da su drugačiji, a dragoceni ljudi i danas među nama, da uz sva svoja stradanja uspevaju da ostanu ljudi i da zadrže ljubav u sebi. Buntovnička priča u kontrapunktu sa romansom čini pozorišno delo Miodraga Ilića univerzalnim, a izvrstan brojni ansambl na Velikoj sceni Madlenianuma publici donosi pravu priliku za katarzu. Izbor glumaca svakako obećava atraktivnu predstavu: Isidora Građanin, Srđan Karanović, Irfan Mensur, Milan

Caci Mihailović, Vladimir Veličković/Lazar Đukić, Janko Cekić, Siniša Ubović, Petar Mihailović, Branko Janković, Stefan Bundalo, Srđan Sekulić, Jelena Arsić/Anka Gaćeša Kostić. Valcer poručnika Nidrigena je predstava duboke humanističke filozofije, koja govori o snazi lične borbe. Poruka ove priče je da je za velika dostignuća uvek neophodan jedan čovek, a na ličnu borbu i velika dela smo pozvani svi.

Valcer poručnika Nidrigena prvi put je izveden na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Rijeci 1985, u režiji Ljubiše Georgijevskog, sa mladim Božidarom Alićem u naslovnoj ulozi. Potom je komad postavljen i na scenu Knjaževsko-serpskog teatra Joakim Vujić u Kragujevcu (1986), u režiji Dragana Jakovljevića, dok je lik Nidrigena tumačio mladi glumac Mirko Babić. Tekst je posle gostovanja riječkih umetnika na sceni HNK u Zagrebu uvršten u antologijski izbor Slobodana Šnajdera (Prolog br. 2, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb, 1985).

„Tragikomedija Valcer poručnika Nidrigena posvećena je onima kojima u životu nije bilo dozvoljeno da budu ono što jesu. Možda su to vaši preci, vaši roditelji, a možda ste to danas i vi, baš kao i vaši savremenici u bilo kojoj zemlji. Ovo je pokušaj da se nešto kaže o večitoj uzaludnosti individue na ovom svetu, da se odupre pritiscima „odozgo“, torturi vladajuće sile i njenih postulata, kao i obaveznim uzansama i konvencijama društva, i o surovom obračunu sa onima koji ne pristaju na upravljanje njihovom sudbinom, na manipulacije, šablone, torturu. Drugim rečima, pisac drame se suprotstavlja ugnjetavanju ličnosti, njenog prirodnog prava na slobodu, na sopstveni identitet i na izbor načina egzistencije. Zbog ove teme i misaone angažovanosti, kritika je u prošlosti pronalazila izvesnu bliskost komada s idejama Fon Horvata, Sartra, Pazolinija, Bucatija, Krleže.“, reči su pisca komada Miodraga Ilića.


„Ovo je drama identiteta, drama odbrane samosvojnosti čoveka, ugroženog oduvek regulama po kojima mora da živi, prinudama vlasti i što je još teže i zlokobnije – beskompromisnim nametanjem ustaljenih obrazaca življenja. Biti svoj, držati se svog izbora, svog uverenja, svojih principa, ima visoku cenu: često vodi u propast, u gubitak oslonca, u stradanje i žrtvovanje“, nastavlja pisac. Reditelj Vladimir Lazić u svojoj predstavi podvlači paradoks gde sitnica u našem životu često može biti uzrok velikih trauma. „Čovek može malom greškom ili odstupanjem od konvencija da odvede sebe u apsurdno stanje, u sukob sa okolinom i političkim i državnim faktorima, da emotivno sklizne u paroksizam.“

Po reditelju Vladimiru Laziću pitanje slobode je ključno u ovom komadu. Poručnik Nidrigen bira da ne igra valcer po cenu svoje karijere, kao što Adela Bonen bira čoveka principa, odvažnog i svog, umesto verenika kojeg joj nameće društvo.

Fotografije: Zoran Škrbić

Share